Situacija se pogoršava: "Virus nejednakosti"

Berlin -- Kratko uoči početka Svetskog ekonomskog foruma, nevladina organizacija Oksfam objavila je svoju poznatu studiju o nejednakoj raspodeli globalnog bogatstva.Zaključak glasi: situacija se pogoršava.Svake godine kada se svetski moćnici okupe u švajcarskom Davosu, na Svetskom ekonomskom forumu (WEF), nevladina organizacija Oksfam pripremi studiju o rastućoj nejednakosti u svetu. Iako će ove zime sastanak pod imenom &bdquo;Davos agenda&quot; biti virtuelan, kritičari iz Oksfama se javljaju za reč kako bi tematizovali trend rastuće nejednakosti u svetu. Ni u vreme pandemije koronavirusa, aktivisti Oksfama ne propuštaju priliku da ukažu na sve veći jaz između ekstremno bogatih i ekstremno siromašnih ljudi i govore o &bdquo;virusu nejednakosti&quot;. Kao i prethodnih godina, autori studije izračunali su kako bi povećano bogatstvo nekolicine superbogatih moglo da ublaži nevolju velikog broja socijalno ugroženih ljudi. U aktuelnom izveštaju stoji: &bdquo;Dok je hiljadu najbogatijih ljudi za samo devet meseci nadoknadilo gubitke nastale zbog korona-krize, najsiromašnijima će trebati više od decenije da se oporave od ekonomskih posledica pandemije.&quot; Pogođene siromašne i bogate zemlje Novo u ovoj godine je to da je povećanje ekonomske nejednakosti u gotovo svim zemljama nastupilo istovremeno, bez obzira na to da li je reč o industrijski razvijenim, srednje razvijenim ili zemljama u razvoju. Autori studije pišu da su se najbogatiji već izborili sa korona-krizom: &bdquo;Kapital desetoro ljudi koji su u decembru 2020. bili najbogatiji na svetu, od februara 2019. se i pored pandemije povećao za pola biliona američkih dolara, na 1,12 biliona dolara. &bdquo;Taj novac bi bio više nego dovoljan da se čitavo svetsko stanovništvo vakciniše protiv Kovida-19 i da se osigura da niko zbog pandemije ne osiromaši&quot;, navodi se u studiji Oksfama i upozorava da je reč o &bdquo;najgoroj poslovnoj krizi u poslednjih devedeset godina, sa stotinama miliona ljudi koji su ostali bez prihoda ili posla&quot;. Na listi deset najbogatijih muškaraca na svetu, prema podacima Oksfama su osnivač Amazona Džef Bezos, direktor Tesle Ilon Mask, veliki akcionar modnog koncerna LVMH Bernar Arno i njegova porodicau, kao i Bil Gejts iz Majkrosofta, Mark Zakerberg iz Fejsbuka, Leri Elison, osnivač kompanije Orakl, legendarni američki ulagač Voren Bafet i saosnivač Gugla Leri Pejdž. Na listi su još i Džong Šanšan iz Kine, koji se obogatio sa flaširanom vodom nongfu spring i šef indijskog koncerna Rilajans, Mukeš Ambani. U vrhu Oksfamove liste najbogatijih ljudi u Nemačkoj su, kao i proteklih godina, osnivač Lidla, Diter Švarc i veliki BMW akcionari, Suzane Klaten i Štefan Kvant. WEF upozorava na gubitak poverenja Oksfamovi aktivisti su razgovarali sa skoro tri stotine svetskih ekonomista i njihove analize se baziraju na izjavama vodećih naučnika koji se bave problemom nejednakosti, kao što su američki ekonomista Džefri Saks, indijska ekonomistkinja Džajati Goš i francuski ekonomista Gabrijel Zakman, koji predaje na kalifornijskom Univerzitetu Berkli. Velika većina anketiranih stručnjaka &ndash; 87 odsto &ndash; &bdquo;očekuje kao posledicu pandemije u svojoj zemlji 'porast' ili 'nagli rast' nejednakosti u prihodima.&quot; I Svetska banka upozorava da bi 2030. godine zbog posledica pandemije više ljudi moglo da živi u siromaštvu, nego u vremenu pre korone, navodi se u studiji Oksfama. U međuvremenu je strah od posledica sve većeg jaza između siromašnih i bogatih stigao i do organizatora Svetskog ekonomskog foruma. Oni su naročito zabrinuti zbog mladih ljudi i upozoravaju &bdquo;da dvostruko uništena generacija odrasta u doba izgubljenih šansi.&quot; U aktuelnom izveštaju o globalnim rizicima, Svetski ekonomski forum upozorava i da gubitnici pandemije, u prvom redu mladi ljudi, &bdquo;gube poverenje u današnje ekonomske i političke institucije.&quot; I dok zvaničnici Svetskog ekonomskog foruma govore i postavljanju novih prioriteta, reformisanju sistema, više digitalizacije i većoj međunarodnoj saradnji sa ciljem prevazilaženja krize, zahtevi predstavnika Oksfama idu mnogo dalje. Oni žele promenu paradigme, koja bi vodila ka &bdquo;demokratizaciji ekonomije&quot; i &bdquo;snažnijoj podršci siromašnih i usmeravanju ekonomije ka opštem dobru.&quot;