Posle Bregzita državljani EU neće kući

Hrvati i drugi državljani zemalja Evropske unije ne nameravaju da napuste Veliku Britaniju i vrate se u svoje zemlje nakon Bregzita, piše Dojče vele (DW) .Poslednjeg dana ovog meseca Bregzit će se konačo dogoditi i Velika Britanija će ući u prelazni period izlaska iz Evropske unije.Boris Džonson je, podseća se, bio jasan kada je rekao da nema bliskih veza s Unijom, nema prihvatanja pravne stečevine, nema zajedničkog tržišta. Ali neke će veze ipak ostati, a jedna od tih veza su i ljudi, milioni građana zemalja članica EU koji su proteklih godina našli posao i žive u Velikoj Britaniji. Reč je o 2,27 miliona ljudi, među kojima je i povelik broj Hrvata. Neki su, piše DW, u godinama nakon što je Britanija na referendumu odlučila da ode, učinili isto. Hrvatska novinarka Nataša Magdalenić Bantić, koja već dugi niz godina živi i radi u Londonu, kaže za DW da osobno poznaje četvero državljana Evropske unije koji su, čekajući rasplet događaja oko Bregzita, otišli iz Velike Britanije. &bdquo;Neki se fakulteti bune da imaju manje EU-studenata nego ranije. Istovremeno, na primer, u Britaniju dolazi da radi znatno manji broj medicinskih sestara iz zemalja Evropske unije nego pre Bregzita. A potreba se nije smanjila&ldquo;, kaže Nataša Magdalenić Bantić. Mnoge su zemlje s istoka Unije u Bregzitu prepoznale priliku da vrate deo radne snage koja je u potrazi za boljim životom i plaćama otišla u Veliku Britaniju. Tome bi se možda mogla ponadati i Hrvatska, ali iseljenici s kojima je razgovarao DW, iako odmeravaju ne razmišljaju o odlasku. Barem zasad. Za početak, zaštićeni su kao građani Evropske unije. Svi građani EU, naime, imaju pravo na prijavu za takozvani &quot;settled status&quot;, ako u zemlji borave duže od pet godina, a nemaju državljanstvo, ili za &quot;pre-settled status&quot; ako borave kraće od pet godina. To je, navodi se, nova vrsta imigrantskog statusa uvedena upravo za građane EU koja bi trebalo da im omogući da ostanu i normalno žive i rade u Britaniji. Taj status ima i bivša novinarka Štefi Jukić Lorković, koja sada u Londonu radi u jednoj agenciji za zapošljavanje. Ona i muž informatičar imaju &quot;pre-settled status&quot;, za državljane EU koji su u Velikoj Britaniji kraće od pet godina. Dobijanje tog statusa opisala je u razgovoru za DW kao &bdquo;jednostavno i brzo&ldquo; i misli da se to neće menjati. &quot;&bdquo;Naravno, nikad se ne zna kakve će odluke biti donete, ali ne očekujem da će biti problema&quot;&ldquo;, kaže. &quot;Ne razmišljamo o odlasku, niti bilo ko od prijatelja i kolega razmišlja da ode. Opet, možda nam je svima perspektiva drugačija jer smo u Londonu, ali kako sad stvari stoje, ne nameravamo se u dogledno vreme seliti niti vraćati u Hrvatsku&ldquo;, govori Štefi Jukić Lorković. U okolini Londona živi Međimurac Josip Habjan, takođe informatičar, softverski inženjer čija je supruga nedavno pokrenula startap Taste of Balkan (Ukusi Balkana). U Britaniju je s dve kćerke došao pre nekih pet godina. &bdquo;&quot;Osim što će funta malo pasti i cene malo porasti, na moju porodicu Bregzit neće imati previše uticaja. U Englesku smo došli u vreme kada je za Hrvate u Britaniji još uvek postojala zabrana rada. Par meseci od dolaska dobili smo vizu i dokumente koji su nam sada kod apliciranja za EU Settlement Scheme poslužili kao dokaz da ovde živimo, radimo i uredno plaćamo porez&quot;, rekao je. To, kako kaže, znači da smo se bez ikakvih problema registrovali u sistem boravka državljana EU u Velikoj Britaniji te samim time stekli pravo na neograničen boravak i rad u Velikoj Britaniji, bez obzira na ishod Bregzita.