Prevremeni porođaj i podrška za mame: "Staklo koje nas je delilo me je ubijalo“

Mnoge mame prevremeno rođenih beba nisu dobile psihološku pomoć tokom ovog stresnog perioda.Za mnoge majke, dan rođenja deteta je jedan od najsrećnijih trenutaka, ali za hiljade mama iz Srbije je početak najtežeg perioda u životu, strepnje, straha i suza. "Ja sam ponosna majka dva diva. Moja deca sada imaju tri godine, ali kada su se rodili bili su u inkubatoru. "To staklo koje nas je delilo me je ubijalo. Stajala sam pored inkubatora i plakala", kaže Mirjana Stamenković iz Beograda. "Činilo mi se da tonem" - žene u Srbiji o postporođajnoj depresiji Dojenje na javnom mestu u Srbiji: Beba bira gde i kada Žene u Hrvatskoj ustale protiv zlostavljanja na porođaju Nakon što je izgubila trojke u 23. nedelji trudnoće, dva dečaka "teška" 1.150 grama i 850 grama rodila je u 27. nedelji. Svaka beba rođena pre punih 37 nedelja gestacije se smatra prevremeno rođenom bebom. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u Srbiji je 4.134 beba prevremeno rođeno u 2018. godini. Na međunarodni Dan prevremeno rođene dece ustanove u mnogim gradovima širom Srbije zasvetleće ljubičastom bojom, kao podrška bebama koje su na svet stigle ranije. Ljubičasta boja je izabrana jer podseća na svetlo iz inkubatora. Pod ovim svetlom ne bore se samo bebe, već i njihove mame. "Možda je u toj bolnici i pisalo negde da postoji stručna pomoć, ali ja ništa nisam videla, niti mi je iko prišao da ponudi razgovor ili savet", kaže Stamenković. Ona nije jedina, većina mama prevremeno rođenih beba kroz najteži period u životu prolazile su - same.Danijela Gelo iz Sremske Mitrovice, porodila se u 28. nedelji U 24 sata nakon porođaja nisam videla dete, jedino mi je rečeno da kad vidim da drugim majkama donose decu, pokušam da se izmlazam. Sedela sam na krevetu i plakala. Verujem da bi mi bilo mnogo lakše da mi se neko obratio u tom momentu. Bilo je jako teško, dete sam uzela u ruke nakon više od mesec i po dana.Šta nakon prevremenog porođaja Nakon rođenja beba biva odvojena od majke, zbog lečenja i posebnog tretmana. Takve okolnosti za bebu, ali i za roditelje su veliki stres. "Dešava se da majke mesecima ne mogu da uzmu bebe u ruke, pa povezivanje posle toga ide teško", kaže za BBC na srpskom Jasmina Mihnjak, psihološkinja, babica i koordinatorka centra Bebac. Ona kaže da majkama "generalno nedostaje psihološka pomoć nakon porođaja, a posebno onim koje su se porodile pre vremena i koje nisu uz bebe od prvog dana." "Ta neizvesnost da ćete dobiti poziv da dođete po bebu ili da te bebe više nema je nešto strašno i teško i to mogu da znaju samo mame koje su kroz to prošle", dodaje Mihnjak.Maja Milovanović - Baračanin iz Novog Sada, porodila se u 34. nedelji Moje dete je prebačeno u dečiju bolnicu nakon porođaja, a ja nisam imala mleka i nisam mogla da budem s njim. Dozvoljeno mi je da je viđam svakog dana kroz staklo na udaljenosti od deset metara. Cimerka iz sobe mi je rekla da je dolazio psiholog da razgovara sa majkama koje su bile smeštene u tu dečiju bolnicu. Kada sam pitala medicinsku sestru da li mogu ja da se vidim s psihologom, odgovorila mi je da je "to samo za majke koje leže ovde". Iz nekog razloga smo mi manje majke?! Ne treba nam pomoć? Ne znam da li se nešto promenilo od tada, porodila sam se pre dve godine. Činjenica je da mi je podrška jako trebala, a ja je nisam dobila...Psihološka podrška Natalija Đondović radi kao psiholog na Institutu za neonatologiju. Ovaj institut od 2013. godine nudi psihološku pomoć mama koje su primljene u bolnicu kako bi bile sa bebama nekoliko dana nakon porođaja. "S tim majkama zajedno sa socijalnom radnicom održavamo grupne terapije na kojima govorimo o tome kroz šta prolaze. "Mama nakon ulaska u Institut prolazi psihološku procenu, a radi se i skrining depresije", kaže Đondović za BBC na srpskom. Ministarstvo zdravlja nije odgovorilo na pitanja BBC-ja o situaciji u porodilištima u Srbiji i planovima za budućnost. Đondović kaže da nije sigurna u kojoj meri u porodilištima postoji psihološka podrška, ali da je svakako potrebna. "Dok mama stigne kod nas na Institut, neki (psihološki) mehanizmi u njima su pokrenuti", kaže Đondović. Na Institutu postoje brošure u kojima se govori o psihološkoj podršci roditeljima prevremeno rođenog deteta. "Takođe, lekari koji leče decu, ukoliko primete da postoji potreba za razgovorom, preporuče mene", kaže Đondović. Ipak, primećuje Đondović, samo mali broj mama traži psihološku pomoć jer u Srbiji i dalje postoji stigma nad ovom temom.Jelena Kostić iz Kuršumlije U prvim danima nakon porođaja, želela sam da budem samo u društvu dva sina i supruga. Danima nisam izlazila iz kuće, bio je to veliki stres za sve nas. Radovala sam se vremenu kada ću čuti vesti o mojoj devojčici. Nisam imala potrebu da razgovaram sa psihologom, jer mi je jedino bilo bitno da čujem šta kaže doktorka koja leči moju ćerku. U porodilištu mi se obratila doktorka i pojasnila situaciju u kojoj se beba nalazi. Rekla mi je da je potrebno jako puno vremena za njenu negu."To su normalne reakcije na nenormalno okruženje" Đondović kaže da roditelji prevremeno rođene dece nemaju vremena da se bave sobom, jer smatraju da nemaju prava na to. "Najbitnija je beba i ako je beba dobro, onda su i oni dobro", kaže psihološkinja. Govori da roditelje, posebno majke prati osećaj krivice, strah da se neće povezati s bebom. "Treba normalizovati osećanja poput ljutnje i tuge, jer društveno nije prihvatljivo da majke budu slabe, jer tuga i slabost škode bebama", dodaje Đondović. Kroz praksu na Institutu, Đondović zaključuje da se mnoge majke trude da potisnu to što osećaju. "Prolaze kroz veliki stres koji nosi realan rizik od odbacivanja deteta", objašnjava ona navodeći primer majki koje nisu želele da daju ime deci, kako se ne bi vezale. "To su normalne reakcije na nenormalno okruženje", dodaje.Andrea Dimitrijević iz Kragujevca, prvi porođaj u 30. nedelji, drugi u 34. Sa sinom je bilo mnogo stresnije i neizvesnije, jer je od prvog momenta bio odvojen od mene. Bio je u bolnici dva meseca, od toga mesec dana u inkubatoru i za nas je to bio veliki šok, posebno jer je trudnoća bila uredna. Za svaki uspeh koji sam postigla i tada, i drugi put, zahvalna sam sopstvenoj jačini i smirenosti jer drugi vid podrške nisam imala. Koristila sam iskustva roditelja i naučnu literaturu dostupnu na internetu. U samoj bolnici, porodilištu, ništa nije prilagođeno osobama poput mene, bila sam u sredini prostorije okružena majkama sa bebama i praznim krevecom pored sebe. Ponuđena mi je injekcija za zaustavljanje laktacije, uz komentar da se "uzalud mučim" ako mislim da održim mleko. Uz vizualizaciju bebe, posmatranje fotografija i izmlazavanje na tri sata, uspela sam u cilju i dojila sina dve godine i dva meseca. Period u porodilištu iznela sam tako što sam pomagala porodiljama oko njihovih beba i preusmerila pažnju. Nakon 45 dana, bebu sam dodirnula na minut, posete su trajale nekoliko minuta. I ono malo informacija dobijala sam dobrom voljom divnih sestara koje od mnogo obaveza, čak i da žele, ne mogu više da se posvete majkama. Ove godine u 34. nedelji rodila sam ćerkicu koja je zbog solidnog zdravlja boravila u inkubatoru u porodilištu četiri dana, doneta mi je petog i ubrzo smo otpuštene kući. Na žalost, osim retkih izuzetaka, nisam primetila nikakvu promenu po pitanju podrške, nuđenja stručne pomoći i razgovora (osim u slučaju vidnih psihičkih problema kod žena). Ostale mame koje su se prvi put suočile sa prevremenim porođajem imale su slične dileme kao ja. Mogla sam da im budem podrška i to me je radovali jer je to ključna stvar.Šta je majkama neophodno? Dimitrijević kaže da je majkama važno da znaju šta ih očekuje, kao i da im se posveti pažnja i razumevanje. "Važno je i da razvojno savetovalište u buduće zaista bude podrška roditeljima kada bebe dođu kući, da mame, ali i tate dobiju mogućnost da popričaju sa psiholozima, jer stres i strepnja osim što loše utiču na nas, loši su za održavanje laktacije. "A ne da na pitanje sa kim mogu da popričam, dobijem odgovor: `Nemoj da si razmažena`", kaže ona. Udruženje "Mali div" je jedno od organizacija koje se bave prevremeno rođenom decom, ali daje i podršku majkama. "Od nas možete dobiti podršku drugih roditelja koji su kroz ovu situaciju prošli", kaže Vera Bikicki Ivezić, jedna od članica udruženja. Udruženje postoji duže od osam godina, a Vera naglašava da oni "ne daju medicinske savete, već da kroz razgovor i iskustva objašnjavaju roditeljima da se kroz tako nešto prolazi". Pomoć i psihološku podršku roditelji mogu naći u Fejsbuk grupi "Mali Div" koja broji skoro šest hiljada članova. Mali divovi i divice će i ove godine 17. novembra na Dan prevremeno rođene dece s roditeljima otići do Instituta za neonatologiju, gde su proveli prve dane života. "Taj dan obeležavamo simbolično", kaže Bikicki Ivezić. Iz Udruženja pozivaju sve da tog dana uključe ljubičasta svetla, kao podsetnik da se negde, neko jako mali bori za život.Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.ukIzvor: BBC News na srpskom !function(s,e,n,c,r){if(r=s._ns_bbcws=s._ns_bbcws||r,s[r]||(s[r+"_d"]=s[r+"_d"]||[ ],s[r]=function(){s[r+"_d"].push(arguments)},s[r].sources=[]),c&&0>s[r].sources.indexOf(c)){var t=e.createElement(n);t.async=1,t.src=c;var a=e.getElementsByTagName(n)[0];a.parentNode.insertBefore(t,a),s[r].sources.push(c) }} (window,document,"script","https://news.files.bbci.co.uk/ws/partner-analytics/js/pageTracker.min.js","s_bbcws"); s_bbcws('partner', 'b92.net'); s_bbcws('language', 'serbian'); s_bbcws('track', 'pageView');