Misterija vrištećih učenica u Maleziji

Kada je u jednoj školi izbila panika, deca nisu imala predstavu da žive u "svetskoj prestonici masovne histerije"Jednog mirnog jutra u julu prošle godine u školi u severoistočnoj Maleziji nastao je pravi haos. U njegovom središtu bila je Siti Nuranisa, sedamnaestogodišnja učenica. Ovo je njena ispovest o onome što se desilo.Zvonilo je za čas. Sedela sam pospano u svojoj klupi kad sam osetila snažno, oštro kuckanje po ramenu. Okrenula sam se da vidim ko je to, a učionica je ostala u mraku. Obuzeo me je strah. Osetila sam oštar, ubadajući bol u leđima i počelo je da mi se vrati u glavi. Pala sam na pod. Za tren oka, počela sam da zurim u 'onaj svet'. U scene krvi, klanice i nasilja. Najstrašnije od svega bilo je što sam ugledala lice čistog zla. Proganjalo me je, nisam mogla da pobegnem od toga. Otvorila sam usta i pokušala da vrištim, ali nisam proizvela nikakav zvuk. Onesvestila sam se.Sitin ispad pokrenuo je snažnu lančanu reakciju koja se proširila čitavom školom. Za svega nekoliko minuta i u drugim učionicama su učenice počele da vrište, njihovi manični povici da odjekuju hodnicima. Jedna devojka se onesvestila tvrdeći da je videla istu "mračnu priliku".Vrata učionica su se zalupila u državnoj srednjoj školi Ketereh u Kelantanu, dok su uspaničeni profesori i učenici pokušali da se zabarikadiraju. Pozvani su islamski duhovni iscelitelji da izvedu masovne molitve. Do kraja dana, ustanovljeno je da je epidemija "masovne histerije" zahvatila 39 ljudi. Masovna histerija, iliti masovna psihogena bolest, kako je takođe poznata, zapravo je brzo širenje fizičkih simptoma kao što su znojenje i trzanje među velikim brojem ljudi - bez prihvatljivog organskog uzroka. "To je kolektivna reakcija na stres koja izaziva preteranu stimulaciju nervnog sistema", kaže Robert Bartolomju, američki medicinski sociolog. "Zamislite da se radi o softverskom problemu." Maležanke bičevane zbog lezbejskog seksa Da li je fer ići u zatvor zbog lažnih vesti Mehanizmi iza masovne histerije često nisu dovoljno shvaćeni, a ona nije čak ni navedena u zvaničnom Priručniku mentalnih bolesti, ali psihijatri poput doktora Sajmona Veslija iz Bolnice Kraljevskog koledža u Londonu doživljavaju je kao "kolektivno ponašanje". "Doživljeni simptomi su pravi - padanje u nesvest, drhtavica, glavobolja, mučnina, groznica, pa čak i epileptični napad", kaže on. "To se često pripisuje zdravstvenom stanju, ali za njega ne može da se nađe konvencionalno biomedicinsko objašnjenje." Prenos nastaje, dodaje on, "uglavnom zbog psiholoških i socijalnih faktora."Epidemije su zabeležene širom sveta, sa prvim slučajevima koji datiraju još iz Srednjeg veka. Incidenti u Maleziji bili su posebno istaknuti među fabričkim radnicima šezdesetih godina prošlog veka. Danas uglavnom pogađaju decu po školama i internatima.Robert Batolomju je proveo decenije proučavajući ovaj fenomen u Maleziji, koju zove "glavnim gradom sveta za masovnu histeriju". "To je duboko religiozna i duhovna zemlja u kojoj mnogi ljudi, naročito oni iz ruralnih i konzervativnih država, veruju u moć tradicionalnog folklora i natprirodno." Koja je "tajna&#x201c; Đokovićevog uspeha Sedam tajni za dobar razgovor Međutim, ovde je pitanje histerije i dalje osetljivo. U Maleziji, slučajevi su uključivali adolescentkinje iz malezijske muslimanske etničke grupe više nego bilo koje druge. "Ne može se poreći da je masovna histerija ubedljivo ženski fenomen", kaže Bartolomju. "To je jedna velika konstanta u akademskoj literaturi."Okruženo bujnim zelenim poljima pirinča, uspavano malezijsko selo Padang Lembek nalazi se na obodu glavnog grada države Kelantan Kota Bharu. To je mala, tesno povezana zajednica u kojoj se svi znaju, mesto koje bi navelo mnoge Malezijce da se sa nostalgijom prisete kakva im je zemlja nekada bila. Tu su restorani koje drže porodice, saloni lepote, džamija i škole smeštene u pristojne krajeve.Siti i njena porodica žive u skromnoj, jednospratnoj kući sa terasom, koja lako upada u oči po dotrajalom crvenom krovu i zelenoj fasadi. Ispred je parkiran stari, glomazni motocikl koji ona deli sa najboljom prijateljicom Rusidijah Roslan, koja živi u blizini. "Vozile smo ga u školu onog jutra kad su me zaposeli 'duhovi'", kaže Siti.Kao i kod svakog drugog tinejdžera, stres ostavlja traga na Siti. Ona kaže da ga je najviše osećala tokom završne školske godine 2018, dok su je čekali važni ispiti. "Spremala sam se nedeljama, pokušavajući da učim iz beleški, ali nešto nije bilo kako treba", kaže ona. "Osećala sam se kao da mi ništa ne ulazi u glavu." Posle incidenta u školi tokom julskog perioda pripremanja za ispite, Siti nije mogla da spava niti redovno da jede. Trebalo joj je mesec dana odmora pre nego što je uspela - skoro u potpunosti - da se povrati. Epidemija masovne histerije obično počinje s onim što eksperti zovu "indeksnim slučajem", prvom osobom koju je ona zahvatila. U ovoj priči, to je Siti. "To se ne dešava preko noći", kaže Robert Bartolomju. "Počinje sa jednim detetom i onda se brzo proširi na drugu decu zbog izloženosti stresnom okruženju koja je dostigla tačku ključanja u ekspres loncu." Dovoljan je samo jedan veliki skok anksioznosti u grupnoj situaciji, kao što je videti drugaricu iz odeljenja kako pada u nesvest ili doživljava napad - da se pokrene reakcija kod druge osobe.Rusidijah Roslan nikad neće zaboraviti svoju prijateljicu u tom stanju. "Siti je vrištala nekontrolisano", kaže ona. "Niko nije znao šta da radi. Bojali samo se čak i da je dodirnemo." Ove dve devojke su oduvek bile bliske, ali su događaji iz prošle godine samo učvrstili tu vezu. "Lakše nam je kad pričamo o onome što se desilo", kaže Rusidijah. "Pomaže nam da to prebolimo." Spolja gledano, Ketereh izgleda kao bilo koja malezijska srednja škola. Zgrada joj se nalazi u hladu ogromnog drveća, a njeni zidovi su sveže ofarbani u sivo i jarkožuto. Makcik (tetka) Zan vodi popularni štand preko puta ulice koji prodaje lokalna jela od pirinča. Tog vlažnog julskog jutra pre godinu dana ona je pripremala hranu, kad je začula krike. "Vriska je bila zaglušujuća", kaže postarija prodavačica dok služi jela sa grilovanom skušom, žutim karijem i vrelim, lepljivim pirinčem.Videla je kako odvode najmanje devet devojaka iz njihovih učionica dok se one batrgaju i vrište. Neke je prepoznala kao redovne mušterije svog štanda. "Bio je to srceparajući prizor", kaže ona. Kasnije je videla vračaru kako ulazi u malu prostoriju za molitve sa svojim pomoćnicama. "Bile su unutra satima", priseća se ona. "Žao mi je dece zbog onoga što mora da su videla toga dana."Obezbeđenje u srednjoj školi Ketereh pooštreno je posle incidenta iz jula 2018. godine. "Da bismo sprečili da se epidemije ponovo otmu kontroli, reorganizovali smo naš bezbednosni program i promenili osoblje", rekao je za BBC viši član školskog osoblja tražeći da ostane anoniman jer nije dobio odobrenje da priča za medije. Uvedene su i dnevne molitve i sesije sa psihologom, rekao je on. "Bezbednost nam je na prvom mestu, ali znamo koliko je važna da kontrolišemo dobrobit naših učenika." Nije najjasnije šta takve sesije podrazumevaju ili da li su ih osmislili profesionalni zdravstveni radnici. On nije želeo da pruži više detalja. Eksperti poput Roberta Bartolomjua izričito savetuju da se malezijski učenici edukuju o ovom fenomenu, posebno imajući u vidu koliko je on zastupljen u zemlji. Zvaničnici iz malezijskog ministarstva za obrazovanje nisu odgovorili na naš zahtev za komentar.Ketereh je jedna od 68 srednjih škola u Kelentanu. Ali daleko od toga da je jedina koja je doživela epidemiju ove vrste. Početkom 2016. godine, masovna histerija zapatila se u mnogim školama u ovoj državi. "Zvaničnici nisu mogli da izađu na kraj sa višestrukom epidemijom pa su zatvorili sve škole", rekao je Firdaus Hasan, lokalni novinar. On i TV kamerman Čia Či Lin sećaju se grozničave atmosfere tog aprila. "Bila je to sezona masovne histerije i slučajevi su se dešavali non-stop, šireći se od jedne škole do druge", kaže Čia. Jedan slučaj u obližnjem gradu Pengkalan Čepa privukao je veliku pažnju medija. Učenici i profesori opisivani su u reportažama kao "posednuti" kad su videli "mračnu priliku iz senke" koja se motala po objektu. Pogođeno je čak stotinak ljudi.Siti Ain, koja je pohađala srednju školu Pengkalan Čepa 2, kaže da će je zapamtiti kao "najukletiju školu u čitavoj Maleziji". "Panika je trajala satima, ali je trebalo da prođu meseci da bi se život vratio u normalu", kaže danas ova osamnaestogodišnjakinja. Ona nam pokazuje izolovano mesto pored košarkaškog terena. "Ovde je sve prvo počelo", kaže ona, pokazujući na red panjeva. "Moje drugarice su rekle da su videle stariju ženu kako stoji među stablima. Nisam mogla da vidim ono što su one videle, ali njihove reakcije su bile autentične."Malezijska fascinacija duhovima traje vekovima i ukorenjena je u šamanskoj tradiciji i jugoistočno azijskoj folklornoj mitologiji. Deca odrastaju slušajući priče o mrtvim bebama po imenu tojol - koje prizivaju šamani uz pomoć crne magije - i drugim zastrašujućim vampirskim sablastima kao što pontianak i penangalan, osvetnički raspoloženi ženski duhovi koji se hrane živima. Drveća i groblja su uobičajene lokacije za takve sablasne priče. Ove lokacije potpiruju strahove koji se nadovezuju na verovanje u natprirodno.Teško je odrediti šta se tačno desilo toga dana u Pengkalan Čapi 2, ali zvaničnici nisu gubili vreme hvatajući se u koštac s onim što su smatrali da je koren problema. "Gledali smo iz naših učionica kako radnici dolaze sa motornim testerama da poseku drveće", kađe Siti Ain. "Staro drveće bilo je prelepo i bilo je veoma tužno gledati kako nestaje, ali sam razumela zašto se to dešava." Kao i mnogi učenici odavde, ona ono što se desilo toga dana ne doživljava kao epidemiju masovne histerije, već kao natprirodni događaj.Ali ovaj fenomen nije ograničen samo na islamske škole u duboko religioznim oblastima. Doktor Azli Rahman, malezijski antropolog koji živi u SAD, opisao je epizodu masovne histerije iz 1976. godine u elitnom internatu koji je pohađao u susednom Kuantan sitiju. "Sve se otrglo kontroli" tokom pevačkog takmičenja na kampusu kad je jedna učenica ustvrdila je da je primetila "nasmešenog budističkog monaha" na krovu obližnje spavaonice. "Ispustila je krik od kog se ledi krv u žilama", priseća se on.Dovođene su vračare da izvedu egzorcizam na 30 pogođenih devojaka. "Njihova uloga bila je da budu posrednice između živih i mrtvih. Ali važno je za društvo danas da traži logična objašnjenja iza takvih epidemija", kaže doktor Rahman. Siti Nuranisa i njena porodica dobili su naučno i medicinsko objašnjenje masovne histerije kako bi bolje razumeli događaje od pre godinu dana. "Bolelo bi svakog roditelja da vidi svoje dete da se pati tako kao što se naše patilo", kaže brižni otac i bivši vojnik Azam Jakob. On insistira na tome da je sa Siti psihološki "sve u redu". Posle tog događaja, oni su se obratili Zaki Jau, duhovnom iscelitelju sa 20 godina iskustva.U svom centru u Keterehu, on nas dočekuje toplim osmehom. "Ana kabar, kako ste?" On se rukovodi učenjima Kurana, svete knjige Islama, a veruje i u moći đinova - duhova iz bliskoistočne i islamske kosmologije koji se "pojavljuju u raznim oblicima i inkarnacijama". "Mi delimo ovaj svet sa tim nevidljivim bićima", kaže Zaki Ja. "Ona mogu biti dobra ili zla, i može ih se pobediti verom."Jarkozelene zidove centra ukrašavaju islamski religiozni tekstovi. Bočice sa svetom vodicom nagomilane su visoko blizu ulaza. U ćošku kraj prozora, na stolu je poslagana kolekcija misterioznih predmeta - zarđali noževi, češljevi, kugle, pa čak i jedan isušeni morski konjić. "Ovo su ukleti predmeti", upozorava Zaki Ja. "Molim vas ne dirajte ništa."Zaki Ja se sreo sa Siti Nuranisom i njenom porodicom posle epidemije iz 2018. godine u srednjoj školi Ketereh. "Usmeravam Siti i bolje joj je uz moju pomoć", kaže on ponosno. On mi pokazuje snimak druge devojke koju je "lečio". Vidi se kako se ona divljački bacaka po podu i vrišti pre nego što je zauzdaju dva muškarca. Nekoliko minuta kasnije, u prostoriju ulazi Zaki Ja i prilazi vidno uznemirenoj devojci. Drži joj glavu i poja islamske stihove, i čini se da se ona smiruje."Žene su mekše i fizički slabije", kaže nam on. "To ih čini podložnijima zaposedanju duhova." On tvrdi da shvata kako mentalno zdravlje igra veliku ulogu u mnogim slučajevima koje sreće, ali ističe i moć đinova. "Nauka je važna, ali ona ne može do kraja da objasni natprirodno", kaže on. "Nevernici neće shvatiti te napade ukoliko se ne dese njima samima."Kontroverzniji pristup potiče od tima islamskih akademika iz Pahanga, najveće države na Malezijskom poluostrvu. Koštajući pozamašnih 8.750 malezijskih ringita (2.100 dolara), "anti-histerijski pribor" koji oni nude sastoji se od predmeta kao što su mravlja kiselina, inhalanti od amonijaka, suzavac i "pincete" od bambusa."Prema Kuranu, zli duhovi ne mogu da istrpe takve predmete", kaže doktor Mahjudin Ismail, koji je osmislio pribor s ciljem "kombinovanja nauke i natprirodnog". "Naše pribore su koristile dve škole i rešile više od 100 slučajeva", kaže on. Nema naučnih dokaza koji bi potkrepili ove njegove tvrdnje.Pribor se našao na meti opštih napada po puštanju u promet 2016. godine. Bivši ministar Kairi Džamaludin nazvao ga je "znakom nazadnog društva". "To je budalaština, apsurdno sujeverje. Mi želimo da Malezijci budu naučno potkovani i inovativni, a ne da ostanu ukorenjeni u natprirodnim verovanjima." Ali klinički psiholozi, kao što su Irma Ismail za Univerziteta Putra Malezija, ne odbacuju olako takva verovanja kad su u pitanju slučajevi masovne histerije. "Malezijska kultura ima vlastito tumačenje ovog fenomena", kaže ona. "Realističniji pristup integriše duhovna verovanja s odgovarajućim lečenjem mentalnog zdravlja."Ako je Malezija "glavni grad sveta po masovnoj histeriji", Kelantan na severoistočnoj obali je njena nulta tačka. "Nije slučajnost da je Kelantan, religiozno najkonzervativnija od svih malezijskih država, jedna od najsklonijih ovoj epidemiji", kaže Robert Bartolomju. Poznat kao islamsko središte većinski muslimanske nacije, Kelantan je jedna od dve države kojom vlada konzervativna opoziciona Malezijska islamska partija. Za razliku od ostatka države, kelantanska nedelja sledi islamski kalendar - sa radnom sedmicom koja otpočinje u nedelju, a završava se četvrtkom kako bi oslobodila petak za molitvu. "Ovo je druga strana Malezije", kaže Ruhaidah Ramli, živahni osamdesetdvogodišnji prodavac na lokalnoj pijaci. "Život je ovde prost. Nije prometan niti stresan kao što je u glavnom gradu Kuala Lumpuru."Jesu li religija i verovanja u natprirodno povezani? Akademik Afik Nur tvrdi da je stroža primena islamskog zakona u školama u državama kao što je Kelantan povezana za porastom broja epidemija. "Malezijske muslimanske devojke pohađaju školu pod krutom verskom disciplinom", kaže on. "One slede strože propise o oblačenju i ne smeju da slušaju muziku koja nije islamska." Teorija je da bi takvo ograničavajuće okruženje moglo da stvara više anksioznosti.Slične epidemije izbijale su i u katoličkim samostanima i manastirima širom Meksika, Italije i Francuske, u školama na Kosovu, pa čak i među čirlidersicama u jednom ruralnom mestu u Severnoj Karolini. Svaki slučaj je jedinstven - kulturološki kontekst je različit i otud njegov oblik varira. Međutim, na kraju se sve svodi na isti fenomen i istraživači tvrde da je uticaj strogih, konzervativnih kultura na one koje zahvati masovna histerija očigledan.Za kliničke psihologe kao što je Stiven Dajmond, "bolni, zastrašujući i neprijatni simptomi" koji se često dovode u vezu sa masovnom histerijom mogli bi da budu "pokazatelj očajničke potrebe za pažnjom". "Da li je moguće da njihovi izuzetni simptomi govore nešto o tome kako se oni stvarno osećaju iznutra ali nisu u stanju ili ne žele da dozvole sebi da to svesno priznaju, osete ili pretoče u reči?", napisao je on u članku iz 2002. za časopis Psihologija danas. Ova 2019. je mirna za Siti Nuranisu. "Bilo mi je dobro. Bilo je mirno za mene", kaže ona. "Nisam viđala loše stvari mesecima." Izgubila je kontakt sa većinom starog društva nakon što je maturirala u Keterehu, ali nju to mnogo ne brine - kaže mi da je oduvek imala samo malu grupu prijatelja. Ona sada pauzira od učenja, pre nego što pođe na fakultet.Onog dana kad se upoznajemo, pokazuje mi svoj blistavi crni mikrofon. "Karaoke mi je oduvek bio omiljeni hobi", kaže ona. Najdraže su joj pop pesme Kejti Peri i domaće malezijske dive Siti Nurhalize.Pevanje se pokazalo kao velika terapija opuštanja od stresa za mladu devojku tokom njenog perioda patnje. Ono joj je pomoglo da ponovo stekne samopouzdanje posle veoma traumatičnog incidenta. "Od stresa mi telo oslabi, ali počela sam da učim kako da se nosim s tim", kaže ona. "Moj cilj je da budem normalna i srećna."Kad smo već kod toga, pitam je šta bi volela da postane kad poraste. "Policajka", kaže ona. "One su hrabre i ničeg se ne boje."Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk Dodatno izveštavanje i prevod: Žil Rahman OngIzvor: BBC News na srpskom !function(s,e,n,c,r){if(r=s._ns_bbcws=s._ns_bbcws||r,s[r]||(s[r+"_d"]=s[r+"_d"]||[ ],s[r]=function(){s[r+"_d"].push(arguments)},s[r].sources=[]),c&&0>s[r].sources.indexOf(c)){var t=e.createElement(n);t.async=1,t.src=c;var a=e.getElementsByTagName(n)[0];a.parentNode.insertBefore(t,a),s[r].sources.push(c) }} (window,document,"script","https://news.files.bbci.co.uk/ws/partner-analytics/js/pageTracker.min.js","s_bbcws"); s_bbcws('partner', 'b92.net'); s_bbcws('language', 'serbian'); s_bbcws('track', 'pageView');