"Grm mora da gori"

Požari u Australiji pokrenuli su debatu - da li je kontrolisana vatra rešenje ili dodatni problem?Dok jedni tvrde da su za situaciju u Australiji krive klimatske promene, drugi tvrde da su problem - "zeleni" i zabrana kontrolisanih požara. Ipak, čini se da je od njih nemoguće pobeći - ljudi su svuda, ne samo u Australiji, već i u Srbiji, odlučni da određene stvari moraju da izgore.Nije retkost da se tokom letnjeg perioda najviše pojavljuju priče o požarima nastalim zbog nemara čoveka. Vlasti su u Australiji, u Južnom Velsu, preduzele mere protiv 183 osobe zbog krivičnih dela vezanih za izbijanje požara. U Srbiji je u oktobru prošle godine došlo i do požara u Vojvodini, a krivac je bio ljudski faktor. Nekada je u pitanju podmetanje požara kao svesna namera da se načini neka šteta, kod nas se događa da požari nastaju jer ljudi vatrom žele da se reše smeća ili ostataka na poljoprivrednim parcelama, ali vrlo često se događa i da &quot;iz najbolje namere&quot; nastane problem. Tako su u decembru prošle godine vatrogasci u Australiji izazvali nove požare u kojima je 20 kuća izgorelo, a 450 ostalo bez struje, kada su ciljanim požarima pokušali da spreče njihovo širenje na severoistoku Sidneja. Ali, i pored takvih dešavanja, mnogi kažu - &quot;grm mora da gori&quot;.Ko je kriv?Da &quot;grm mora da gori&quot; smatra i Šenon Foster, stručnjak za nasleđe Aboridžina. Od početka krize u Australiji prošle godine javljaju se ljudi koji smatraju da bi staru tehniku Aboridžina za prevenciju požara trebalo obnoviti. Ali to je trebalo da se dogodi ranije, tvrdi ona. Tehnika kontrolisanih požara dešava se i danas u Australiji, ali na drugačiji način od onog kako su to radili Aboridžini. Prema rečima Šenon Foster, sadašnje vlasti trude se da se na takvim površinama zaštiti život i imovina. Ali, kako kaže - &quot;to očigledno ne funkcioniše&quot;. Ovaj stav deli i Stiven Pajn, stručnjak za požare, koji je za nedeljnik Špigl govorio da su redovnim spaljivanjem Aboridžini šumu čuvali od većih požara, ali da se u današnje vreme ljudi više brinu za živote kengura i koala, a da vođeni emocijama prema prirodi zanemaruju bezbednost. &quot;Danas imamo previše loše, a premalo dobre vatre&quot;, rekao je on tada. Ipak - pitanje krivice pojavljuje se svuda. Zeleni okrivljuju vlasti jer se priča o klimatskim promenama ostavlja po strani i pored dokaza da Australija postaje sve toplija, a neke političke stranke okrivljuju upravo Zelene i njihovu inicijativu da su kontrolisani požari štetni za životnu sredinu.Opasnost od šumskih požara preti i SrbijiDok se Australija bori sa požarima, ali i peščanim olujama, obilnim kišama sa gradom i bujičnim poplavama, u većem delu Srbiji se u januaru uzalud čekao - sneg.Prema prognozama meteorologa, zime ove zime neće biti. Januar prolazi bez snega, a postavlja se i pitanje kada će se u Srbiji pojaviti zakon o klimatskim promenama. Požar na Staroj planini u oktobru pokrenuo je stara pitanja. &quot;Na osnovu podataka Republičkog hidrometereološkog zavoda prošlogodišnja srednja maksimalna oktobarska tempetatura vazduha je najviša zabeležena u Srbiji u periodu od 1951. Posmatrajući period od 1951. oktobar 2019. godine bio je 11. najsušniji u Srbiji. Sve ovo dovelo je do pojave preduslova za pojavu visokog rizika od izbijanja požara, što se nažalost i potvrdilo kada je požar iz Bugarske prešao na obronke Stare planine&quot;, kaže za B92 Dejan Miletić iz JP Srbijašuma i dodaje: &quot;&#1050;limatske promene i globalno zagrevanje, usled koga su leta sve vrelija i suvlja, vetrovi sve snažniji, a kišni periodi sve promenljiviji, pogoduju nastanku šumskih požara. Zasigurno je da možemo očekivati da će opasnost od pojave šumskih požara biti sve veća, a što je pre svega uslovljeno pojavom nepovoljnih klimatskih uslova&quot;.Iako je opasnost od požara u Srbiji sve veća, poređenje sa Australijom je nemoguće, jer su prema rečima našeg sagovornika &quot;požari u Australiji pre svega posledica klimatskih uslova, a ne vrste biljnog pokrivača&quot;. Vegetacija se u Srbiji razlikuje od one u Australiji. Kako navodi - poređenje šumskog fonda Australije kao kontinenta i Srbije je veoma teško, pre svega zbog različitih geografskih i klimatskih karakteristika. &quot;Prema severu, jugu i istoku Australije, kako se povećava količina padavina travnate vegetacije, stepe i žbunaste vegetacije zamenjuju šume a najzastupljenije vrste su eukaliptus i akacija, dok su u našoj zemlji to pre svega bukva i hrast i oko 10% četinarskih vrsta&quot;. Ono što je važno jeste da je u Srbiji različit stepen ugroženosti šuma od požara. Najviše razloga za brigu imaju stanovnici u blizini četinarskih šuma. &quot;Jedan od važnih faktora je pre svega vrsta drveća, jer su četinarske šume znatno osetljivije na paljenje i gorenje zbog prisustva smole i eteričnih ulja, zatim po osetljivosti na paljenje idu mešovite šume, pa čiste lišćarske šume&quot;, navodi Dejan Miletić.Ipak - ljudi ne pazeČinjenica je da su ljudi ipak nemarni. U oktobru su se, pored požara na Staroj planini, dogodili i požari u Vojvodini, koji su bili posledica isključivo ljudskog faktora. &quot;Nepažnjom i nemarom ljudi boravkom u prirodi izazivaju požare, ali moramo da istaknemo da su aktivnosti na poljoprivrednim imanjima, kada poljoprivrednici vrše tradicionalna spaljivanja ostataka na svojim poljoprivrednim parcelama, zasigurno jedni od najvećih uzročnika ukoliko se vatra sa poljoprivrednog zemljišta širi nekontrolisano i zahvata i šume&quot;, kaže Dejan Miletić za B92 i dodaje: &quot;Nažalost šumski požari, u više od 95% slučajeva, su posledica ljudskog nemara i nepažnje&quot;. Zato pitanje prevencije požara svakako jeste jedno od važnijih. &quot;Bolje sprečiti nego lečiti&quot; posebno na mestima na kojima je opasnost od požara velika. &quot;Najznačajnija mera pre svega je podizanje svesti građana o opasnosti od pojave požara i njihovim štetama, kada svake godine više puta vršimo apele, kontrole izletišta, edukaciju lokalnog stanovništva i dece...&quot;, naglašava naš sagovornik. I dok se u Australiji vodi bitka da li su kao preventivna mera kontrolisani požari dobra opcija, u Srbiji takvih dilema nema. Stanovnici šumskih područja ne plaše se da pale smeće, strnjike, slamu i kukuruzovinu po njivama, suvu travu duž puteva, pa čak i po obodima šuma, iako je to zakonom zabranjeno, a lica odgovorna za sprečavanje požara ne usuđuju se da kao preventivnu meru koriste kontrolisane požare.&quot;U našoj zemlji ova praksa se ne sprovodi, pre svega zbog nepostojanja šuma u kojima je proces prirodnog razlaganja toliko otežan da je neophodno vršiti kontrolisane požare kao preventivu, ali i podjednako zbog rizika i poteškoća koju ova preventivna metoda nosi sa sobom&quot;, naglašava Dejan Miletić, koji kaže da se u Srbiji ipak može govoriti o nekoj vrsti kontrolisanih požara. &quot;U Srbiji se može govoriti o kontrolisanim požarima koji se pale u slučaju kada je neophodno preseći i onemogućiti dalje napredovanje postojećeg požara koji je izmakao kontroli. U tim slučajevima se namerno pale takozvani kontra-požari, gde se svesno žrtvuje određena površina pod šumama. Ovu tehniku gašenja požara može da sprovodi isključivo iskusna i visoko obučena osoba, a vatra se pali pre svega vodeći računa o pravcu nadolazećeg požara i pravcu duvanja vetra, što će kao rezultat dovesti do spajanja dva požara i na taj način njegove lokalizacije&quot;, navodi Miletić."Kobna" 2019. godinaPrethodna 2019. godina bila je najgora od 2013. prema broju požara koji su se dogodili u Srbiji. Prema podacima JP Srbijašuma dogodilo se 114 požara, što je skoro trećina ukupnog broja požara od 2013. godine. Međutim, površina koja je zahvaćena požarima lane još je dramatičnija. Dok je u periodu 2013-2018. ožarena površina iznosila 4.555 hektara, u prethodnoj godini pod vatrom našlo se čak 5.310 hektara. Poređenja radi, to je za oko četvrtine veća površina od čitavog Novog Beograda. &quot;Osim Stare planine, imali smo i druge požare. Čak su opštine Bosilegrad i Trgovište proglasile vanrednu situaciju. Iako je na jugu zemlje bila znatno gora situacija, situacija na Staroj planini bila je medijski najviše ispraćena&quot;, kaže Dejan Miletić.