Smirnov za B92.net: "Završavamo jedan od najznačajnijih energetskih projekata u Srbiji"

Rezultati nam daju za pravo da kažemo da smo zaista bili jedan od pokretača srpske privrede u prethodnom periodu i mi ćemo sigurno nastaviti sa takvim trendom, poručuje za B92.net zamenik generalnog direktora NIS-a Vadim Smirnov.Čestitajući B92 Bizu 15 godina postojanja, Smirnov je za naš portal govorio o radu kompanije NIS u periodu nakon krize izazvane pandemijom koronavirusa, značaju NIS-a za srpsku ekonomiju, kao i o društveno odgovornim ulaganjima kompanije koja su prevazišla cifru od 4 milijarde dinara. Uskoro nam se bliži kraj godine, što je, prirodno, vreme kada kompanije &quot;podvlače crtu&quot; i sumiraju ostvareno. Kakva je bila ova 2021. godina za NIS - kakvi su zasad dostupni podaci o poslovanju i šta nam oni govore? Ova godina je došla posle velike krize koja je uzdrmala ceo svet i samim tim ona je, pre svega, bila izazovna za sve nas. Ne mislim samo na biznis, znam da smo se svi susreli sa značajnim izazovima i na privatnom planu. Ipak, ukoliko se ne dogodi neko iznenađenje do kraja godine, možemo da kažemo da je 2021. značajno bolja od prethodne. Ubeđen sam da će u istoriji naftne industrije 2020. biti upamćena kao jedna od najtežih i najkompleksnijih perioda. Ali, o tome je već dovoljno rečeno. Drago mi je što je NIS pokazao da poseduje dovoljno znanja i discipline da uspešno prevaziđe i najteže izazove. Sada idemo dalje i gledamo u budućnost, planiramo nove projekte i razvoj. U biznisu je tako - ukoliko se ne menjate i ne ulažete u modernizaciju, nećete dugo biti konkurentni. Rezultati koje smo ostvarili u ovoj godini daju nam za pravo da sa opreznim optimizmom čekamo sledeću. U ovom trenutku imamo rezultate za devet meseci 2021. godine i oni su značajno bolji nego u istom periodu prošle godine. U periodu januar-septembar imamo neto dobit od 13,3 milijarde dinara, dok smo prošle godine zabeležili finansijski gubitak kao posledicu pandemije i velikog pada cena nafte. Pokazatelj EBITDA iznosi 38,2 milijarde dinara, što je 3,7 puta bolje od prošlogodišnjeg rezultata, ali i više od ostvarenog u istom periodu 2019. Sada imamo i povoljnije makroekonomske pokazatelje, jer je došlo do oporavka potražnje za naftnim derivatima, porasle su cene nafte, globalna ekonomija lagano se oporavlja nakon pandemijske krize. Ali, još je mnogo faktora na koje nemamo uticaja, tržište je i dalje veoma nestabilno, na dosta stvari ne možemo da utičemo, a one i te kako imaju posledice po naše poslovanje. Zbog toga smo u NIS-u zadržali mere štednje uvedene prošle godine i nastavili da jačamo efikasnost na svim nivoima kompanije. I kao što to i rezultati pokazuju, naš poslovni model daje dobre rezultate. A pošto iza tih ostvarenja pre svega stoje ljudi, još jednom bih zahvalio svim kolegama na posvećenosti i hrabrosti koje su pokazali tokom prošle godine. Pandemija koronavirusa uticala je i na potražnju nafte. Kako trenutno ocenjujete stanje na tržištu i da li je moguće predvideti cene u narednom periodu? Prošla godina nam je najbolje pokazala da je nemoguće predvideti događaje koji su pred nama. U svega par nedelja pandemija koronavirusa srušila je sve naše planove i očekivanja. Ali, to ne znači da treba da odustanemo od planova, naprotiv. Na nama je da se prilagođavamo stanju na tržištu, planiramo kako da se najbolje snađemo u datim okolnostima i uvek izvučemo maksimum. Naftna industrija je jedna od onih koje se često sreću sa kriznim okolnostima i to nas je učinilo otpornijim i jačim u oluji u kojoj smo se našli tokom 2020. godine. Međutim, to nam još ne omogućava da predvidimo cene nafte i derivata u narednom periodu. Tržište je i dalje veoma nestabilno i cene se menjaju po nekoliko procenata čak i na dnevnom nivou. Takođe, mnogo je nepoznanica koje utiču na formiranje cena nafte. Novi sojevi koronavirusa i mere koje različite države preduzimaju u tim okolnostima, politički odnosi širom sveta, tempo globalnog oporavka, samo su deo te slagalice, a naša industrija na njih nema baš nikakvog uticaja. I zato je veoma teško govoriti o cenama u narednom periodu. Ono što nama najviše odgovara je stabilnost, a nje još nema na tržištu. Videli smo šta je pandemija donela celolupnoj privredi i sa kakvim izazovima se sve Srbija, kao uostalom i sve druge zemlje, borila. Koliki je, prema Vašem mišljenju, uopšte značaj NIS-a za srpsku privredu? Mi smo se prošle godine susreli sa kompleksnim zadatkom. Sa jedne strane, trebalo je da sačuvamo zdravlje naših zaposlenih i potrošača, a sa druge, kontinuiranu proizvodnju i snabdevanje tržišta, jer od toga velikim delom zavisi energetska stabilnost Srbije, pa i ostalih tržišta na kojima poslujemo. NIS ima više od 11.000 zaposlenih, i pored Srbije poslujemo u Bosni i Hercegovini, Bugarskoj i Rumuniji. Zato je rad u uslovima pandemije i velike krize na tržištu za nas bio i značajan bezbednosni i logistički izazov. Drago mi je što smo uspešno ispunili oba cilja &ndash; sačuvali smo i zdravlje i kontinuiran rad na svim našim lokacijama. Ponosan sam na ceo tim NIS-a i način na koji smo radili u trenucima kada su svi, sasvim prirodno, bili zabrinuti za svoju i bezbednost svojih porodica. Ali, nismo samo svojim poslovanjem doprineli borbi Srbije sa koronavirusom. Odmah smo poklonili gorivo Air Serbia za humanitarne letove kojima je u Srbiju dopremljena medicinska oprema i kojima su naši građani vraćani u zemlju na početku pandemije. Naš većinski akcionar, &quot;Gasprom njeft&quot;, donirao je značajne količine goriva javnim službama Republike Srbije. Učestvovali smo u nabavci opreme za zdravstvene ustanove u Srbiji, donirali im pijaću vodu. I naši zaposleni dali su svoj pun doprinos. Članovi našeg Kluba volontera imali su više od 2.000 sati volonterskog rada u uslovima epidemije i značajno pomogli svojim sugrađanima i kolegama. Što se tiče značaja NIS-a za srpsku privredu, godinama unazad se zna da je NIS jedna od vodećih domaćih kompanija. Ali, sada imamo i sasvim konkretne pokazatelje i rezultate za to. Nezavisna revizorska kompanija KPMG izradila je studiju o ekonomskom uticaju NIS-a u Srbiji u periodu od 2010. do 2020. godine. Ona je pokazala da je u prošloj deceniji prosečan godišnji doprinos NIS-a bruto domaćem proizvodu bio 5,1 odsto. Takođe, prosečno smo godišnje u budžet Srbije uplaćivali više od 1,1 milijarde evra ili oko 15,3 odsto ukupnih poreskih prihoda budžeta Republike Srbije na godišnjem nivou. Prosečno smo godišnje investirali 274 miliona evra, dok je prosečna godišnja vrednost izvoza naše kompanije bila 262 miliona evra. Ti rezultati daju nam za pravo da kažemo da smo zaista bili jedan od pokretača srpske privrede u prethodnom periodu. I mi ćemo sigurno nastaviti sa takvim trendom.Šta biste izdvojili kao trenutno ključne projekte za NIS? Mi smo prošle godine, u uslovima epidemije, okončali jedan od najvažnijih projekata u istoriji NIS-a. U novembru smo pustili u rad postrojenje za Duboku preradu u Rafineriji nafte Pančevo, vredno više od 300 miliona evra. Time je okončana druga faza modernizacije naše rafinerije i ona je sada među najmodernijima u ovom delu Evrope. Ali, već sam rekao &ndash; u biznisu nema opuštanja i jedini mogući pravac je napred. Mi zato nastavljamo sa značajnim ulaganjima i to u sve segmente biznisa. U ovoj godini smo, do oktobra, već investirali više od 13 milijardi dinara i to u sve pravce poslovanja &ndash; od istraživanja i proizvodnje nafte i gasa do unapređenja maloprodaje, gde našim potrošačima želimo da pružimo jedinstvene usluge i najkvalitetnije proizvode. Imamo ambiciozni investicioni plan, zasnovan na našoj Strategiji razvoja do 2025. godine. Sa našim partnerima iz &quot;Gasprom energoholdinga&quot; završavamo jedan od najznačajnijih energetskih projekata u Srbiji poslednjih godina &ndash; izgradnju termoelektrane toplane u Pančevu. U njoj će biti proizvođena struja iz gasa, pa ćemo i dodatno doprineti energetskoj stabilnosti zemlje. Pored toga, nastavljamo sa ulaganjima u našu rafineriju - biće izgrađeno i postrojenje za proizvodnju ETBE, visokooktanske komponente benzina, što će dodatno povećati vrednost korpe rafinerijskih proizvoda. Planiramo i ulaganja u razvoj naše maloprodajne mreže, što je od velikog značaja jer NIS ima više od 400 benzinskih stanica u Srbiji, Bosni i Hercegovini, Bugarskoj i Rumuniji. Takođe, stalno ulažemo u projekte digitalizacije jer oni unapređuju našu efikasnost, čine nas bezbednijim i konkurentnijim u dobu ubrzanog tehnološkog razvoja. Takođe, neprestano ulažemo u projekte jačanja energetske efikasnosti. I na kraju, ali ne i najmanje važno, realizujemo brojne projekte unapređenja životne sredine. Od 2009. godine u ekološke projekte i one sa značajnim ekološkim učinkom uložili smo više od 900 miliona evra. U narednom periodu, nastavićemo da sprovodimo našu zelenu agendu i uložiti značajna sredstva u unapređenje zaštite životne sredine. Kao prilično bitni ističu se i oni projekti koji se tiču društvene odgovornosti, a kojima Vaša kompanija takođe pridaje dosta pažnje. Koliko ulažete na tom polju i zbog čega to smatrate naročito važnim za svoje poslovanje? U današnjem poslovnom svetu uspeh kompanija je neraskidivo povezan sa napretkom zajednice. I nema dobrih rezultata kompanija ako sa nama ne napreduje i zajednica u kojoj živimo. I mi na tom polju takođe želimo da budemo lideri i da damo primer drugima u Srbiji, baš kao što je značajan i naš doprinos srpskoj privredi. Zbog toga smo u različite društveno odgovorne projekte od 2009. godine uložili više od 4,1 milijarde dinara. Naravno da su nam u fokusu mladi ljudi jer su oni prava budućnost ove zemlje. Želimo da doprinesemo da oni imaju dobre uslove da se školuju, vežbaju, rade, leče se u svojoj zemlji. I ako odu u inostranstvo na školovanje da mogu da se vrate i zaposle ovde. Za to je potrebno da pažljivo osluškujemo kakve su potrebe zajednice. I mi smo to učinili. Od 2009. godine sprovodimo program &quot;Zajednici zajedno&quot; putem kog sarađujemo sa zajednicama širom Srbije. Ovaj program je jedinstven po mnogo čemu. U njemu učestvuje 12 lokalnih zajednica u Srbiji, traje neprekidno 13 godina, sa partnerima smo realizovali više od 1.000 projekata i uložili više od 1,4 milijarde dinara. Ovako nešto ne bi bilo moguće da nemamo podršku i prijatelja iz Vlade Srbije. Zajedno menjamo Srbiju, u prošloj godini smo ulagali u škole, u ovoj krećemo u realizaciju ekoloških projekata od Kanjiže do Niša. Pored toga, ulažemo direktno u mlade ljude i njihovo obrazovanje. To činimo preko programa &quot;Energija znanja&quot; koji realizujemo od 2012. godine. NIS stipendira srpske studente u Srbiji i Ruskoj Federaciji i do sada je podržano oko 130 studenata, od kojih je više od 50 već zaposleno u kompaniji. Takođe, putem &quot;Energije znanja&quot; ostvarili smo saradnju sa vodećim domaćim univerzitetima, ali i prestižnim ruskim univerzitetima kao što su Sanktpeterburški rudarski univerzitet, Univerzitet &quot;Gubkin&quot; iz Moskve, MGIMO, Tjumenjski industrijski univerzitet,Uhtinski univerzitet, Univerzitet &quot;Lobačevski&quot; iTjumenjski državni univerzitet. Naša ukupna ulaganja u obrazovanje iznose oko 6,7 miliona evra. Osećamo snažnu podršku zajednice u kojoj poslujemo i ovim ulaganjima želimo da joj kažemo veliko hvala. Osećamo da su danas potrebe zajednice kompleksnije i veće nego ranije i zato ćemo i nadalje biti pouzdan partner u njenom daljem napretku.