"Robija za separatiste – da li to može da smiri Kataloniju?"

"Mali su izgledi da će oštre presude" vođama katalonskih separatista "smiriti region", čitamo u nemačkim novinama o situaciji u Kataloniji.Komentatori uglavnom smatraju da su kazne bile neizbežne, ali da su – preoštre, prenosi Dojče vele.Najviši sud Španije je osudio devetoro od 12 optuženih vođa katalonskih separatista na kazne zatvora između devet i trinaest godina.Svi oni su bili optuženi zbog &quot;pobune&quot;, ali ne i zbog &bdquo;pokušaja nasilnog menjanja ustavnog poretka&ldquo;, za koje su predviđene mnogo oštrije kazne. Sudije su saopštile i da su neki od optuženih proglašeni krivim i za &quot;proneveru&quot; državnog novca. Troje bivših članova vlade Katalonije nisu osuđeni zbog &quot;pobune&quot; već samo zbog &quot;neposlušnosti&quot; i to na novčane kazne.Sud se bavio pre svega ulogom optuženih u organizaciji i sprovođenju protivustavnog referenduma o nezavisnosti Katalonije iz 2017. godine. Bivši premijer Katalonije Karles Pućdemon nalazi se u inostranstvu pa zbog toga njemu nije suđeno. Presuda je izazvala žestoke reakcije pristalica otcepljenja Katalonije. Desetine hiljada ljudi su u ponedeljak izašle na ulice i izazvale haos u saobraćaju. U Barseloni je povremeno blokiran prilaz aerodromu, desetine letova su otkazane, a slično je bilo i sa drugim prevoznim sredstvima. Došlo je i do sukoba demonstranata i policije koja je upotrebila pendreke &ndash; povređeno je više od 30 ljudi. Tokom večeri se u centru Barselone ponovo okupilo više hiljada ljudi koji su tražili oslobađanje vođa separatista.Nemački javni servis ARD piše na svom portalu: &quot;Referendum o nezavisnosti Katalonije je bio protivustavan i zato &ndash; ilegalan. Separatistima je to bilo svejedno i oni su ga održali, da bi nešto kasnije u parlamentu proglasili fiktivnu nezavisnu republiku. Jasno je da jedna pravna država ne sme da toleriše takvo postupanje. Drugo je pitanje da li je kazna zaista morala da ide i do 13 godina zatvora. To je veoma dugo, užasno dugo vreme.&quot; &quot;Stav suda je lako razumeti&quot;, piše dalje ARD: &quot;Izricanje presuda zbog nasilnog menjanja ustavnog poretka bi teško moglo da se opravda. Naposletku, katalonski pokret za nezavisnost se uglavnom mirno borio za svoje ciljeve. I to čini i danas. Bilo bi apsurdno optuživati njegove vođe da su htele nasilan prevrat.&quot; &quot;I narednih dana će mnogi izlaziti na ulice Katalonije da izraze svoje ogorčenje. Moguće je i da će srednjoročno doći i do promena na političkoj sceni Katalonije &ndash; da će na nju stupiti pragmatične snage, one koje se bore za veću autonomiju umesto za brzu nezavisnost. Jer, do nezavisnosti se ne može lako doći &ndash; kao što pokazuju ove presude&quot;, zaključuje se u ovom komentaru.Zidojče cajtung je uveren da su &quot;mali izgledi da će ove oštre presude smiriti region&quot;. &quot;Ankete pokazuju da većina žitelja Katalonije, a među njima i protivnici nezavisnosti, sa velikom skepsom gledaju na ove presude. I među liberalnim i levo orijentisanim španskim publicistima preovladava uverenje da ovaj konflikt ne može da reši pravosuđe, već da to mora da učini politika.&quot; &quot;Katalonski konflikt je&quot;, piše dalje minhenski dnevnik, &quot;dobar primer za političku zadrtost obe strane: Madrid je mnogo puta imao priliku da opusti situaciju. Dovoljno je bilo da se oko tri procenta birača u regiji simboličnim gestovima ubedi da ostanak u Kraljevini ima smisla. Jer, u tom slučaju bi separatisti izgubili tesnu većinu u katalonskom parlamentu. Tu su (bivši premijer) Rahoj i kralj Felipe potpuno zakazali: umesto da se zalažu za zajedničku budućnost, oni su verbalno napali separatiste i pretili im najoštrijim kaznama.&ldquo; &quot;Separatisti, opet, žive u svom mehuru, pa su potpuno pogrešno procenili odnose snaga. Prava ironija u istoriji ovog suvišnog konflikta koji je ugrozio stabilnost Evropske unije, jeste to što su neki političari i publicisti predlagali da kralj Felipe sada sve reši pomilovanjem, dakle čovek kojeg većina Katalonaca, pa i onih koji su protivnici secesije &ndash; odlučno odbacuje&quot;, piše između ostalog Zidojče cajtung.Frankfurter algemajne cajtung piše da bi &quot;moglo da smiri strasti&quot; to što niko nije osuđen za &quot;ustanak&quot;, to jest za rušenje ustavnog poretka. &quot;Time je španski premijer Pedro Sančez dobio manevarski prostor i na sledećim izborima bi mogao da sklopi pakt sa katalonskim partijama. Sančez nije hteo ni da čuje za pomilovanje, ali bi poslednja reč o sudbini separatističkih vođa jednog dana ipak mogla pasti - u političkim pregovorima.&quot; Badiše nojeste nahrihten prenosi da &quot;Španija ima problem sa sistemom krivičnog prva. On naginje tvrdoći &ndash; prema jednom istraživanju Saveta Evrope, španski zatvorenici sede u zatvorima dvostruko duže nego što iznosi evropski prosek. Nema dobrog objašnjenja za tu tendenciju. Ali ona povremeno ima fatalne posledice. Kao sada u slučaju katalonskih separatista.&quot;