Ko hoće da uštedi, neka sam posadi u bašti

Mnogo veća ulaganja, klimatske promene i poskupljenja uticali su da povrće po kom je prepoznatljiv zapadni deo Srbije sada bude skuplje i od južnog voća.Cena krompira znatno je skočila u marketima i prodavnicama, ali i na pijacama koje su važile za najpristupačnije trgovine, pa tako sada kilogram krompira plaćamo čak 100 dinara.&quot;To je cena koja je adekvatna za krompir ovog kvaliteta, da bi se proizveo krompir koji kada se donese kući može da se iskoristi, koji nije crn i bušan, u njega mora dosta da se uloži. Cena po hektaru sa ulaganjima do vađenja krompira je oko 7.000 evra da bi se proizvela kvalitetna roba, u poslednje vreme je problem i sa radnicima kojih nema dovoljno, jer oni imaju mogućnost da se zaposle u firmama, jedna dnevnica je 4.000, znači za deset radnika samo za dnevnice potrebno je 40.000&quot;, kaže za RINU povrtar Saša Ćendić iz sela Mršinsci kod Čačka. Ukoliko pitate građane koji su redovni na pijacama ovog proleća papreno košta i crni luk. Njegova cena se skoro izjednačila sa cenom limuna po kilogramu, što ranije nije bio slučaj. &quot;Cena crnog luka, domaćeg kolačara je trenutno 180 dinara, holandski je 150. Sve nas koji proizvodimo i prodajemo na tezgama cena luka je iznenadila, međutim, po svoj prilici da se naš narod malo odaljio od svojih proizvoda i ne seje luk, pa bude i cena viša&quot;, rekao je Zoran Ćiriman, prodavac za tezgom voća i povrća na čačanskoj pijaci. On dodaje da ukoliko neko želi da prođe povoljnije i da se ne iznenađuje kad dođe u kupovinu na pijacu, onda je pravi način da sami posadite luk u svojoj bašti. Jer, tada vas mnogo jeftinije košta. &quot;Od kilograma semenskog luka koji košta svega 250 dinara na kraju sezone može roditi i do 20 kilograma tog povrća, samo treba da se zasuču rukavi. Nekada su ljudi luk sadili i oko kalema, oko voćaka kruške, šljive, dakle treba samo da se radi ko poseje dva kilograma, obezbedio se za celu godinu&quot;, rekao je Ćiriman.