Latinska Amerika: Gvajana i Venecuela se dogovorile da ne koriste silu za rešavanje sporne teritorije bogate naftom

Rukovanje predsednika dve zemlje kao potvrda dogovora, ali spor oko Esekiboa nije rešen.Rukovanje predsednika Venecuele i Gvajane Nikolasa Madura i Irfana Alija kao potvrda da nijedna zemlja neće koristiti silu u sporu oko Esekiboa, teritorije bogate naftom. U zajedničkoj deklaraciji ispisanoj na tri stranice, predsednici dve južnoameričke zemlje su se saglasili da "neće pretiti ili koristiti silu jedni protiv drugih ni pod kojim okolnostima" i da će nastaviti dijalog. Dogovorili su i mešovitu ministarsku komisiju koja će se baviti svim pitanjima sa spornim područjem, kao i da će razgovarati i sa zvaničnicima Brazila. Iz Gvajane kažu da će to pitanje rešiti Međunarodni sud pravde u Hagu, ali iz Venecuele kažu da ne priznaju jurisdikciju suda. "Esekibo je naš": Hoće li Venecuela nasilno oduzeti spornu teritoriju bogatu naftom Vlada i opozicija Venecuele postigle dogovor za izbore, Amerika ublažava naftne sankcije "Plaćen sam da tvitujem državnu propagandu&#x201c; Esekibo, oblast džungle površine 160.000 kvadratnih kilometara, pokriva dve trećine gvajanske teritorije. Oko ove teritorije se istorijski spore Venecuela i Gvajana. Nakon što su u ovoj oblasti otkrivene velike rezerve nafte, Venecuela je 2015. godine ponovo pokrenula pitanje vlastitog prava na vode kod obale Eksiboa. Venecuela je održala referendum, a predsednik Nikolas Maduro je potom proklamovao da će Esekibo biti pripojen zemlji, što je izazvalo gnev u Gvajani i zabrinutost u celom regionu. Dodatnu nervozu unela je odluka vlasti Gvajane da sklope poslove sa investitorima, poput naftnih i gasnih giganata Ekson Mobil i Čevron. Na sastanku sa Madurom, predsednik Gvajane Irgan Ali nosio je narukvicu na kojoj je prikazana mapa Gvajane sa Eksiboom. "Gvajana nije agresor, Gvajana ne traži rat, ali Gvajana zadržava pravo da radi sa svim našim partnerima kako bi obezbedila odbranu naše zemlje", rekao je on. Ekonomija Gvajane je u procvatu uglavnom zbog rezervi nafte u moru, a očekuje se da će se njena proizvodnja utrostručiti na više od 1,2 miliona barela dnevno do 2027. godine. Venecuela ima najveće potvrđene rezerve nafte na svetu. Venecuela, u međuvremenu, pokušava da se izvuče iz višegodišnje ekonomske krize, koja je pogoršana američkim sankcijama uvedenim na njenu prodaju nafte nakon što je Maduro 2018. godine izabran za predsednika.Oko čega se spore Venecuela i Gvajana?U Venecueli je nedavno održan referendum, na kojem su građani većinski glasali za planove vlade da pripoji Esekibo. Predsednik Venecuele Maduro je najavio da će referendumska odluka biti sprovedena i naložio je skupštini da usvoji zakon o aneksiji Esekiboa. Predsednik Gvajane Irfan Ali u objavi na Fejsbuku osudio je Madurove, kako je naveo, "pogrešne korake". Dodao je da je razgovarao sa generalnim sekretarom Ujedinjenih nacija i da traži od Saveta bezbednosti UN da razmotri intervenciju. "Ovo je direktna pretnja teritorijalnom integritetu, suverenitetu i političkoj nezavisnosti Gvajane", rekao je on ranije. Pružio je uveravanja investitorima, uglavnom naftnim kompanijama, da je njihov posao i novac siguran. Brazilske vlasti su pre nekoliko dana saopštile da raspoređuju vojsku duž granice sa Venecuelom zbog rastućih napetosti. Venecuela godinama tvrdi da je bila nepravedna odluka iz 1899. da se Velikoj Britaniji dodeli upravljanje regionom od 159.500 kvadratnih kilometara. Slučaj je trenutno pred Međunarodnim sudom pravde, iako Venecuela kaže da sud nema ovlašćenja da odlučuje o tome. Sud je upozorio Venecuelu da ne preduzima nikakve radnje koje bi mogle da promene status kvo Esekiboa. Esekibo je pod vlašću Gvajane, a pre nje Britanske Gvajane, više od jednog veka, ali Venecuela dugo pokušava da ga kontroliše. Otkriće nafte u vodama kod obale Esekiboa 2015. godine doprinelo je pokretanju trenutnog spora. Napetosti su dodatno porasle u septembru ove godine, kada je Gvajana organizovala tender za dozvole za istraživanje u tim vodama. Bogatstvo Gvajane se uglavnom zasniva na proizvodnji i izvozu nafte, što je njenu ekonomiju učinilo jednom od najbrže rastućih u svetu poslednjih godina.Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.ukIzvor: BBC News na srpskom !function(s,e,n,c,r){if(r=s._ns_bbcws=s._ns_bbcws||r,s[r]||(s[r+"_d"]=s[r+"_d"]||[ ],s[r]=function(){s[r+"_d"].push(arguments)},s[r].sources=[]),c&&0>s[r].sources.indexOf(c)){var t=e.createElement(n);t.async=1,t.src=c;var a=e.getElementsByTagName(n)[0];a.parentNode.insertBefore(t,a),s[r].sources.push(c) }} (window,document,"script","https://news.files.bbci.co.uk/ws/partner-analytics/js/pageTracker.min.js","s_bbcws"); s_bbcws('partner', 'b92.net'); s_bbcws('language', 'serbian'); s_bbcws('track', 'pageView');