Na danasnji dan sretoh je prvi put...Nasli smo se na Adi u trznom centru...cekala me je nestrpljivo, kasnio sam...dzentlmenski nema sta... pravo sa ulaza potrcali smo jedno drugome u zagrljaj... I ako se nismo poznavali bas toliko, imali smo osecaj da se cekamo ceo zivot! ... Umesto uobicajno romanticnih trenutaka, odlucili smo da potrazimo WC i da se vanzemaljski ispisamo u znak pocetka nove romanse... lutali smo trznim centrom...umesto leptirica u stomaku osecali smo kako nam besika odzvanja u celom telu....i znao sam odmah - To je orava stvar!!! ...
Posle desetak minuta lutanja po centru nasli smo WC fajnali... razdvojili se... i neopisivo olaksanje... kako sam praznio iz sebe sve ono sto sam do sad imao, tako je ona postepeno ulazila u mene i u sve druge organe... stizem do cesme... NE UMEM DA JE PUSTIM! ...Gledam lika krajickom oka pored i kao na matematici....klasicno prepisivanje... normalno sledi brisanje ruku o pantalone nakon susenja ispod aparata...
Izlazim iz WCa...ona ceka ispred i smeska se... kao iz topa pitao sam je - Cemu se smejes? Nisi umela da pustis cesmu a?! xD ....smeh, drzanje za stomak...vriska...
Nakon toga prosetali smo Adom....cuj prosetali, uhvatili prvu klupicu i seli jer nas je mrzelo da setamo... I na toj klupici i dan danas kada prodjem vidim nas srecne...nasmejane....
Vidim ljubav, osmehe...tvoje okretanje ledja kad se postidis....moj zagrljaj...nasu "smokontrolu jer ima ljudi oko nas" ...
Ljudi mogu promeniti navike, boju kose, oci....bubrege....
partnere....sve!
Ali ne mogu menjati uspomene, jer one su jedino nesto iskreno sto nas drzi u zivotu....
Jos uvek je volim!!! (Njen Tjoek, 10. septembar 2019 04:46)
Na danasnji dan sretoh je prvi put...Nasli smo se na Adi u trznom centru...cekala me je nestrpljivo, kasnio sam...dzentlmenski nema sta... pravo sa ulaza potrcali smo jedno drugome u zagrljaj... I ako se nismo poznavali bas toliko, imali smo osecaj da se cekamo ceo zivot! ... Umesto uobicajno romanticnih trenutaka, odlucili smo da potrazimo WC i da se vanzemaljski ispisamo u znak pocetka nove romanse... lutali smo trznim centrom...umesto leptirica u stomaku osecali smo kako nam besika odzvanja u celom telu....i znao sam odmah - To je orava stvar!!! ...
Posle desetak minuta lutanja po centru nasli smo WC fajnali... razdvojili se... i neopisivo olaksanje... kako sam praznio iz sebe sve ono sto sam do sad imao, tako je ona postepeno ulazila u mene i u sve druge organe... stizem do cesme... NE UMEM DA JE PUSTIM! ...Gledam lika krajickom oka pored i kao na matematici....klasicno prepisivanje... normalno sledi brisanje ruku o pantalone nakon susenja ispod aparata...
Izlazim iz WCa...ona ceka ispred i smeska se... kao iz topa pitao sam je - Cemu se smejes? Nisi umela da pustis cesmu a?! xD ....smeh, drzanje za stomak...vriska...
Nakon toga prosetali smo Adom....cuj prosetali, uhvatili prvu klupicu i seli jer nas je mrzelo da setamo... I na toj klupici i dan danas kada prodjem vidim nas srecne...nasmejane....
Vidim ljubav, osmehe...tvoje okretanje ledja kad se postidis....moj zagrljaj...nasu "smokontrolu jer ima ljudi oko nas" ...
Ljudi mogu promeniti navike, boju kose, oci....bubrege....
partnere....sve!
Ali ne mogu menjati uspomene, jer one su jedino nesto iskreno sto nas drzi u zivotu....
Jos uvek je volim!!! (Njen Tjoek, 10. septembar 2019 04:46)
Na danasnji dan sretoh je prvi put...Nasli smo se na Adi u trznom centru...cekala me je nestrpljivo, kasnio sam...dzentlmenski nema sta... pravo sa ulaza potrcali smo jedno drugome u zagrljaj... I ako se nismo poznavali bas toliko, imali smo osecaj da se cekamo ceo zivot! ... Umesto uobicajno romanticnih trenutaka, odlucili smo da potrazimo WC i da se vanzemaljski ispisamo u znak pocetka nove romanse... lutali smo trznim centrom...umesto leptirica u stomaku osecali smo kako nam besika odzvanja u celom telu....i znao sam odmah - To je orava stvar!!! ...
Posle desetak minuta lutanja po centru nasli smo WC fajnali... razdvojili se... i neopisivo olaksanje... kako sam praznio iz sebe sve ono sto sam do sad imao, tako je ona postepeno ulazila u mene i u sve druge organe... stizem do cesme... NE UMEM DA JE PUSTIM! ...Gledam lika krajickom oka pored i kao na matematici....klasicno prepisivanje... normalno sledi brisanje ruku o pantalone nakon susenja ispod aparata...
Izlazim iz WCa...ona ceka ispred i smeska se... kao iz topa pitao sam je - Cemu se smejes? Nisi umela da pustis cesmu a?! xD ....smeh, drzanje za stomak...vriska...
Nakon toga prosetali smo Adom....cuj prosetali, uhvatili prvu klupicu i seli jer nas je mrzelo da setamo... I na toj klupici i dan danas kada prodjem vidim nas srecne...nasmejane....
Vidim ljubav, osmehe...tvoje okretanje ledja kad se postidis....moj zagrljaj...nasu "smokontrolu jer ima ljudi oko nas" ...
Ljudi mogu promeniti navike, boju kose, oci....bubrege....
partnere....sve!
Ali ne mogu menjati uspomene, jer one su jedino nesto iskreno sto nas drzi u zivotu....
Jos uvek je volim!!! (Njen Tjoek, 10. septembar 2019 04:46)
(, 10. septembar 2019 04:46)
