Intervju Gorana Papovića, predsednika NOPS-a.1. Posle više najava, pametna brojila su počela da se ugrađuju i u Srbiji, dok je Evropa već uveliko primenila sistem daljinskog očitavanja. Ipak, ima oprečnih mišljenja, kakav je Vaš stav povodom uvođenja pametnih brojila u Srbiji? Moj stav je da uvođenje pametnih brojila u Srbiji ima potencijal da donese brojne koristi potrošačima, kao što su bolja kontrola potrošnje energije, preciznije računanje troškova, kao i smanjenje gubitaka u distribuciji. Međutim, podjednako je važno da se prate i adekvatno regulišu pitanja privatnosti podataka i sigurnosti informacija, a kako bi primena u potpunosti bila u skladu sa zakonima i pravilima. 2. Kakvi su benefiti koje će građani imati od uvođenja pametnih brojila? Benefiti su zaista mnogobrojni, a jedan od vodećih je upravo preciznije praćenje potrošnje energije u domaćinstvu što će građanima pomoći da bolje upravljaju svojom potrošnjom i na taj način uštede. Pored automatizovanog očitavanja i jasnog uvida koji će građani imati u svoju potrošnju, pametna brojila takođe omogućavaju fleksibilno tarifiranje što će građanima omogućiti da troše energiju u jeftinijim vremenskim periodima. Pored pomenutog, pametna brojila će ukloniti sumnju potrošača u ispravnost očitavanja brojila koja trenutno postoji, a na koju smo do sada imali najviše prigovora. Nova brojila doprinose i boljoj energetskoj efikasnosti kroz praćenje potrošnje, odnosno optimizovanje obrazaca ponašanja što će dovesti i do smanjenja ukupne potrošnje energije na nacionalnom nivou, kao i održivoj upotrebi resursa. 3. Pomenuli ste uštedu električne energije, kao jedan od benefita. Na koji način će potrošačima biti omogućeno da prate i kontrolišu svoju potrošnju? Potrošačima će biti omogućeno praćenje i kontrolisanje potrošnje električne energije putem različitih mehanizama koje omogućavaju pametna brojila, kao što su online platforma za praćenje potrošnje, pametni kućni sistemi za kontrolu potrošnje, zatim mesečni izveštaji. Takođe se mogu uvesti upozorenja na visoku potrošnju gde pametna brojila mogu generisati upozorenja kada se zabeleži neobično visoka potrošnja energije, što potrošačima omogućava da identifikuju i reše probleme kao što su curenje energije ili neefikasni aparati.4. Budući da je jedna od tema u javnosti zaštita ličnih podataka potrošača, prilikom uvođenja pametnih brojila, da li smatrate da su potrošači na bilo koji način ugoženi? Potrošači su apsolutno zaštićeni, pre svega zahvaljujući poštovanju jasne politike privatnosti koje sprovode električne kompanije i koja detaljno opisuje kako se prikupljaju, koriste i štite podaci o potrošnji energije potrošača. Istovremeno su identifikacioni podaci potrošača anonimizovani upravo sa ciljem njihove zaštite. Električne kompanije bi trebalo redovno da ažuriraju svoje sisteme zaštite podataka kako bi se osigurala njihova efikasnost i bezbednost, dok sami potrošači daju saglasnost za korišćenje njihovih podataka o potrošnji energije u bilo koje druge svrhe osim praćenja i obračuna potrošnje. 5. Da li će dobri primeri evropskih zemalja doprineti boljem razumevanju javnosti o značaju prelaska na sistem pametnih brojila? Da, svakako da će doprineti boljem razumevanju srpske javnosti o značaju prelaska na ovaj sistem. Kada građani vide konkretne benefite koje su drugi korisnici ostvarili kroz pametna brojila, kao što su veća preciznost u merenju potrošnje, mogućnost praćenja potrošnje i smanjenje računa za energiju, to može poboljšati njihovo prihvatanje i podršku ovakvim inicijativama. 6. Za kraj, da li je Vaš izbor analogno ili digitalno, odnosno pametno brojilo? Uvek pametno brojilo, jer preciznije praćenje potrošnje koje nam digitalna tehnologija omogućava doprinosi, ne samo samo potrošačima, već i celom društvu. Takođe, pametna brojila pružaju mogućnost integracije sa drugim pametnim tehnologijama u domaćinstvu, što dodatno poboljšava efikasnost.