Srbija, mladi i polne bolesti: Kako šareni jednorog može da objasni detetu šta je gonoreja

Među tinejdžerima u Srbiji vlada mala informisanost o polno prenosivim bolestima i seksualnom vaspitanju, kaže osnivačica projekta Tabu dnevnik Emilija Ivančajić.Kako da kažem dečku da stavi kondom? Da li ću postati zavistan od gledanja porno filmova? Da li i dečaci mogu da dobiju vakcinu protiv HPV-a? Ovo su samo neka od pitanja koja se vrzmaju po glavi tinejdžera u Srbiji. Julija Miladinović ima 17 godina i četvrta godina je Zubotehničke škole u Beogradu. Kaže da sa roditeljima ne može da razgovara o polno prenosivim bolestima i uopšte o seksualnom obrazovanju. Učiteljica Milena zbog koje su i roditelji poželili da se vrate u školske klupe U srpskim školama će se izučavati emodžiji Da li je mladima u Srbiji potrebno seksualno obrazovanje: "Neke devojke ne znaju šta je menstruacija&#x201c; Znanje o ovoj temi je uglavnom stekla na času predmeta Higijena koji ima u školi, ali smatra da neke teme nisu dovoljno obrađene i učinjene mladima razumljivim. Ona nije jedina tinejdžerka koja ima mnogo pitanja kada je seksualno obrazovanje u pitanju, ali nije ni jedina koja ne zna gde može da dobije odgovore. Ipak, možda rešenje postoji.Šta je Tabu dnevnik i kako on funkcionišeTabu dnevnik trenutno postoji samo na Instagramu. To je stranica koju svako ko želi može da zaprati, a ukoliko ima pitanje na temu seksualno prenosivih bolesti, može ga poslati u inboks. Odgovore na pitanja daju Emilija Ivančajić, doktorka medicine i magistar menadžmenta u zdravstvu, kao i njene kolege lekari. "Ne čitamo ginekološke nalaze, već ako neko u nešto sumnja ili ne zna kako tome da pristupi mi pokušavamo da ga ohrabrimo da ode kod lekara i potraži terapiju, kao i da koristi zaštitu - to je osnovni cilj", kaže za BBC na srpskom Ivančajić. Pitanja se objavljuju anonimno, kao i odgovori, koji nisu puni stručnih izraza, odnosno prilagođeni su tinejdžerima. https://www.instagram.com/p/CHIPn2oBYF7/ Tabu dnevnik kao svetionik znanja o polnim bolestima Emilija je zajedno sa četiri srednjoškolke iz Beograda pokrenula projekat Tabu dnevnik. "U okviru asocijacije za afirmaciju kulture postoji projekat koji se zove Svetionik znanja u okviru koga se različitim timovima dodeljuju različite teme", kaže ona. Objašnjava da se prijavilo 15 timova iz 15 različitih gradova Srbije koji dobijaju određenu temu na osnovu kojih kasnije razvijaju projekat. Teme su razne - od ekologije, turizma, preko kulture, umetnosti do javnog zdravlja. Njima je dodeljena tema Javno zdravlje i posle nekoliko sastanaka odlučile su da će njihov projekat da se odnosi na polno prenosive bolesti. "Po rečima devojaka koje su mi saradnice u ovom projektu, a koje pohađaju srednje škole, shvatile smo da je ova tema bitna i da se ne obrađuje dovoljeno u osnovnoj i srednjoj školi", kaže Ivančajić. https://www.instagram.com/p/CG76LupqsAo/Šta sve srednjoškolci ne znaju o polnim bolestima?Zaključujući po anketi koje su saradnice i Ivančajić sprovele među 700 srednjoškolaca iz Beograda, ali i manjih gradova u Srbiji, ne mnogo toga. "Njihovi odgovori su nam potvrdili hipotezu da je ovo bitna tema, jer je 48 odsto naših ispitanika seksualno aktivno, a od toga se 37 odsto ispitanika o polnim bolestima informisalo isključivo putem interneta, a samo njih devet odsto kroz razgovor sa roditeljima", govori Ivančajić o istraživanju. Jedna od saradnica je i srednjoškolka Lenka Zarev koja je na Vazduhoplovnoj akademiji. Osim što je stekla nove veštine koje su bitne za razvijanje projekta i karijeru, Zarev kaže da je mnogo toga naučila o polno prenosivim bolestima, jer tokom školovanja nije imala časove na tu temu, niti je o tome ozbiljnije razgovarala sa roditeljima. "Pre nego što sam se uključila u projekat i za mene je to bila tabu tema", kaže Zarev za BBC na srpskom. Dodaje da svakog dana "nešto novo sazna", ali da se zaprepastila kada je pročitala da svakog dana jedna žena umre od raka grlića materice.Rezultati ankete 20 odsto ispitanika smatra da se HIV prenosi komarcem 60 odsto njih nikad nije bilo kod ginekologa ili urologa 65 odsto se izjasnilo da bi voleli da mogu anonimno da pitaju stručnjaka o stvarima koje su vezane za seksualno zdravlje 94 odsto smatra da je edukacija o seksualnom zdravlju veoma bitnaIvančajić kaže da je anketa sprovedena među srednjoškolcima pokazala da njih 80 odsto predavanja na temu seksualno prenosivih bolesti ocenjuje sa ocenom jedan, na skali od jedan od pet. "To znači da nemaju nikakvo obrazovanje ili da je na niskom nivou, a smatraju da je to jako bitno da ga imaju", kaže Emilija.Koja su to pitanja koja stižu jednorogu u inboksZa samo dve nedelje stranicu je zapratilo više od 1.500 pratilaca. Emilija kaže da se tinejdžeri nisu stideli da pitaju ono što ih interesuje i da su ih postavljali i momci i devojke. "Najčešće pitanje koje su postavljale devojke je kako da pričaju sa dečkom o korišćenju kondoma, dok se momci jako brinu oko toga da li mogu da razviju zavisnost od gledanja porno filmova, jer ih u tolikoj meri gledaju da imaju osećaj da im ne treba devojka", kaže Ivančajić. Pitanja su postavljale i devojčice koje ne žive sa mamom ili su im roditelji razvedeni, jer su uglavnom ne znaju kako da pristupe razgovoru s ocem na te teme. "Nekako se podrazumeva da se takvi razgovori vode s majkom", dodaje doktorka. Pitanja ne postavljaju samo tinejdžeri, već i roditelji koji kažu da je projekat odličan i da će ga pokazati deci. "Uglavnom nas pitaju o HPV vakcini, o tome da li mogu da je dobiju i dečaci, ne samo devojčice", objašnjava Emilija. https://www.instagram.com/p/CGuyF0fhYks/ HPV vakcina smanjuje broj oboljenja grlića materice Nije sramota imati HPV virus Slanina i kobasice "podstiču rak dojke&#x201c;Deci su potrebni časovi na temu seksualno prenosivih bolestiDoroteja Vujadin će uskoro napuniti 18. godina. Pohađa Desetu gimnaziju u Beogradu i jedna je od saradnica na projektu. Za razliku od Julije koja je imala časove na temu seksualnog obrazovanja u Zubotehničkoj školi, Vujadin kaže da ih gimnazijalci nemaju u nastavnom programu. "Svake godine imamo predavanja o narkomaniji, dok se polno prenosive bolesti uopte ne pominju", kaže Doroteja. Dodaje da se na času biologije ta tema "samo spomene kada se uči o organizmu i polnom sistemu". "To je tema koja je jako ozbiljna i koja ne može da se prođe u okviru jednog časa", "Uglavnom se pominje HIV kao polno prenosiva bolest, kao da ostale ne postoje", dodaje Vujadin. Ova mlada devojka je toliko toga naučila kroz ovaj projekat, posebno o HPV virusu, o tome da su žene mnogo podložnije polno prenosivim bolestima nego muškarci, kao i da je zaštita mnogo bitna i potrebna. "To bismo svi trebali da znamo, a ne znamo", kaže gimnazijalka i napominje da je "sada vreme malo drugačije, da su odnosni među roditeljima i decom otvoreniji, ali i da se i dalje ne priča u toj meri u kojoj bi trebalo". I njena kolegnica s projekata, 17-godišnja Marija Zorić, koja ide u Petu beogradsku gimnaziju, kaže da se u školama minimalno govori o seksu i bolestima koje mogu da se dobiju ukoliko se zaštita ne koristi. "Nikada nismo razgovarali o tome na časovima, nije bilo dodatnih časova i radonica", kaže Zorić i dodaje da se "sve gura pod tepih" i da je ta tema tabu i da baš zato i žele da sruše predrasude s Tabu dnevnikom.Možda će vas zanimati i video o tome da li TikTok promoviše gladovanjeBorba protiv polnih bolesti se nastavljaPosle stranice na Instagramu, koju mladi najviše posećuju, tim se odlučio da podigne sajt taboodnevnik.rs koji je počeo s radom 19. novembra, a na kome će tinejdžeri, ali i ostali koje zanima, moći anonimno da postave pitanje. Emilija kaže da su u planu i radionice na kojima će govoriti psiholozi i lekari, a koje će svi zainteresovani moći da pitaju o polno prenosivim bolestima. U procesu su stupanja u kontakt sa ljudima koji imaju neku od polno prenosivih bolesti i koji će da pričati o tom iskustvu i kroz šta sve prolaze. "Smatramo da je to najbolji pristup - kada oni podele svoje priče. "Polne bolesti se dešavaju svakome, one uopšte nisu rezervisane samo za promiskuitetne osobe koje ne vode računa, to može svakom da se desi", kaže Ivančajić. Ako ne pobede na završnom događaju, na kome će žiri odlučiti ko dobija bespovratna sredstva za dalji razvoj projekta, one će nastaviti da konkurišu kod drugih organizacije i sponzora, dodaje. "Ovo je rad na volonterskoj bazi, a mi želimo da možemo da platimo lekare koji će savetovati mlade, da imamo budžet za promocije na Instagramu, da organizujemo tribine", kaže Emilija.Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.ukIzvor: BBC News na srpskom !function(s,e,n,c,r){if(r=s._ns_bbcws=s._ns_bbcws||r,s[r]||(s[r+"_d"]=s[r+"_d"]||[ ],s[r]=function(){s[r+"_d"].push(arguments)},s[r].sources=[]),c&&0>s[r].sources.indexOf(c)){var t=e.createElement(n);t.async=1,t.src=c;var a=e.getElementsByTagName(n)[0];a.parentNode.insertBefore(t,a),s[r].sources.push(c) }} (window,document,"script","https://news.files.bbci.co.uk/ws/partner-analytics/js/pageTracker.min.js","s_bbcws"); s_bbcws('partner', 'b92.net'); s_bbcws('language', 'serbian'); s_bbcws('track', 'pageView');