B92.net INTERVJU "Nadam se trećem mestu; u Novom Beogradu značio bi mi glas više od SNS"
Cilj je prelazak cenzusa, očekivanja treće mesto, kaže za B92.net nosilac liste "Pobeda za Srbiju" i predsednik GO Novi Beograd Aleksandar Šapić.
Izvor: M. Ro.
Nada se potvrdi svoje politike od strane Novobeograđana.
Mada se čini da su konkretnije ponude biračima u ovoj kampanji izostale, baš to bi mogla da bude njegova prednost, rekao nam je Šapić. Nudi - prvo uvid u institucije, pa onda rad. Veruje da ovaj atipičan stil kampanje glasači mogu da prepoznaju kao iskreniji i realniji pristup.
Sa kojim očekivanjima izlazite na izbore?
Ukoliko ne bih prešao cenzus, ne bih bio zadovoljan. Sve preko toga, bih. Koliko – ne bih sad licitirao. Nikada to nisam radio, iako imam uvid u moje stanje daleko duže nego što je javnost upoznata. Zašto sam u javnosti ignorisan poslednjih godina, to je pitanje za medije, analitičare , statističare.. A zašto se godinama daje prostor ljudima koji su potpuno zanemarljivi politički, to već nije pitanje za mene. Mislim da je objektivno da se nadam trećem mestu. Koliko treće mesto bi trebalo da nosi procenata, to ću zadržati za sebe.
Nemate neku procenu?
Možda i imam, ali neću reći.
Ipak, kakva su Vam očekivanja za glasove Novobeograđana?
U Novom Beogradu bi mi jako značilo kada bih dobio jedan glas više od SNS, zato što je ovde jasno da će biti duel između mene i njih. Bila bi to potvrda skoro decenije mog rada. Tri puta dobiti veću podršku u narodu od jedne takve mašinerije kakva je SNS, ne može slučajno da se desi. To nije neka varošica, od nekoliko stotina ljudi. Ovde da biste dobili poverenje ljudi morate nešto da uradite za sve. Ne možete to svesti na prijateljske veze ili kupovinu glasova.
Akcenat Vam je na menadžmentu, operativi. Rekli ste da čekate da vidite kakvo je istinsko stanje u nekoj instituciji da biste mogli da delujete. Da li to dopire do birača? Obično čujemo konkretnije predloge.
To može da me potencijalno limitira u izbornom rezultatu, ali sam se odavno odlučio da tako politički delujem. Mislim da je ispravnije i poštenije. U Novom Beogradu, dobio sam dva mandata bez velikih obećanja, već sa stvarima koje planiramo da uradimo, ciljevima. Jeste u politici malo atipično zato što onda se kaže - kako ćeš dobiti glas? Mislim da su se ljudi toga naslušali u poslednjih 30 godina. Svi će sve da reše. E, pa ja neću sve da rešim, ali ono čega se budem uhvatio, to ću uraditi. Sve što sam u životu do sada radio uvek je bilo jasno merljivo i uvek sam bio u samom vrhu u toj oblasti. Zadržaću se na tome. Ako je to nedovoljno za uspeh na izborima, onda ću propasti i šta da radimo.
Od Beograda do Valjeva
Novobeograđane možda poznajete - šta im treba, šta da unapredite... Kako ćete da čujete glas nekoga na lokalu?
Pa neću ja ni da čujem, nego taj koji sedi, na primer, u Valjevu. Ne mogu ja da znam bolje od njega šta je najbolje za Valjevo.
Vi ste ispred liste, i uglavnom je fokus na Vama u kampanji...
To je bila strateška odluka. Ne zato što nemamo koga da pokažemo, nego zato što smo procenili da nećemo imati dovoljno medijskog prostora da na kvalitetan način svakoga prikažemo i zato smo se odlučili da ja budem taj koji će u ovoj turi da iznese celu kampanju.
Ali neko u Valjevu glasa možda baš za Aleksandra Šapića.
Naravno, ali i za lokalnu politiku koju će reprezentovati njihovi Valjevci.
Mislite da narod tako razmišlja? Ako vidi samo Vas, ne mislite da očekuje nešto baš od Aleksandra Šapića?
U Valjevu? Odmah da Vam kažem, nije logično da ja znam šta tamo treba da se uradi, jer u suprotnom, šta će nam onda lokalni odbori. A ako govorite o promeni zakona, pa prvi sam za to. Ne moramo da glasamo sada za Vučića u Merošini, a nekada za Koštunicu u Nišu, Tadića u Novom Sadu... Onda Šapić neće moći da nosi listu u Valjevu. Sa druge strane dok je ovakav zakon, bilo bi dosta glupo da ja jedini radim protiv sebe i ne stavim svoje ime, da ne iskoristim ovo što mogu u ovim pravilima. Da li smatram da bi nosioci lokalnih lista trebalo da budu lokalni ljudi. Smatram. Ljudi su glasali za Vučića i u Beogradu, pa je l’ on danas gradonačelnik? Pa nije. Eto.
Koliko imate poverenje u ljude na Vašoj listi?
Na republičkoj listi imam. Prvih 20 naročito, njih sam ja birao.
Zašto ste istakli samo za republičku?
Zato što ne mogu da garantujem za sve ljude na lokalu, ni ne znam koji su, pravo da Vam kažem. Ne znam, možda se desi da neki pređu i u neku drugu stranku, to je moderno u našoj politici. Verovaću našim im tek nakon određenog perioda. To su ljudi koji su se pojavili, koji su rekli da veruju našoj politici, imali su neku referentnu vrednost. Da kažem da mogu da garantujem za svakog našeg čoveka na lokalu da neće biti preletač neki, da neće ne znam ni ja šta uraditi, to ne mogu, osim da Vas lažem.
Razgovor, ali težak dogovor
Insistirate i na nekoj vrsti džentlmenskog razgovora i smirenoj retorici. Koji bi na listi prioriteta u Srbiji bio taj neki način razgovora?
On je jako važan zato što ukoliko ne uspete međusobno civilizovano da razgovarate, kako mislite da uradite nešto dalje i ozbiljnije? Najbanalnije, kad kažem da ću da razgovaram sa svima, na mene skoče i napadnu me – a kako ćeš sa ovim ili onim da razgovaraš? Svaka politička stranka koja uđe u naš parlament predstavlja neki deo našeg naroda. Čak i oni koji imaju samo tri odsto, to je 100.000 ljudi. Koji ozbiljan čovek se u Srbiji bavi politikom, a da kaže – mene 100.000 ljudi ne interesuje? Nemam pravo da u ovom poslu neko ko mi se lično dopada ili ne dopada eliminišem čitav deo populacije. Razgovaraću, a da li ćemo se dogovoriti, to već zavisi. Sa mnom su se svi najteže dogovarali. Nisam lak za dogovore. Svi drugi se lako grle, ljube, dogovaraju, pa još lakše napadaju i svađaju. Ja se tako ne ponašam, ali se lako ni ne dogovaram.
Veliko je pitanje da li ljudi kada glasaju za vas glasaju da biste se vi sa nekim obračunavali ili da biste uspeli nešto da uradite.
Od početka ste protiv bojkota?
Ne, samo nisam bio za bojkot, a ko sam ja da nekome govorim šta da radi ili budem protiv njegovih odluka. Samo mi nije jasno, ako ja nikome ne zameram kakve odluke donosi, zašto bi neko bio ljut na mene, što nisam spreman da radim ono što je on zamislio da je ispravno. Inače za razliku od drugih, ja sam još u oktobru rekao da izlazim na izbore, i nisam nikome ništa zamerao, a još manje ga ubeđivao šta treba da radi. Ni tada, a ni sada.
Kako ocenjujete procene pojedinih analitičara da koketirate i sa glasovima SNS i opozicije?
Ne znam šta smatrate pod „koketiranjem“ ali ako misite na obraćanje - da, apsolutno. Ja se obraćam celom srpskom narodu. I nikada neću deliti svoj narod na glasače SNS-a, Đilasovce, Jeremićeve...
Jedino, da li je prikladan izraz „koketirati“, to ne znam. Mislim pre da se taj izraz koristi da bi se pokazalo da onaj ko „koketira“ sigurno je prevrtljiv.
Planovi, zamerke, finansiranje
Rekli ste da biste uvek dali prednost domaćim privrednicima u odnosu na strane.
Ne bih isključivao domaći kapital bez stranih direktnih investicija, bez njih ovi prostori ne mogu da se razvijaju brzinom kojoim želimo. Međutim, mislim da je ispravno da ako subvencionišemo nešto, da vidimo da li za to prvo ima prostora kod naših privrednika u zemlji, pa kod naših ljudi iz dijaspore, zato što mi zdrava logika kaže, ukoliko pomognemo našeg privrednika koji tu živi, radi, gde mu je porodica i ukoliko dođe do nekih neplaniranih stvari, neće se pokupiti i otići. Nakon toga je dobrodošao i stranac, koji je logično došao da pravi profit, što je legitimno. Mi od toga imamo korist, on plaća porez, zapošljava naše ljude i sve u redu.
Kakav je Vaš plan za razvoj ekonomije, podizanje životnog standarda i odliva mladih van zemje...
Ulaganje u infrastrukturu pomaže podizanju ekonomije.
Odlazak mladih je takođe porazan. Nisam protiv toga da oni koji su u svojoj oblasti postigli izvanredne rezultate treba da idu, umetnici, naučnici, sportisti... To je otkad je sveta i veka. Gde mislimo da imamo problem, jeste kada čovek odlazi u inostranstvo da bi prao čaše, da bi fizikalisao, radio van struke – te ljude treba da zadržimo. To možemo da uradimo ako podižemo svoju ekonomiju, a ona se neće dizati ukoliko ne bude dobre saradnje sa zemljama u regionu, evropskim partnerima, podizanju infrastrukture, vođenja računa o našim kreditnim rejtinzima koji skaču, a to je očigledno u poslednjih par godina. To su stvari koje će da zadrže ljude.
Spomenuli ste sada da skaču kreditini rejtinzi, ali i u drugim izjavama, ne ustručavate se da kažete da je vlast nešto uradila dobro?
U gradskoj skupštini glasao sam za 30 odsto stvari, za neke nisam jer ne daju materijal na vreme, pa nemaš uvid, a možda bih glasao i za više.
U poslednjih 10 godina opozicija, a to su i naprednjaci radili, kritikuju vlast, a onda kad to sami postanu, iste stvari rade. Neću se tako ponašati. Kad je nešto dobro, podržaću, iako nema veze sa mnom.
Šta biste zamerili, iz ugla prvog čoveka Novog Beograda?
Smeta mi što ja kao predsednik opštine sam strahovito ograničen, ali bi bilo laž kada bih rekao da to ima veze samo sa SNS. Ima veze sa lošim statutom. Smeta mi kod SNS to što tretiraju opštine koje nisu njihove kao zamorčiće i na to nemaju pravo. Ako postoji tajna mog uspeha u Novom Beogradu, to je što ne postoje SNS glasači, Šapićevi glasači, to su sve moji Novobeograđani. Nema sad prostora a ni vremena da pričam o drugim opstrukcijama, a i nisam neko ko voli da kuka.
Kako se finansirate u kampanji?
Projektovali smo cifru otprilike, jer kada uđete u parlament dobijate sredstva od države, koja će nam biti data. Ja sam lično finansirao razliku. Nisu me finansirale tajne organizacije, vladine organizacije, tajkuni.
Kakav bi bio Vaš plan u vezi sa Kosovom i Metohijom?
Kada bih znao da rešavam vekovne probleme u svetu, sedeo bih na Olimpu i vladao svetom. Mi u ovom momentu imamo važeći Ustav Republike Srbije, Rezoluciju 1244, koja pored svih svojih mana, KiM tretira kao sastavni deo Republike Srbije. Činjenica je da na jednom delu te teritorije nemamo kontrolu, od ’99. kada nam je oduzeta od najjače vojne sile sveta, nisu nam je oduzeli kosovski Albanci.
Kosovski Albanci danas nemaju šta nama da ponude, kao ni mi njima, jer imamo dva različita gledanja na suštinsku stvar, a to je pitanje statusa. Sve drugo treba da pokušamo da rešavamo. I međuljudske odnose i ekonomiju. Podržavam ideju da granice treba da se otvore i sa Albanijom i S. Makedonijom, slobodan protok ljudi, robe, kapitala, usluga, to je nešto što će da digne ovaj prostor ekonomski, relaksira situaciju međuljudskih odnosa i možda prostor koji će sutra da nas dovede do nekog rešenja.
Oni secesiju tretiraju kao legitiman čin, mi ne. I kako mi to da rešimo? Još nisam čuo u istoriji čovečanstva da se neko bez sile odrekao dobrovoljno svoje teritorije. E, sad, da li će neko da nam preti vojnom silom ili ekonomskim merama, koje mogu često da budu drastičnije i opasnije nego sila, to ne znam. Pokazaće vreme ispred nas.
Možda vas zanima
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
