"On nije predsednik koji ujedinjuje, već deli zemlju, laže i igra na najniže instikte"

Nemiri zbog ubistva Afroamerikanca Džordža Flojda čine vidljivim duboke podele u društvu i politici SAD.Donald Tramp koristi te nemire za sebe – i mogao bi u tome da bude uspešan, piše Dojče Vele.Džozefu Bajdenu je dosta. &quot;Enough!&quot; - napisao je predsednički kandidat prošlog petka. Ta reč odjekuje poput udarca čekićem. Samo nekoliko sati pre toga, ponovo su jednog crnca policajci bele boje kože odveli u pritvor. Bio je to reporter CNN-a. Doduše, policija ga je ubrzo nakon toga ponovo pustila na slobodu. Uprkos tome, Bajden je tog jutra napisao: &quot;Besan sam, i vi bi takođe trebalo da budete&quot;. SAD tonu u talas nasilja. Od Kalifornije do Njujorka, od Mineapolisa do obale Teksasa: neredi su proteklih dana izbili u više od 75 gradova. U Njujorku gore automobili, u Los Anđelesu se pljačka. &quot;Ovo više nisu protesti&quot;, kaže Erik Garseti, gradonačelnik Los Anđelesa. &quot;Ovo je uništavanje.&quot;"Ne mogu da dišem"Povod za sve to bila je nasilna smrt Džordža Flojda. Taj građanin crne boje kože ubijen je prošlog ponedeljka u policijskoj akciji u Mineapolisu. Bio je to tragični događaj, ali ne i usamljena pojava kada je reč rasističkom nasilju policije u SAD. Flojdove poslednje reči, &quot;Ne mogu da dišem&quot;, postale su parola demonstracija koje se održavaju širom zemlje, a kakve SAD decenijama nije videla. Tuga i ogorčenje ustupili su mesto besu i nasilju. Tragična Flojdova smrt dodatno podstiče suštinsku debatu u SAD: o socijalnoj podeljenosti te zemlje. Korona-kriza pri tome deluje kao akcelerator požara koji pokazuje nejednakost društva jasnije nego ikad pre. Onaj ko pre pandemije nije imao regularan posao, normalno zdravstveno osiguranje i ušteđevinu, nemilosrdno je izložen virusu. Natprosečno često to u SAD pogađa crnce i Latinoamerikance. I nije samo broj zaraženih i umrlih u tim grupacijama veći, obični radnici iz tih delova društva su prvi koji su izgubili posao. S druge strane, beloj srednjoj klasi je u navećem broju slučajeva omogućeno da radi od kuće, često uz punu platu.Nema alternative&quot;Verujem da se zemlja suočava s najtežom krizom od Drugog svetskog rata&quot;, smatra politikolog iz Bona, Kristijan Hake, stručnjak za SAD. Na jednoj strani je, kaže, vidljiva frustracija zbog rasizma koja je s Flojdovom smrću ponovo izbila i postala radikalnija, a s druge su ekonomski pad i unutrašnjepolitički problemi SAD. A tu su i posledice korone, koje sve više Amerikanaca dovode do očaja. &quot;Flojdova smrt samo je iskra koja je zapalila čitavu zemlju&quot;, kaže Hake. Protesti, međutim, pokazuju još nešto: nisu samo crnci ti koji sada iskazuju svoju frustraciju. Dobrim delom su među demonstrantima i mladi belci, često dobro situirani, ali koji su u najmanju ruku isto tako frustrirani: frustrirani državom koja ne sprečava policijsko nasilje i rasizam, već ga omogućava, frustrirani državom kojoj je na čelu predsednik koji provocira, državom bez političke alternative, smatra nemački ekspert. &quot;Džo Bajden mi na televiziji deluje senilno, kao da je zaglavljen u sopstvenom podrumu. Skoro da imam osećaj da on više mentalno ne može da shvati šta se događa&quot;, kaže Hake. &quot;Nasuprot njemu je predsednik Tramp, koji krizu zaoštrava svojom ograničenošću. On nije predsednik koji ujedinjuje, već od početka svog mandata deli zemlju, laže i igra na najniže instikte. Ubistvo i nemiri dodatno su ubrzali transformaciju &ndash; od američkog sna, do američke noćne more&quot;, tvrdi Hake i veruje da: &quot;Amerika samu sebe rastavlja&quot;.Tramp nije predsednik svih AmerikanacaTaj proključali bes Amerikanaca nije nov fenomen. To kaže čovek koji je godinama živeo u SAD, pa čak i učestvovao u predizbornoj kampanji Demokrata. Julijus van de Lar se 2007. i 2008. godine angažovao kao volonter u mobilizaciji glasača u ključnoj američkoj saveznoj državi Ohajo. I tada je, kaže, društvo bilo podeljeno. I tada se dskutoalo o policijskom nasilju i rasizmu. Ali diskriminacija crnaca nije bila u toj meri vidljiva kao danas. &quot;Danas imamo pristup video-snimcima, a te scene ne ostavljaju meste za nekakve interpretacije&quot;, kaže Van der Lar. Predsedniku Trampu, međutim, sve to ide na ruku. On živi od toga što američke građane okreće jedne protiv drugih. &quot;Tramp je prvi predsednik koji sebe vidi kao predsednika samo jedne strane&quot;, kaže Van der Lar. Umesto da bude predsednik svih Amerikanaca &ndash; bez obzira da li su crni ili beli, siromašni ili bogati &ndash; on se brine pre svega za svoje najvećim delom bele birače koji bi trebalo da mu u novembru omoguće novi mandat.Šansa za TrampaZbog toga što je zakazao u korona-krizi, izgubio je dosta poena. Kako bi skrenuo pažnju s toga, on sada ciljano manipuliše, tvrdi Van de Lar. Tramp polarizuje društvo kako bi mobilisao birače &ndash; to je njegova strategija, smatra Van de Lar. &quot;Bojim se da bi njegova strategija mogla da bude uspešna&quot;, procenjuje politikolog Hake. Amerikanci se, kaže, u krizama tradicionalno okreću svom predsedniku. A Tramp pritom, kako navodi Hake, predstavlja mnogo toga arhetipsko američkog: materijalizam, sebičnost, bezobzirni osećaj slobode i belačku aroganciju. &quot;Sve to u SAD nailazi na više odobravanja nego što mi u Evropi to obično mislimo. Strahujem da se brojni belci u svom rasizmu sada osećaju potvrđenim.&quot;