Sintetičko gorivo (ni)je rešenje: Do 2035. biće ga dovoljno za samo 2% vozila u Evropi
Sintetičko gorivo se proizvodi mešanjem vodonika dobijenog elektrolizom, kao ključnog elementa, i ugljen-dioksida, koji se može dobiti iz atmosfere ili drugih industrijskih procesa, kao i nekih drugih elemenata,
S obzirom da Evropska unija do 2035. godine planira da zabrani prodaju benzinaca i dizelaša, odnosno vozila koja pokreću fosilna goriva, automobilska industrija predstavila je sintetička goriva kao alternativu električnim automobilima, koja bi mogla da produži vek trajanja vozila sa SUS motorima.
Ipak, nova istraživanja pokazuju da ta tehnologija verovatno neće moći da obezbedi dovoljno goriva za veći broj evropskih vozila do pomenutog datuma.
Aanaliza koju je objavio Transport & Environment otkriva da će proizvođači sintetičkih ili e-goriva u Evropi moći snabdevati samo 2% evropskih vozila do 2035. godine. To je samo 5 miliona od ukupnih 287 miliona vozila.
Mešanjem vodonika dobijenog elektrolizom kao ključnog elementa i ugljen-dioksida, koji se može dobiti iz atmosfere ili drugih industrijskih procesa, kao i nekih drugih elemenata, dobija se sintetičko gorivo.
Zbog procesa elektrolize pomoću kojeg se dobija vodonik ta se goriva nazivaju i e-goriva. Proizvodnja je počela, ali ona se odvija u malim količinama, odnosno trenutno je u fazi istraživanja.
Moguće je dobiti tri produkta – sintetički benzin, dizel ili gas. Ključno je da se sagorevanjem tih goriva maksimalno redukuje emisija štetnih gasova (niski nivoi sumpora, aromatičnih ugljikovodonika…) koji bi uticali na atmosferu ili zdravlje čoveka, odnosno emisije su mnogo niže nego kod klasičnih benzinaca i dizelaša.
Prva mala fabrika sintetičkog goriva je u počela sa radom u Nemačkoj, a pokrenuo ju je Audi.
Veliki problem sintetičkih goriva za sada je ogromna potrošnja energije potrebna za njihovu proizvodnju. U odnosu na celokupnu potrošenu energiju iskorišćenost je tek 10 do 15 odsto za pokretanje vozila (kod električne energije to je oko 80 odsto).
Pretpostavlja se da bi iskorišćenost sintetičkih goriva mogla dostići maksimalno 60%.
Zbog visokih troškova proizvodnje, trenutna cena sintetičkog goriva je oko 4,50 evra za litar, ali oko 2030. godine ta bi cena mogla da padne na 2,29 evra. Uspeh sintetičkih goriva zavisi od cene, a ona će morati da bude i niža od navedene.
"U Evropi bi e-goriva za automobile 'usisala' obnovljivu električnu energiju potrebnu za ostatak privrede. Takođe, naivno je pretpostaviti da bi zemlje u razvoju, od kojih nekima nedostaje energije za svoje osnovne potrebe, koristile svoje obnovljive izvore energije za e-goriva u evropskim automobilima, samo da bi zadovoljile interese auto-industrije", kaže se u izveštaju koji je objavio Transport & Environment.
Transport & Environment je nevladina organizacija bliska institucijama Evropske unije, koja se snažno zalaže za ekspanziju električnih vozila, odnosno električne mobilnosti.
Možda vas zanima
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
