Srpski i makedonski carinici od sutra u istoj "kancelariji": Ukidaju se barijere

Beograd -- Od sutra će prvi put na jednom graničnom drumskom prelazu prve kategorije zajedno u istoj "kancelariji" raditi srpski i makedonski carinici i policajci.Početak rada integrisanog graničnog prelaza Preševo-Tabanovce na Koridoru 10 zvanično će označiti predsednici vlada Srbije i Severne Makedonije Ana Brnabić i Zoran Zaev.To je rezultat Sporazuma o uspostavljanju zajedničkih kontrola na medjunarodnom graničnom prelazu Preševo-Tabanovce preko koga se odvija promet putnika i svih vrsta robe, a koji su 12. jula u Beogradu u ime dve vlade potpisali ministri unutrašnjih poslova Srbije i Severne Makedonije. Zamenik direktora Uprave carina Veselin Milošević rekao je ranije za Tanjug da je sporazum još jedan dokaz spremnosti Srbije da radi na smanjenju necarinskih barijera u regionu, kao i na svemu što je odvaja od onih koji sprečavaju trgovinu, promet ljudi i kapitala. Sutra će, kaže Milošević, biti potpisan i Sporazum o uzajamnom priznavanju statusa Ovlašćenog privrednog subjekta (AEO). &quot;Ovlašćeni privredni subjekti su kompanije koje su prošle veoma strogu proveru od strane Uprave carine&quot;, kaže Milošević i navodi da će 22 velike kompanije u Srbiji preuzeti na sebe deo carinskih kontrola i na taj način postati &quot;partner&quot; Upravi carine i državi. U ovom trenutku, država je izdala 22 sertifikata kompanijama koje posluju u našoj zemlji, a izvoze i na tržište Makedonije. Carina je, kaže Milošević, sprovela ozbiljnu kontrolu ovih preduzeća koja će na sebe preuzeti deo carinskih postupaka, ali će te firme i dalje biti pod nadzorom nadležnih. Da bi veliki igrači kako u Srbiji tako i u Severnoj Makedoniji dobili ovaj povlašćeni status, bilo je neophodno da ispune niz bezbednosnih domaćih i medjunarodnih standarda kao i da ulože veliki novac u razvoj sopstvenih, u najvećoj meri bezbednosnih kapaciteta. Od 22 kompanije koje imaju status ovlašćenog privrednog subjekta, 19 ih je dobilo status ovlašćenog privrednog subjekta za bezbednost. &quot;Upravo na taj segment koji se bavi sigurnošću i bezbednošću odnosi se sporazum koji će u ponedeljak biti potpisan s makedonskom carinom&quot;, precizira Milošević i navodi da to znači da će 19 kompanija koje posluju u Srbiji, ako rade i u Severnoj Makedoniji, imati ista prava kod suseda kakva imaju u našoj zemlji, a obratno važi i za četiri firme koje su taj status dobile u Severnoj Makedoniji. Sva potpisana dokumenta, ocenjuje Milošević, daće svoje prve efekte tokom predstojeće zime i u narednoj turističkoj sezoni. U Skoplju je, inače, nedavno potpisano pet protokola u vezi sa sprovodjenjem Sporazuma o zajedničkoj kontroli na prelazu Preševo-Tabanovce. Za putnike i teretnjake koji iz Srbije idu ka Severnoj Makedoniji granične službe Srbije će sprovoditi izlaznu kontrolu na teritoriji Severne Makedonije na graničnom prelazu Tabanovce, dok će za one koji putuju iz SM ka Srbiji izlazna kontrola makedonskih graničnih službi biti sprovodjena na teritoriji Srbije, na graničnom prelazu Preševo. To će, kažu nadležni, dodatno ubrzati carinski postupak, smanjiti troškove i zadržavanja na granici, čime će biti načinjen veliki korak u pravcu olakšavanja prekogranične trgovine, jer će kompanije koje imaju ovaj status, ista prava imati i van granica zemlje u kojoj su ga stekle.Posle otvaranja integrisanog graničnog prelaza - razgovoriPredsednici vlada Srbije i Severne Makedonije Ana Brnabić i Zoran Zaev sutra će zvanično označiti početak rada integrisanog graničnog prelaza između dve zemlje Preševo-Tabanovce. Kako je saopšteno iz Vlade Srbije, posle otvaranja graničnog prelaza, Ana Brnabić će u Skoplju razgovarati s makedonskim premijerom, a planiran je i sastanak delegacija dve zemlje i potpisivanje više sporazuma o saradnji. Predsednica vlade ranije je Tanjugu rekla da je Srbija veoma zainteresovana za dobre regionalne odnose, bolje povezan i stabilniji region, a da je saradnja sa Severnom Makedonijom jasan dokaz takvog zalaganja. &quot;Mnogo smo radili na tome da Srbija postane ekonomski i politički stabilna i sve jača zemlja, ali, iako smo najveća zemlja i najveće tržište u regionu, ipak smo komparativno mali. Bilo kakav potres u regionu mora da se odrazi na sve zemlje&quot;, rekla je Brnabićeva. Ona je ocenila da je upravo zbog toga regionalna saradnja jedan od ključnih spoljnopolitičkih prioriteta Srbije i istakla da bez stabilnog regiona nema stabilne Srbije. Premijerka je navela da je regionalna sarađa išla uzlaznom putanjom od 2014. godine, kada je počela implementacija Berlinskog procesa, ali da je ugrožena pošto je Priština uvela takse od sto odsto na robu iz centralne Srbije i BiH i time prekršila CEFTA sporazum o slobodnoj trgovini. Tada je sve krenulo drugačijim tokom, jer svi ostali regionalni sporazumi koji se potpisuju nemaju nikakvog smisla ako se osnovni sproazum o slobodnoj trgovini ne poštuje, rekla je Brnabićeva. &quot;Srbija je odlučila da ne sedimo i samo čekamo, već da umesto CEFTA bilateralno razgovaramo sa svim partnerima u regionu i tako povučemo saradnju tamo gde je bila 2018, odnosno pre uvođenja taksi od strane Prištine i da damo jasnu poruku da je saradnja jedino što se isplati, a ne izolacija ili stavljanje nekoga u izolaciju&quot;, rekla je Brnabićeva.