Svi beže iz centra Zagreba

Zagreb -- Uprkos najavama da će pandemija, a zatim i zemljotres narušiti tržište nekretnina u Hrvatskoj, stručnjaci kažu da situacija nije toliko dramatična.&quot;U Istri je interes za nekretninama oduvek velik, pogotovo stranaca, a mislim da se povećao i broj onih iz područja Zagreba i okoline. Ne bih to nužno povezao sa zemljotresom i pandemijom, nego i očuvanjem vrednosti novca. Štednja u bankama nije podsticajna, a ulaganje u nekretnine uvek se isplati&quot;, tvrdi za 24 sata Vlatko Mrvoš, agent za nekretnine u agenciji Buzet i potpredsednik Udruženja posrednika u prometu nekretnina pri Hrvatskoj gospodarskoj komori (HGK). Kaže da se stranci uglavnom više zanimaju za apartmane bliže obali u poznatim turističkim destinacijama, dok deo njih i domaći kupci otkrivaju unutrašnjost. &quot;Naročito im je zanimljiv sever Istre od Grožnjana preko Oprtlja i Motovuna te Buzeta, gde je turizam moguć preko cele godine uz mirniji život u neposrednoj blizini većih gradova. Naročito su na ceni objekti u starogradskim jezgrima sa kojima kupujete i dašak istorije&quot;, kaže Mrvoš dodajući i kako se cena kvadrata razlikuje, pa to je u unutrašnjosti Istre od 1.000 do 1.200 evra, dok su cene na turističkim destinacijama od 1.500 do 1.700 evra. Ni u Slavoniji ne beleže naročite oscilacije na tržištu, a iz Zagreba su nakon zemljotresa uglavnom imali unazad nekoliko meseci možda desetak upita. Tako kaže Krunoslav Šabić, zamenik predsednika strukovne skupine pri HGK i vlasnik agencije Tasman nekretnine u Osijeku. &quot;To je samo određena manjina i neće se sad svi tu preseliti. Nakon potresa u Zagrebu nije bilo upita, nego tek nakon onog u Petrinji. No za sad smo imali tek upite i videćemo šta će se dalje s tim odvijati. Inače, mi u Osijeku kao u središtu Slavonije beležimo dobre rezultate u smislu stabilizacije tržišta i izjednačavanja sa ostatkom Hrvatske, cene rastu unazad tri do četiri godine i novogradnja je sad oko 1.350 &ndash; 1.400 evra za jeftinije vrste nekretnina u smislu velikih stambenih zgrada. Luksuzne vile možete kupiti za 1.600 &ndash; 1.700 evra za kvadrat. Pre tri do četiri godine cene su bile i do 40 odsto niže. U ovom trenutku je potražnja veća nego ponuda&quot;, kaže Šabić. Stanje je sve bolje i u Lici, smatra potpredsednik Udruženja poslovanja nekretninama HGK te vlasnik i direktor agencije Lika nekretnine Ivan Bižanović koji kroz nekoliko godina očekuje još veće interesovanje. Zagrebačke nekretnine kupci ipak sad gledaju drugim očima, pa tako na ceni više nije centar grada koje se smatralo top lokacijom. Zaista, kupci od njega zaziru i agenti za nekretnine redom govore kako uopšte nemaju upite zainteresovanih kupaca za taj deo grada. &quot;Već od prvog zemljotresa se situacija promenila. Korona je dovela do toga da smo ostali bez turizma koji je bio veliki generator za centar i turistički najam, pa se poklopio i potres te se smanjila atraktivnost većine stanova u Donjem i na Gornjem gradu. Promet je bio izuzetno mali i u jesen kad su ljudi već počeli pomalo da zaboravljaju na potres i pojavio se ponovni interes za stanovima u centru, ali onda je bio petrinjski potres i tu se izgubio svaki interes&quot;, kaže za 24 sata Boro Vujović iz Opereta nekretnina i potpredsednik strukovnog udruženja u HGK. U skladu s tim, neznatno se povećao broj prodavaca koji bi želeli da prodaju svoje nekretnine u centru grada, no svesni su situacije i korigovali su cene. &quot;Cene kreću oko 2.000 evra po kvadratu&quot;, kaže Vujović ističući kako su kupci sad više zainteresovani za nekretnine u Velikoj Gorici ili Svetoj Nedelji koje su blizu Zagreba, ali s kvalitetnijom gradnjom. &quot;Kupci traže armirano betonske zgrade, pa je tako na primer novogradnja u Velikoj Gorici oko 1.800 evra za kvadrat i stanovi u fazi gradnje prodaju se bez problema.&quot; Zagrebačka situacija je ipak specifična, smatra agentica za prodaju nekretnina Jagoda Kušević Grgurić iz agencije Mediar nekretnine. &quot;Mi nismo imali baš nikakvih upita kupaca ni zainteresiranih za centar grada kao ni za severne delove poput Gračana ili Markuševca. Imali smo nekolicinu klijenata bolje platežne moći koji su oštećenu nekretninu u središtu grada zadržali, ali su kupili drugi stan dok im se njihov ne renovira. Ono što smo primetili početkom godine jeste sve više poziva pojedinaca koji žele hitno i pošto poto kupiti stan u širem središtu grada ako je reč o novijoj gradnji&quot;, pojašnjava Jagoda Kušević Grgurić dodajući kao lokacija više nije ona koja diktira cenu. &quot;Očekuje se i nastavak tendencije napuštanja centra grada i moraće se doneti politika koja će se odnositi na građevine iz 30-tih i 40-tih koje će biti strašno teško prodati u narednim godinama. Verovatno će ići u rekonstrukciju čak i one koje su dobile zelenu nalepnicu jer ljudi shvataju da nisu sigurne&quot;, predviđa Jagoda Kušević Grgurić. Predsednik Udruženja poslovanja nekretninama HGK Dubravko Ranilović kaže da se tržište nekretnina u Hrvatskoj od početka pandemije nije ugasilo, ali je bitno usporeno, prenosi Poslovni dnevnik. &quot;Promet je ipak u celoj zemlji pa i u Zagrebu bitno manji, no još se ne ogleda u cenama toliko koliko se ogleda u bitno smanjenom prometu i trgovanju u delovima grada koji su stariji, poput Donjeg grada ili u zgradama koje su pretrpele oštećenja zbog potresa. Poslednjih godina uočavamo povećani interes za novogradnjom i taj trend se nastavio posebno sad nakon potresa, pa je među glavnim kriterijumima za kupovinu i sigurnost nekretnine&quot;, pojašnjava Ranilović dodajući kako tržišne cene nekretnina generalno u zemlji nisu pale, a u centru Zagreba su ih tek neznatno korigovali pojedinci čije su nekretnine stradale.