24 godine Dejtonskog sporazuma

Beograd -- U američoj bazi Rajt Peterson u Dejtonu je pre 24 godine parafiran Opšti okvirni sporazum za mir u BiH i njegovih 12 aneksa, čime je okončan rat u BiH.Sporazumom je stvorena državna zajednica BiH sastavljena od dva entiteta, Republike Srpske i Federacije BiH, koji su potpisnici svih aneksa.Dejtonski sporazum, nakon tronedjeljnih pregovora, parafirali su tadašnji predsednici Srbije Slobodan Milošević, tzv. Republike BiH Alija Izetbegović i Hrvatske Franjo Tuđman. Sporazum je parafiran u prisustvu tadašnjeg državnog sekretara SAD Vorena Kristofera, a osim njega glavni američki posrednici bili su Ričard Holbruk i general Vesli Klark. Dejtonski sporazum zvanično je potpisan 14. decembra 1995. godine u Jelisejskoj palati u Parizu. Dan uspostavljanja Opšteg okvirnog sporazuma za mir u BiH - 21. novembar republički je praznik i neradni dan u Republici Srpskoj.Gde su Srbi danas?Odbor za zaštitu prava Srba u Federaciji BiH uputio je danas poziv državama potpisnicima da pomognu Srbima u Federaciji BiH da se vrate u svoje domove i da žive normalno. Oni podsećaju da je Anksom 7 Dejtonsog mirovnog sporazuma predviđen povratak i pomoć povratnicima, ali da je u tom delu taj dokument primenjen selektivno. Navode da u Republici Srpskoj povratnici su imali i danas imaju masovnu finansijsku i političku podršku svih država EU, SAD i zemalja Bliskog istoka, dok su se srpski povratnici u Federaciju BiH u svoje domove vraćali kako su znali i umeli, uz nedovoljnu podršku zemalja potpisnica Dejtonskog sporazuma. &quot;Dokaz tome je da danas, 24 godine posle potpisivanja sporazuma, oko 100 srpskih sela u Federaciji BiH u opštinama Bihać Sanski Most, Krupa, Ključ, Bosanski Petrovac, Drvar, Grahovo, Glamoč, Kupres, Bugojno, Donji Vakuf, Kladanj, i u drugim gotovo svim opštinama Federacije su i dalje bez struje&quot;, ističe se u saopštenju. Ukazuje se da Srbi u Federaciji BiH, koji su državljani Federacije BiH, kojima Ustav Federacije garantuje sva prava, i dalje žive po šupama bez struje i vode, a nemaju ni uređene puteve ni zdravstvenu zaštitu, jer hitna pomoć ne može da dođe do njihovih sela. U saopštenju se navodi da sve to, pa i mnogo više od toga od državnih institucija BiH dobijaju migranti, koji se ilegalno doseljavaju u BiH.