"Kafanske tuče prioritet u odnosu na ubistvo Ćuruvije"

Na ročištu suđenja za ubistvo Slavka Ćuruvije Sudsko veće je konstatovalo da je dobilo rešenje Apelacionog suda kojim se u postupak vraćaju dokazi.Kako navodi Insajder, za te dokaze tužilaštvo tvrdi da pokazuju da su optuženi bili na mestu ubistva Ćuruvije.Advokat porodice Ćuruvija Slobodan Ružić rekao je za Insajder da je značajno da su dva različita veća Apelacionog suda donela identičnu odluku &ndash; da podaci s baznih stanica ostanu u predmetu.Kako je Insajder juče objavio, Apelacioni sud usvojio je žalbu tužioca u procesu za ubistvo Ćuruvije, tako što je utvrdio da su trake s podacima s baznih stanica pribavljene na zakonit način. To znači da će prvostepeni sud, koji je u aprilu izuzeo ove dokaze na zahtev odbrane, morati da ih ima u vidu prilikom utvrđivanja činjenica i donošenja presude. Nakon odluke suda da dozvoli Radonjiću i Romiću da se brane sa slobode, sudsko veće je na zahtev odbrane donelo odluku da se iz predmeta izuzmu kao dokazni materijal trake s podacima s baznih stanica. Prema pisanju NIN-a, reč je o podacima Mobtela s baznih stanica neposredno pred ubistvo Ćuruvije, sačuvanih na devet diskova koji su predati policiji, a iz kojih je jasno dokumentovano da su optuženi bili na mestu Ćuruvijinog ubistva i u to vreme međusobno komunicirali. Veće je ovaj dokaz izuzelo uz obrazloženje da policija nije dala pisanu potvrdu o oduzimanju tog dokaza (diskova) od Mobtela. Međutim, tu odluku je Apelacioni sud poništio 11. maja, vratio na novo odlučivanje i u rešenju naveo da su navodi Veća Specijalnog suda u suprotnosti sa dopisom MUP-a.Advokat Ružić je za Insajder rekao i da smatra da ovom suđenju, koje je u rangu s ubistvom Ivana Stambolića i premijera Zorana Đinđića, nije pridata važnost koju zaslužuje, i da iako postoji mogućnost da će ročišta održavaju svaki dan, ta mogućnost nije iskorišćena. &bdquo;Apsurdno je da prioritet u odnosu na ovaj slučaj budu kafanske tuče i da se ročišta za ovo ubistvo ne održavaju u glavnoj sudnici. Umesto da se ročišta održavaju svaki dan za ove tri godine, održavaju se nekoliko puta mesečno&ldquo;, naveo je Ružić. Novinarima Insajdera je u Višem sudu rečeno da je od početka suđenja u julu 2015. godine održano 79 ročišta, a jedno je otkazano. To znači da su praktično održana dva ročišta mesečno, iako postoji mogućnost da se ročišta održavaju svaki dan. Kada je Apelacioni sud odlučio da se dvojici optuženih za ubistvo Ćuruvije, načelniku beogradskog centra DB-a Milanu Radonjiću i glavnom obaveštajnom inspektoru u Drugoj upravi resora Ratku Romiću ukida pritvor i zamenjuje blažom merom - kućnim pritvorom uz elektronski nadzor, jedno od obrazloženja je bilo i to da su u pritvoru proveli dug period. Za ubistvo Ćuruvije optuženi su i bivši načelnik resora BD Radomir Marković i pripadnik DB Miroslav Kurak, koji je bekstvu. Ćuruvija je ubijen 11. avgusta 1999. godine u Svetogorskoj ulici u Beogradu, u haustoru zgrade u kojoj je živeo. Optuženi i njihovi advokati su na prethodnim ročištima odbacili svaku povezanost s tim zločinom.Insajder: Neverovatno je da pritisak nije većiJavnost je u brojnim situacijama imala priliku da se uveri u neefikasnost suda- od zastarelosti predmeta u kojima to nikako nije smelo da se desi, do odbacivanja dokaza i predmeta zbog proceduralnih prepreka koje su mogle biti otklonjene. Zbog interesa svih građana da ova država zaista bude pravna, obaveza je medija da svima u društvu skrenu pažnju ako suđenje ne vodi pravdi, uz poruku sudijama da su pod lupom javnosti. Da je Srbija daleko od proklamovanog cilja- nezavisnog i efikasnog sudstva- pokazuje suđenje za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije. Dok za Društvo sudija Srbije i jedno krilo podeljene Advokatske komore Beograda jedini problem predstavlja javno ukazivanje na sporne odluke suda u tom postupku, previđaju se važne činjenice. Reč je o ubistvu novinara koje se dogodilo pre gotovo dve decenije, a za taj zločin su, tek nakon 16 godina, optuženi pripadnici nekadašnje Državne bezbednosti, odnosno država. Suđenje koje je počelo tek 2015. još nije završeno. Niz događaja i odluka sudskog veća ukazuje na to da se u ovom procesu priprema oslobađajuća presuda. O kakvom pritisku može da se govori kada se ukazuje na sledeće činjenice: Sud je dvojicu optuženih za ubistvo novinara pustio u kućni pritvor da čekaju presudu. Jedan od optuženih, koji je označen kao neposredni izvršilac ubistva, već godinama je u bekstvu i država tvrdi da ne može da ga privede, iako su njegove fotografije sa safarija u Africi bile javno dostupne. Iz suđenja su prvo izuzeti ključni dokazi - trake sa podacima sa baznih stanica na kojima je jasno dokumentovano da su optuženi bili na mestu Ćuruvijinog ubistva i u to vreme međusobno komunicirali. Nakon žalbe tužioca, drugostepeni sud je ove dokaze vratio u postupak uz ocenu da su pribavljeni na zakonit način. Sa funkcije je smenjen policijski inspektor koji je najduže radio na slučaju ubistva novinara, a njegovo svedočenje na suđenju optuženima za ubistvo Ćuruvije svedeno na samo jedan detalj, iako je on njegov doprinos istrazi nemerljiv. Dodatnu sumnju budi to što su objašnja nadležnih za njegovu smenu bila dijametralno suprotna- od toga da je unapređen kako bi mogao da se posveti istragama ubistava novinara do toga da je loše radio svoj posao. Ovo su samo neke od činjenica i događaja koje javnosti daju za pravo da sumnja da se u procesu za ubistvo novinara sprema oslobađajuća presuda za bivše pripadnike Državne bezbednosti. Odakle onda ideja da se u ovom slučaju govori o pritisku na sud? Kakav pritisak na sud u zemlji korumpiranih sudija u kojoj je mnogo razloga za sumnju? Ili su svi zaboravili slučajeve poput Pahomija? U postupku za ubistvo novinara ne samo da novinari imaju pravo da ukažu na sporne odluke već je to njihova dužnost. Ako se sudije žale da je to pritisak, neka se žale. Jer ovo jeste pritisak, pritisak da odgovorni za ubistvo novinara konačno odgovaraju. Nakon dve decenije od ubistva, javnost na to ima pravo. I ne samo to. Neverovatno je da pritisak nije veći, da novinarska udruženja i najveći deo medija ćuti o neobičnim odlukama i događajima u ovom procesu. Jer je u ovom slučaju ćutanje jednostavno neprihvatljivo.