INTERVJU Momirović: Gradimo kao nikad do sada i ne treba da se plašimo uvoza radne snage

Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Tomislav Momirović govorio je za B92.net o kapitalnim projektima, planovima, značaju građevinarstva za srpski BDP, ali i drugim aktuelnim pitanjima.O navedenim temama čitajte u intervjuu u nastavku: Svet je zadesila pandemija, mnoge privredne grane širom planete beležile su strahovite padove, a Srbija je doživela pravi građevinski bum &ndash; od infrastrukture do nekretnina. Kako objašnjavate to? Sektor na čijem sam čelu trenutno predstavlja osnov rasta BDP-a i oslonac celokupnog privrednog razvoja, zapošljava veliki broj radnika i doprinosi stabilnosti ekonomskog sistema. Država sada ima ekonomsku snagu da pokrene ove projekte i to zahvaljujući reformskim potezima i političkoj stabilnosti koje je oblikovao predsednik Srbije Aleksandar Vučić. U ovom trenutku projektujemo ili gradimo 1.200 kilometara auto-puteva, u svakoj opštini u Srbiji revitalizujemo i modernizujemo saobraćajnice, pokrenuli smo najveći projekat izgradnje kanalizacione mreže, postrojenja za preradu otpadnih voda i regionalnih deponija. Period pandemije smo iskoristili da pokrenemo ogromne projekte, od izgradnje beogradskog metroa do revitalizacije dunavskih luka, baš sa namerom da kada se sve ovo završi lakše uhvatimo priključak i sa novom infrastrukturom predstavljamo pogodno tlo za nastavak privrednog rasta i dolazak investitora. Nedavno ste izjavili da mi danas praktično nemamo nezaposlenog građevinskog radnika, te da svako može da nađe posao na jednom od 80.000 gradilišta, koliko ih sada ima aktivnih u Srbiji. Koliko bi u narednom periodu mogao da bude ozbiljan problem nedostatka radne snage u tom sektoru i koje bi bila potencijalna rešenja? Mi već sada &quot;uvozimo&quot; radnu snagu i ne treba toga da se plašimo. U Srbiji su angažovani radnici iz Turske, Rusije, Indije, Kine, koji izvode najveće infrastrukturne projekte. Domaća radna snaga angažovana u domaćoj industriji je dostigla punu zaposlenost. Trenutno smo fokusirani na to da naše kompanije i naši građevinski radnici rade bolje plaćene poslove, koji će im proširiti ''know-how'' i omogućiti da sutra nesmetano vode sve zahtevnije infrastrukturne projekte. Šta biste ocenili kao trenutno najvažniji građevinski projekat u Srbiji? Gradimo kao nikad do sada u istoriji: 1.200 kilometara auto-puteva, među kojima najmoderniji auto-put u Evropi &ndash; Moravski koridor, nastavljamo ka moru pravcem Preljina - Požega, počinje intenzivna gradnja Fruškogorskog koridora i finale putnog pravca Ruma - Šabac. Pokrenuti su i novi projekti poput izgradnje brze saobraćajnice od Sombora, preko &#1050;ule i Vrbasa, do &#1050;ikinde, zatim od Požarevca do Golupca, obilaznica koje će rasteretiti saobraćaj građanima Gornjeg Milanovca, Čačka, Užica i Bajine Bašte, Požege, &#1050;ragujevca, Valjeva i Svilajnca. Brzi voz Štadler počinje da saobraća sledeće godine, završavamo najbržu prugu u istočnoj Evropi koja će povezati Beograd i Novi Sad, ali i dodatno ubrzavamo radove kako bi spojili Beograd i Budimpeštu. Sa druge strane, šta bi mogao da bude najvažniji posao za Vaše ministarstvo u sledećoj godini? Prioriteti su jasni &ndash; izgradnja moderne i jake Srbije, na temeljima najsavremenije infrastrukture. U budžetu za 2022, za MGSI je opredeljeno 255,57 milijardi dinara, čak za 40 odsto više u odnosu na inicijalni budžet za 2021. Najvećim delom, preko 80 odsto, realizujemo infrastrukturne projekte, planirane u okviru Programa 2020-2025. Jedan od najvažnijih poslova koji je pred nama je rešavanje zapostavljenih ekoloških problema, jer mi trenutno nemamo sjajnu sitaciju. Više decenija se zapostavljala kanalizaciona infrastruktura, nisu izgrađena postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda i danas najveći deo tih otpadnih voda izbacujemo direktno u reke. Mi to moramo da promenimo, kako bi ostavili našu zemlju čistom našoj deci. Zato smo i pokrenuli značajne investicije u lokalnu komunalnu infrastrukturu, kolektore otpadnih voda i postrojenje za njihovo prečišćenje, lokalne i regionalne deponije. Naš cilj je jasan i mi ćemo ga dosegnuti - čista, moderna Srbija sa zadovoljnim građanima, povezanim sa celom Evropom i svetom. Prošlog meseca obišli ste radove na aerodromu &quot;Nikola Tesla&quot; i tom prilikom najavili investicije u više vazdušnih luka u zemlji. Kakvi su strateški planovi Ministarstva za naše aerodrome? Veoma sam zadovoljan napretkom radova i angažovanjem koncesionara na modernizaciji i proširenju aerodroma &quot;Nikola Tesla&quot; u Beogradu. Moramo da budemo svesni da je avio-saobraćaj jedna od privrednih grana koja je pretrpela najteži udar zbog pandemije korone i duboko smo svesni katastrofalnog uticaja na prihode aerodroma. Država Srbija i pored pandemije, pada privrednih aktivnosti i globalne ekonomska krize ima viziju razvoja i planove realizacije infrastrukturnih projekata, koji će nam posle ove krize sa koronom, omogućiti da nastavimo naš privredni rast i ostvarimo najbolje moguće rezultate. Iz budžeta Republike Srbije za 2021. godinu za investicije u aerodrome u Srbiji, izuzev aerodroma &quot;Nikola Tesla&quot;, izdvojeno je rekordnih 3,5 milijardi dinara. Planiramo značajno proširenje aerodrome u Nišu, a želimo da dodatno podignemo potencijale aerodroma &quot;Morava&quot;. Takođe, imamo i ozbiljne planove za aerodrom &quot;Ponikve&quot; kod Užica.Veliku pažnju u Hrvatskoj privlači i projekat izgradnje aerodroma u Trebinju, u pojedinim tamošnjim medijima predstavljen je čak i kao potencijalna vojna pretnja. Kako to komentarišete? Ovaj aerodrome ima veliki značaj za ceo region, ne samo Hercegovinu, već i Zapadnu Srbiju. Nama nije cilj da svojim granicama postavljamo zidove, već da ovaj razvoj osete svi delovi naše zemlje, ali i naša braća u Republici Srpskoj. Naši putevi i pruge su delovi međunarodnih koridora od kojih će svi imati koristi, jer se njima razvijaju saobraćajni kapaciteti čitavog regiona. Čini se da je u glavnom gradu u ovom trenutku metro tema o kojoj se najviše govori, ali Beograd bi, prema Vašim rečima, takođe trebalo da dobije najveću luku u jugoistočnoj Evropi, a njena tačna lokacija još nije utvrđena. Dokle se odmaklo na tom polju, kako teku razgovori sa Evropskom investicionom bankom? U odnosu na Luku Beograd, njen značaj prepoznat je kako od Vlade Republike Srbije, tako i od strane Evropske komisije koja je ovu luku uvrstila u red najvažnijih rečnih luka u Evropi. U cilju realizacije ovog projekta, a uz podršku EU, MGSI je 2019. godine obezbedilo blizu milion evra granta iz WBIF fonda za izradu Prethodne studije opravdanosti sa generalnim projektom. Analiza je pokazala dva rešenja kao najbolje lokacije za luku i to Luku Pančevo kao takozvanu beogradsku ulaznu kapiju (Belgrade Gateway) i lokaciju uzvodno od Pupinovog mosta. Kod oba varijantna rešenja, nova luka se planira na blizu 50 hektara. Luka Beograd će biti najveće logističko čvorište Zapadnog Balkana koje će obezbediti povezanost drumskog (autoput E70 i E75, regionalni put Beograd - Vršac i Beograd - Zrenjanin), železničkog (pruga Beograd - Kelebija) i vodnog transporta. Ova luka sa novim silosima i skladišnim kapacitetima omogućiće bolje uslove za plasman poljoprivrednih proizvoda istočnog dela sremskog okruga i Banata, čime će cena domaćih agro proizvoda biti konkurentnija na ino tržištu. U odnosu na kontejnerski transport, Luka Beograd projektuje se kao Dry Port - suva luka, poput velikih morskih luka u okruženju. Za kraj, kakve su procene &ndash; koliki će ukupni rast građevinarstvo u našoj zemlji imati ove godine? Kako će to uticati na opštu ekonomsku priliku u našoj zemlji? Srbija je jedno veliko gradilište i građevinarstvo je stabilan oslonac BDP. Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture imaće veći budžet od ovogodišnjeg za 83,71 milijardu dinara i očekuje nas nastavak velikih infrastrukturnig projekata. Srbija je prva evropska zemlja po broju kilometara auto-puteva koje gradi, imamo najsavremenije pruge u ovom delu Evrope i početkom sledeće godine počinje da saobraća brzi voz između Beograda i Novog Sada. Prisustvujemo revolucionarnim danima u istoriji srpske železnice i učinićemo sve da naši građani vrate poverenje u ovaj vid prevoza. Što se tiče građevinarstva, svedoci smo ogromnog broja kranova i pokrenutih projekata i Srbija se ponosno nalazi među deset zemalja u svetu po brzini izdavanja građevinskih dozvola. U prvom kvartalu rast BDP-a od građevinasrtva bio je 17,8 odsto, u drugom 17,7 odsto, u trećem 26,2 odsto, a za četvrti očekujemo preko 30 odsto. Ono što zasigurno sada možemo da tvrdimo jeste da će budžet MGSI-a do kraja 2021. godine biti realizovan 100 odsto, a trenutno svi pokazatelji su takvi da ćemo verovatno i preći tih 100 odsto.