B92.net INTERVJU: "Staćemo na put rijalitizaciji srpske politike"

Ako odustanemo od Kosova i Metohije, odustali smo od Srbije, poručuje u intervjuu za B92.net Milica Đurđević Stamenovski, kandidatkinja na listi Zavetnika.

Izvor: Dušan Đukanović sreda, 10.06.2020. | 19:36 -> 17:00

Foto: Srpska stranka Zavetnici

"Nikozija ne priznaje okupaciju Kipra, Kina ne priznaje Tajvan, Španija ne priznaje Kataloniju, Somalija ne priznaje Somaliland, Maroko ne priznaje Zapadnu Saharu, samo se iz Beograda neretko čuje spremnost da se u zamenu za nekoliko desetina kvadratnih kilometara potpiše otimačina naše kolevke"

Predsednica Srpske stranke Zavetnici je u susret predstojećim izborima za naš portal govorila o spremnosti Srbije za ženu predsednika, situaciji u Crnoj Gori, "srećnom rešenju" za Kosovo i Metohiju, očekivanjima na predstojećim izborima...

Dobar deo opozicije je odlučio da bojkotuje ovogodišnje izbore. Neki, poput Dveri, su se premišljali do samog kraja, a PSG je u potpunosti promenio svoju odluku i odlučio da izađe na izbore. Vi ni u jednom trenutku niste bili deo tog bloka. Ne smatrate bojkot efikasnim sredstvom političkih promena?

Pitanje je da li je to uopšte sredstvo, jer bojkot je odgovor na pitanje šta nećete, ali ne i šta hoćete. Dakle, jedan nedovršen izraz, često i vrsta izgovora. U kontekstu srpske političke scene, naročito ova vrsta bojkota koja je aktuelna, više je signal nego što je rešenje. I to signal upućen međunarodnom faktoru i Soroševim organizacijama, po principu - kod nas stvari nisu kako bi mi želeli i rešite to umesto nas. Svakako, to su samo neki od razloga zbog čega nikada nismo bili zagovornici takve alternative. Mi ne tražimo podršku stranog faktora, već građana Srbije. Nisam saglasna da jedan savez bez naročite političke kondicije čini "dobar" i veći deo opozicije. Mislim da trenutno vlast igra na kartu bojkota opozicionih birača, koji bi ostali pasivni, dok bi pristalice aktuelnog režima masovno izašle na izbore. To nije ono što nam je potrebno. Verujem u borbu i promene koje ne dolazi preko noći. One moraju biti rezultat intenzivnog i predanog rada, kakav konkretno stoji iza nas.

Kakve rezultate očekujete da će Vaša stranka ostvariti na predstojećim parlamentarnim i lokalnim izborima? Koji grad ili mesto smatrate svojim uporištem?

Ulazak Srpske stranke Zavetnici u republički parlament je sasvim izvestan. To je rezultat ozbiljnog, odgovornog i planskog rada, ali to ne znači da u finiš kampanje ulazimo ležerno, već iz dana u dan pojačavamo svoje aktivnosti u celoj zemlji. Naše uporište je čitava Srbija.

Koja je Vaša poruka građanima, zbog čega bi trebalo da glasaju za vašu partiju?

Obnova poverenja u politiku i u parlament kao instituciju je ključni preduslov za izgradnju stabilne Srbije. Građani nas sa razlogom prepoznaju kao novu snagu koja će uneti svežu energiju u politički život, stati na put procesu rijalitizacije politike kod nas i predstavljati čvrst oslonac za odbranu osnovnih principa. Naša stranka predstavlja povratak državotvornog integriteta u politiku. Obaranje naše liste, različiti pritisci na naše predstavnike lokalnih odbora, neumesna i vulgarna kampanja protiv Srpske stranke Zavetnici i mene lično, samo je potvrda da smo mnogima kamen u cipeli. Za nas je to ohrabrenje i dokaz da smo na pravom putu.

"Ostvarivanje srpskog interesa ne vidim kroz prizmu selekcije ´ili - ili´, već kroz mogućnost izbora ´i -i´"

Ime vaše stranke aludira na Kosovski zavet o kojem često govore i pripadnici drugih lista poput profesora Miloša Kovića. Za godinu dana na KiM su se promenila tri premijera, zaključno sa novoizabranim Avdulahom Hotijem. Na koji način će se vaša stranka boriti za kosovsko pitanje i koji će biti krajnji cilj te politike? Da li ste saglasni sa izjavom predsednika Srbije da za nas nema srećnog rešenja?

Ako odustanemo od Kosova i Metohije, odustali smo od Srbije. Na prostoru južne pokrajine nalaze se vekovi našeg nacionalnog i državnog postojanja. Podsećam predsednika Republike da je položio ruku na Miroslavljevo jevanđenje i zakleo se da će braniti celovitost Srbije. Pozivam ga da se tog obećanja drži i odustane od pristupa „daj šta daš“ ili “šta god daš, dobro je”. To nije borba, to je prosjačenje nečega što je naše. Takva defetistička filosofija nije zabeležena nigde na svetu - Nikozija ne priznaje okupaciju Kipra, Kina ne priznaje Tajvan, Španija ne priznaje Kataloniju, Somalija ne priznaje Somaliland, Maroko ne priznaje Zapadnu Saharu, samo se iz Beograda neretko čuje spremnost da se u zamenu za nekoliko desetina kvadratnih kilometara potpiše otimačina naše kolevke. Posebno je nerazumljivo hitanje da se “problem reši” što pre.

Svedoci smo ozbiljnih promena geopolitičke konstelacije u svetu, sem toga činjenica da su se na Kosovu za godinu dana promenila tri “premijera”, govori da među Albancima više nema homogenosti kakva je postojala ranije, to je područje ozbiljne političke nestabilnosti i nesaglasja. U takvom trenutku insistirati za “rešenjima koja za nas neće biti srećna”, nema nikakvog smisla sa aspekta odbrane države i tradicije.

Mi smo pripremili platformu za dugoročnu obnovu suvereniteta na KiM i ponudili niz konkretnih rešenja, ali sva su uokvirena Rezolucijom 1244 i Ustavom Republike Srbije.

Nedavno ste bili u poseti Pčinjskom okrugu. Kako komentarišete izjavu kosovskog predsednika Hašima Tačija da sanja pripajanje Preševa, Bujanovca i Medveđe tzv. Kosovu? Takođe, koliko je važno nastaviti aktivnu kampanju povlačenja kosovske nezavisnosti?

Hašim Tači je ime koje je opterećeno optužbama za najteže oblike kriminala i zločina, a koje obavlja funkciju tzv. predsednika okupirane teritorije. Sada, kada njegovi nalogodavci na geopolitičkoj mapi nisu uticajni kao nekada, verovatno je, naviknut da funkcioniše kao marioneta, izgubio koordinaciju u nastupu. Ne iznenađuje što više govori o svojim snovima, a manje o realnosti. Velikoalbanske iluzije, ne o pripajanju, već otimanju Preševa, Bujanovca i Medveđe predstavljaju vid pritiska i pretnje u maniru: “priznajte da je naše ono što smo vam oteli, da vam ne bi oteli još”. Nijedan metar srpske zemlje ne može nigde otići, može se samo Srbija povući odatle, a to za nas nije opcija.

Vratimo se na Kosovski zavet. O njemu ste govorili kao o nečemu što spaja srpski i crnogorski narod. Svedoci smo otpuštanja zbog suprotstavljanja vladajućoj ideologiji, nejednakoj zastupljenosti Srba u poslovima javne uprave, nedavnih privođenja vladike Joanikija i sveštenika, kao i krivične prijave protiv sveštenog lica zbog litije u Baru. Nazirete li kraj problemu položaja srpskog naroda i SPC u Crnoj Gori?

Kosovski zavet spaja Srbiju i Crnu Goru a u širem kontestu, to je zavet koji objedinjava srpski narod u celini, a kojem je istorijsku dinamiku i snagu u susret oslobođenju od Otomanske imperije, dao upravo Njegoš. U Crnoj Gori je danas na snazi duboka diskriminacija srpskog naroda. Ona se ne ogleda samo u činjenici da je zastupljenost Srba u državnim organima na nivou statističke greške, već i u raznim vidovima političkog, policijskog i sudskog progona sveštenstva, omladine, verujućeg naroda, srpske opozicije. Srbi u Crnoj Gori to nazivaju borbom Montenegra protiv Crne Gore i u pravu su. Crna Gora o kojoj smo slušali, učili i čitali, nalazi se na pravoslavnim litijama, koje su etički i estetski pokazale i privrženost Kosovskom zavetu. Ili kako je kazao uvaženi vladika Joanikije: “Ovo što se zbiva je produžetak Gorskog Vijenca. To su skupštine koje su nastavak onih Njegoševih skupština”. Dešavanja u Crnoj Gori imaju moju iskrenu, emotivnu i potpunu pažnju i podršku kao što i moje aktivnosti imaju pažnju Srba u Crnoj Gori, što je posebno vidljivo na društvenim mrežama i to je činjenica na koju sam ponosna, koja me ohrabruje i podstiče, da ostvarim što bolji rezultat i budem u prilici da u ime Srbije, poštujući integritet Crne Gore, iskažem realnu i važnu političku podršku našem narodu.

"Činjenica da listu Srpske stranke Zavetnici predvodi žena, predstavlja i stav naše stranke prema pitanju uključenosti žena i njihovu participaciju u političkom životu"

U vašem programu ističe se termin ekonomski suverenitet, šta on za vas predstavlja i koje ekonomske reforme planirate da sprovedete? Zbog čega insistirate na prekidu saradnje sa MMF-om?

Ekonomski patriotizam je obnova i favorizovanje domaće privrede, obimnija podrška malim i srednjim preduzećima, ulaganje u poljoprivednu proizvodnju.

Saradnja predstavlja zajednički rad i morala bi biti u interesu svih strana. Ono što Srbija ima sa MMF-om, pre bih nazvala odnosom u korist MMF-a, koji je porobio srpski finansijski sektor i srpsku Centralnu banku pretvorio u svoju ekspozituru. Mere štednje su direktna posledica uslovljavanja MMF-a. To je samo jedan od razloga zašto je važna obnova ekonomskog suvereniteta. Srednjoročna ekonomska strategija bi se zasnivala na merama kojima bi se postepeno stvarali uslovi za ostvarivanje dugoročnih ciljeva. Pre svega, tu ističemo jačanje malih i srednjih preduzeća, obnovu Beogradske berze, podsticanje razvoja novih tehnologija i puno uključivanje srpskog rasejanja u privredni rast Republike Srbije. Mi naglašavamo da je od presudnog značaja smanjivanje ekonomske zavisnosti Republike Srbije kroz otvaranje novih tržišta i kreiranje novih trgovinskih sporazuma, naročito sa zemljama približne ekonomske i političke moći.

Ističete poljoprivredu kao glavni potencijal naše zemlje. Koje mere biste biste preduzeli u cilju obnove srpskih sela i stimulisanja poljoprivrednika?

Razvojem poljoprivede sprečava se iseljavanje radno sposobnog i produktivnog stanovništa u veće populacione centre i inostranstvo, zatim direktno se utiče na rešavanje problema „bele kuge“, uspostavlja se ravnomerniji regionalni razvoj i povećava se proizvodnja kvalitetne hrane, koja može da zadovolji domaću potrošnju i poveća sveukupne državne izvozne potencijale. Naša zemlja je bogata plodnim zemljištem, lekovitim biljem, pašnjacima, kvalitetnim sortama voća i povrća. Zalažemo se za ustupanje neiskorišćenih površina u državnom vlasništvu na 99 godina domaćem stanovništvu uz zakonsko ograničenje površine poseda. Afirmisaćemo osnivanje modernih zadruga u formi privatnih akcionarskih društava koja bi na lakši način ostvarivala dugoročne saradnje sa predstavnicima zemalja u koje bismo izvozili naše poljoprivredne proizvode.

Koliko Vam je važna decentralizacija Srbije? Jedna od partija ističe da nijedna osoba na njihovoj listi nije iz Beograda. Da li je to razumljiva odluka ili je smatrate previše radikalnom jer isključuje jedan deo Srbije, što Beograd, kao prestonica, sigurno jeste?

Decentralizacija zemlje je važna u onoj meri u kojoj omogućava bolje funkcionisanje i kooperaciju potreba i interesa u svim segmentima života građana Srbije, ali i podstiče koordinaciju i kompaktnost Srbije kao celine. Ne smatram da je dobra odluka da na bilo čijoj listi ne bude nijedna osoba iz Beograda, kao što sam sigurna da nije dobro da izostaju ljudi iz ostalih područja u Srbiji. Zalažem se za optimalnu ravnotežu u tom smislu i proces integracije svih gradova i opština u politički život Srbije, kroz predstavnike koji dolaze iz raznih krajeva naše zemlje.

Na spoljnopolitičkom planu ističete srpski interes. Pod tim smatrate nešto poput "džuče" ideje Kim Il-Sunga, odnosno oslanjanja na sopstvene potencijale ili smatrate važnim saradnju sa drugim državama, ali uz prevashodno isticanje našeg interesa? Prema kojim državama bi Srbija trebalo da orijentiše svoje diplomatke delatnosti?

Ostvarivanje srpskog interesa ne vidim kroz prizmu selekcije “ili - ili”, već kroz mogućnost izbora “i -i”, a to konkretno znači, oslanjanje na sopstvene potencijale i njihov razvoj kroz saradnju sa drugim državama, pre svih sa onim zemljama koje su naši istorijski saveznici, sa kojima nemamo iskustvo međusobnog rata, kao i zemlje koje su se u ovoj epohi pokazale kao odgovoran i korektan partner. Moja vizija okrenuta je ka Istoku, ali to ne znači isključivanje odnosa sa Zapadom, već ozbiljna korekcija odnosa u okviru kojeg ćemo pokazati svoj državni i politički integritet.

Jedna ste od retkih predsednica partije u Srbiji. Zavetnici predstavljaju desničarsku stranku okrenutu tradiciji, a za takav tip stranke u javnosti važi mišljenje da je ponekad sklon podređivanju uloge žene. Koliko je teško ženama u našoj zemlji da se istaknu na političkom planu? Takođe, na vašoj izbornoj listi ima za oko 50 više muškaraca. Koji je bio kriterijum pri odabiru ljudi koji će se naći na listi?

To je, sa jedne strane nasleđe određenih iskustava od ranije a sa druge strane je predrasuda, koja u stvarnosti nema realnu osnovu, makar ne u našem slučaju. Činjenica da listu Srpske stranke Zavetnici predvodi žena, predstavlja i stav naše stranke prema pitanju uključenosti žena i njihovu participaciju u političkom životu. Što se tiče izborne liste odnosno kriterijuma sa njeno koncipiranje, oni se pre svega odnose na etiku, struku, borbenost, aktivnost, zalaganje. A broj naših članova koji ispunjavaju ove karakteristike sve je veći i u tom smislu naši stranački i politički kapaciteti iz meseca u mesec rastu.

U vezi s tim, za nepune dve godine nam slede predsednički izbori. Da li smatrate da je Srbija spremna za ženu predsednika?

Srbija je spremna. A biću spremna i ja.

Ukoliko se desi da se vaši članovi nađu u skupštinskim klupama, na ispunjenju kojih ciljeva ćete provesti naredne četiri godine i zbog čega? Ako je izvodljivo, sumirajte u pet ključnih reči.

Poverenje. Integritet. Prosperitet. Borba. I zavet.