EURO U21: Sedam rivala Srbije

Holandija: Jong Oranje želi odbranu titule

Prošla sezona bila je više nego uspešna za mlade fudbalske uzdanice "Niskih zemalja", čija je Eredivisie zbog trenutne raspodele evropske fudbalske moći neminovno prisiljena da se oslanja na svoj podmladak.

Iako u prošlosti poznati po sjajnom radu sa mlađim kategorijama, Holanđani nikada nisu imali nekih zapaženih uspeha sve do prošle godine kada je selekcija fudbalera mlađih od 17 godina dosegla finale svetskog prvenstva (poraženi od francuskih vršnjaka na penale). Još uspešnija je bila U21 selekcija koja je, posebno u polufinalu i finalu, pokazala taktičku zrelost i pobednički timski duh – nešto što već godinama nedostaje A selekciji oranja.

Nekolicina članova te šampionske ekipe – Huntelaar, De Zeeuw, Castelen, Schaars, Emanuelson – već je našlo mesta u timu Marca van Bastena, tako da je iskusnom selektoru Foppe de Haanu (proglašen dva puta trenerom godine u Holandiji sa Heerenveenom) preostalo samo da "promeša karte" pozajmljujući od A tima Van Bastenove miljenike - Ryana Babela (na slici, najbolji mladi igrač Ajaxa ove sezone) i Hedwigesa Madura (takođe "kopljanik"), dodajući par "bisera" iz U17.

Reč je pre svega o odličnom golmanu Timu Krulu (Newcastle), Ryanu Donku (AZ Alkmar) – igraču koji i fizički neodoljivo podseća na defanzivnog Franka Rijkaarda iz najboljih dana, kao i o Ajaxovom supertalentovanom mozgu sredine terena Robbertu Schilderu, koji je zbog sukoba sa trenerom Ajaxa Ten Cateom već na početku prošle sezone pozajmljen Heraclesu.

Od starosedelaca najviše je napredovao Ismail Aissati (odlična sezona u PSV-u), a tu su i kapiten Ron Vlaar (Feyenoord), Haris Medunjanin (Sparta), Daniel de Ridder (Celta Vigo), "Davids-u-najavi" Royston Drenthe (Feyenoord), kao i napadači Julian Jenner (AZ) i Tim Janssen (RKC Walwijk).

De Haan je u pripremnim utakmicama uvežbavao formaciju 4-3-3, ističući kako se igrači još ne poznaju dovoljno, te da je potrebno vreme da se iskristališe novi tim koji bi bio funkcionalan.

Uzimajući u obzir sastav kojim raspolaže, kao i činjenicu da je grupa A ipak lakša od grupe B, polufinale za De Haana i njegove mladiće je prilično izvesno, a posle – zašto ne i odbrana prošlogodišnje titule?

Najveći uspeh na U21 EP: šampioni 2006.

Italija: Azzurrini u pohodu na šesti trofej

Kada jedna selekcija osvoji pet od poslednjih osam turnira, ne može pobeći od uloge favorita. Iako smisao ovog takmičenja podrazumeva da se svake druge godine pojavljuju neki novi klinci, zajedničko svakoj U21 reprezentaciji Italije jeste taktičko iskustvo, koje najčešće čini presudnu razliku u odnose na vršnjake sa Starog kontinenta.

Ono što bi moglo da čini specifičnost ove generacije azzurrina jeste izraženija ofanzivna orijentacija, imajući u vidu da trenerski dvojac čine bivši rasni golgeteri, Pierluigi Casiraghi i Gianfranco Zola, koji su bili čak i tandem Chelseaja poslednjih godina XX veka.

Casiraghijeva postavka 4-1-4-1 najviše podseća na Romu Luciana Spallettija, a upravo mladi romanisti, uz igrače Fiorentine i Juventusa, čine esenciju "prve jedanaestorice".

Na golu je standardan Gianluca Curci, koji je za Romu branio u kup takmičenju, dok je u prvenstvu igrao znatno manje nego u prethodne dve sezone. Poslednja linija Alessandro Potenza (Fiorentina) - Andrea Mantovani (Chievo) - Marco Andreolli (Inter) - Giorgio Chiellini (Juve) je oštećena povredom kapitena Potenze, čije odsustvo će svakako biti najveći nedostatak ekipi koja je u kvalifikacijama primila samo jedan gol. Umesto njega, za poziciju desnog beka je pozvan Marco Motta iz Udinesea.

Ulogu poslednjeg veznog igra Juventusov (u Piacenzi na pozajmici) Antonio Nocerino, koji stilom podseća na Genara Gattusa. Na sredini terena nastupa udarna trojka koja predstavlja mozak i motor ekipe – Riccardo Montolivo, Alberto Aquilani i Alessandro Rosina, a uz njih verovatno Raffaele Palladino, juventino prekaljen u Seriji B ili Giuseppe Rossi, igrač rođen u SAD i "u vlasništvu" Manchester Uniteda, na pozajmici u Parmi.

Montolivo je posle odličnih igara za Fiorentinu od sportskih novinara dobio epitete "novi Pirlo", pa čak i "sledeći Totti", dok je klupski saigrač "Princa Rima" Aquilani imao sjajnu jesenju polusezonu uz najbolju utakmicu karijere protiv Milana na San Siru, ali je pitanje koliko posle četvoromesečnog odsustva zbog povrede može ponovo dostići vrhunsku formu. Rosina je predstavljao jedinu svetlu tačku Torina ove sezone – sjajan tehničar, ponikao u Parminoj školi, vrlo lako bi mogao biti jedan od najzapaženijih igrača na turniru.

Kao istureni napadač će igrati još jedan viola, Giampaolo Pazzini (na slici). On je već globalno poznat, što može da zahvali het-triku postignutom na prvoj zvaničnoj utakmici koja se odigrala na novom Wembleyju (3:3 u prijateljskom susretu sa U21 selekcijom "Gordog Albiona"). Interesantno je da je Pazzini, baš kao i Montolivo, Motta i rezervni golman Andrea Consigli, izdanak slavne omladinske škole Atalante.

Ako je verovati bookmakersima – italijanska pretenzija na tron je sasvim opravdana.

Austrija 1:0
Island 1:0
Španija 0:0, 2:1
Najveći uspesi na U21 EP: šampioni 1992, 1994, 1996, 2000, 2004, finalisti 1986.

Engleska: Povratak mladih Lavova

Vreme kada je nacionalni tim Engleske predstavljao silu u konkurenciji igrača do 21 godine davno je prošlo, i približno se poklapa sa dominacijom njihovih klubova na kontinentu (kraj 70-ih, početak 80-ih). Sada, kada je Premijer liga nesumnjivo jača od konkurencije, na Ostrvu očekuju da u Holandiji ostvare makar prvo polufinale posle 21 godine.

Stjuart Psiho Pirs je posle razlaza sa limitiranim Mančester Sitijem ostao potpuno posvećen radu sa budućim zvezdama engleskog fudbala, pošto je na klupi u februaru zamenio Pitera Tejlora. Na raspolaganju mu je izvanredna ekipa, sposobna da igra atraktivan napadački fudbal, i čijih nekoliko članova iza sebe ima nastupe u A selekciji.

Englezi su se u grupi neočekivano mučili – sa Moldavijom su u Ipsviču igrali 2:2, a izuzetno jaku Švajcarsku (veći deo tima činili su igrači koji su dva i po meseca ranije igrali na SP u Nemačkoj) dobili su u Lucernu 3:2 golom Milnera u 88. minutu. U baražu rival im je bila Nemačka, a problema nije bilo. Briljantni gol Lejtona Bejnsa u Koventriju i dve neuhvatljive kontre Tija Volkota u Leverkuzenu bile su previše za četu Ditera Ajltsa.

I tu dolazimo do ključnog problema – 4 od 8 golova za selekciju dao je 18-godišnji Volkot, koji već mesecima ne igra zbog povrede ramena. Povreda je od tima odvukla još jednog člana A reprezentacije Miku Ričardsa, koji bi tokom leta mogao da napusti Pirsov bivši klub za veliki novac, dok je pred sâm početak zbog umora odustao i treći Meklarenov izabranik Dejvid Bentli.

Pirs postavlja selekciju u 4-1-2-2-1 formaciju, u kojoj ključne uloge pripadaju zadnjem veznom igraču (tu ulogu po pravilu obavlja Tom Hadlstoun iz Totenhema i to čini sa velikim uspehom, kako pri posedu lopte, tako i u defanzivi) i fudbalerima koji sa krila podržavaju isturenog napadača. Odsustvo Volkota suzilo je broj opcija, a Pirsova odluka da na put ne poveda Gabija Agbonlaora postavila je dodatni pritisak na preostale. Po svemu sudeći, krila će biti poverena Ešliju Jangu i Kiranu Ričardsonu, uz podršku Vejna Rautlidža, a verovatno i Džejmsa Vona (najmlađi strelac u istoriji Premijer lige, još uvek nema 19 godina).

Dva krila čine napadački trougao sa usamljenim centarforom, a na toj poziciji standardan je Dejvid Njudžent, koji je ovog proleća debitova za najjaču selekciju. Napadač Prestona dobro se snalazi na toj poziciji i imaće jasnu prednost u odnosu na dva igrača koja su dobro odigrala sezonu u Premijer ligi – Mata Darbišira i Liroja Litu.

Između napadača, krila i Hadlstouna stoji tandem igrača od kojih bi trebalo da najviše zavisi igra selekcije. Otkaz Bentlija suzio je izbor startera na par Najdžel Rio-Kouker, Džejms Milner. Kapiten Vest Hema i ove selekcije može računati i na podršku klupskog druga Marka Noubla, čija je dobra forma tokom proleća nagrađena pozivom u mladu reprezentaciju. Noubl je bio kapiten engleske selekcije do 17 godina, koja je 2004. ušla u polufinale EP, i član selekcije do 19 godina, koja je sledećeg leta ušla u finale EP.

Odbrana Engleza počiva na uigranom tandemu Anton Ferdinand – Stiven Tejlor, koji je igrao u svakom meču tokom dva prethodna ciklusa. Podršku im pruža Gari Kejhil, koji imao sjajnu sezonu u Aston Vili. Levi bek je Lejton Bejns, a na desnom beku konkurenciju Džastinu Hojtu prave Nedim Onuoha iz Mančester Sitija i Lijam Rosenior iz Fulama. Iza njih stoji Skot Karson, golman Liverpula, koji je sezonu proveo na pozajmici Čarltonu, a već je postao član A tima.

Moldavija 2:2
Švajcarska 3:2
Nemačka 1:0, 2:0
Najveći uspesi na U21 EP: pobednici 1982. i 1984.

Portugal: Vreme za rehabilitaciju

Portugal tradicionalno predstavlja jednu od najozbiljnijih selekcija u mlađim kategorijama, zahvaljujući jasnoj podeli u sastavu – defanzivno orijentisane fudbalere odlikuje visoki profesionalizam na tragu italijanskog, ofanzivno orijentisane vrhunska tehnika u stilu najveće kolonije nekadašnjeg carstva (Dungin tim, onaj u kojem je igrao i ovaj koji vodi, ne računaju se pri ovom poređenju).

Srce portugalskog tima čine asovi na sredini terena – Žoao Mutinjo, momak koji je selekciju SCG odveo u polufinale prošle godine, golom protiv Nemaca, njegov dojučerašnji klupski drug Nano, nova nada Mančester Junajteda, i Nanijev drugar iz detinjstva Manuel Fernandeš (na slici), koji je upravo Mančester Junajtedu dao fantastičan gol kao član Evertona.

Priča o njihovom nastupu na EP u Holandiji počinje na domaćem terenu prošlog juna, kada ih je poraz od SCG doveo do ispadanja već posle dva meča.  Neuspešnog Agoštinja Oliveiru zamenio je Žoze Kuseiru, koji se nije proslavio na klupi Porta, a pred njim je bio težak posao i u kvalifikacijama. Grupu su Portugalci prošli bez problema, vezanim pobedama nad Letonijom i Poljskom, ali je u trećem putu ka severoistoku stigao debakl od Rusije – 4:1.

Portugal je tada pokazao da iza lepršave igre stoji snažan karakter. Posle pola sata Mutinjo je probio rusku odbranu, još jedan izdanak Sportingove škole Janik Đalo dao je drugi, Rusi su pomogli autogolom, i prolazak je obezbeđen zahvaljujući golu u gostima koji je postigao Paulo Maćado. Momak koga je tokom vremena provedenog u Portu otkrio Žoze Murinjo potvrdio je tako još jednom da ume da daje golove (najefikasniji u kvalifikacijama sa tri) baš kao što ih priprema.

Ispred njih stajaće Ugo Almeida, momak kojeg smo gledali u dresu Verdera tokom cele sezone. Almeida je navikao da bude usamljeni istureni napadač, koji ume da se zagradi i zadrži loptu, ume da je doda, a ume i da pogodi mrežu. Idealno se uklapa u tim veoma jak po krilima i sklon kontroli utakmice dugim posedom. Almeida će u drugi plan potisnuti Silvestra Varelu, heroja kvalifikacija za prethodno EP. Njemu bi najveću pomoć mogao da pruža član Bolton Rikardo Vaz Te, jedan u nizu članova ovog tima rođenih u Africi. Njegova sposobnost da igra na svakoj napadačkoj poziciji omogućava da Kuseiru po potrbi menja taktiku iz 4-4-2 u 4-3-3 i nazad.

Briga o zaštiti sopstvene mreže za Portugalce počinje od Migela Veloza. Još jedan Sportingov junior, češće igra kao zadnji vezni, nego kao centralni odbrambeni fudbaler, a krasi ga izuzetna raznovrsnost u igri. Iako mu je dafanziva na prvom mestu, nađe vremena i za ofanzivne akcije, kao u finalu Kupa, kada je asistirao za pobedonosni gol. Zanimljivo je da je njegov otac Antonio bio kapiten kapiten Benfike punih sedam godina i da je promašio ključni penal u finalu Kupa šampiona 1988, koji je pehar doneo PSV-u.

U odbrani ključna reč je iskustvo, a donose ga Amoreirinja iz Eštrele Amadore, član svih portugalskih mlađih selekcija, i Manuel da Košta, sin gastarbajtera u Francuskoj (za razliku od Robera Piresa i Rejnalda Pedrosa izabrao zemlju predaka), koji već godinu dana igra za PSV. Iza njih stajaće Paulo Ribeiro, stalni član tima tokom kvalifikacija, koji ne uspeva da se izbori za mesto na golu Porta, ali ga smatraju vrhunskim talentom.

Znajući iz ličnog iskustva gde je najveća engleska slabost Pirs je insistirao na uvežbavanju penala. Seniorska engleska selekcija završila je pet od poslednjih osam velikih takmičenja neuspehom sa bele tačke, a u ovim pripremama penali su bili bitan segment treninga do te mere, da su izvođeni (uspešno) i posle pobede nad Slovačkom od 5:0.

Letonija 2:0
Poljska 2:0
Rusija 1:4, 3:0
Najveći uspesi na U21 EP: polufinalisti 1994. i 2004.

Belgija: Đavolčići na dobrom putu

Belgijske mlađe selekcije tradicionalno igraju sistem 4-3-3, pa se selektor Žan-Fransoa De Sart ni za ovu priliku neće menjati taktiku koju njegovi igrači uvežbavaju duže od decenije. Ako taktički raspored neće biti problem, zdravstveni bilten svakako hoće – ranije je bilo poznato da ne igraju Džonatan Ležer i Musa Dembele, od 23 prijavljena igrača otkazali su Stiv Kolpert, koji je tri dana pred start slomio nogu, i ključni napadač Stejn De Smet, dvostruki strelac u baražu sa Bugarskom. Pod znakom pitanja je i najveće pojačanje za ovaj turnir, A reprezentativac i standardni igrač Ajaksa Tomas Vermelen.

Vermelen je samo jedan od pet Belgijanaca koji odlično poznaju terene u najbližem susedstvu. Još jedan od igrača iz Eredivizije je kapiten Martin Martens (na slici), takođe već član najbolje selekcije Belgije, i verovatno će biti u sastavu 22. avgusta, kada naš nacionalni tim stigne u Brisel. Martens je u dresu AZ Alkmara igrao sjajno ove sezone i prvi je asistent holandskog šampionata (10, plus 10 golova). Sa levog krila on je izuzetno opasan po gol rivala, a na putu ka EP postigao je ključne pogotke protiv Irske i Bugarske.

Najjačem timu se sasvim pridružio i momak sa desnog krila Faris Harun, jedan od tri člana vicešampiona Belgije Genka i tvorac preokreta protiv Grčke. Na golu je njegov klupski drug Loran Baiji, a sastav odbrane je još uvek prilično neizvestan. Leđa veznom redu čuvaće Maruan Felaini, koji je prošlog vikenda dao gol A timu Portugala, ispred koga će verovatno igrato Tom De Mul i nekadašnja velika nada evropskog fudbala Džonatan Blondel. Povrede su nametnuli da ulogu najisturenijeg napadača ispunjavaju Kevin Miralas i Tom De Suter, igrači prosečnog kvaliteta.

Irska 1:0
Grčka 2:1
Bugarska 1:1, 4:1
Najveći uspeh na U21 EP: učesnik 2002.

Izrael: Golijat savladan, sledi nova avantura

Najveće iznenađenje kvalifikacija priredio je Izrael, koji je u baražu izbacio kontinentalnu supersilu Francusku, za koju su nastupale zvezde ovog prelaznog roka Rio Mavuba i Džimi Brion i Čelsijev prvotimac Lasana Dijara, uz tandem raznobojnih rođaka L'Talek – Sinama Pongol. Izraelci su već igrali u Holandiji, jer im je Valvejk bio domaćin uvodnog meča sa Velsom (zbog rata sa Libanom). Izrael veoma retko igra na velikim takmičenjima, zapravo, poslednji njihov tim koji je to uspeo je olimpijska selekcija u Montrealu 1976. godine.

Ključni igrači selekcije koju vodi Gi Levi su plejmejker Lior Rafaelov, koga smatraju legitimnim naslednikom Ejala Berkovica i Josija Benajuna (da li to znači da će igrati za Vest Hem jednog dana?), i momak koji je već u Londonu – Ben Sahar. Sedamnaestogodišnji Sahar je fantastični napadač, koji je član Čelsija, i u čijem dresu je već odigrao tri utakmice. U isto toliko nastupa za A tim Izraela on je dao dva gola, a u obe kategorije je najmlađi Izraelac. Sahar je čovek zbog kojeg se u Izraelu sprema zakon, koji će ga osloboditi trogodišnjeg vojnog roka i nesumnjiva budućč zvezda evropskog fudbala. Za ovu priliku vraćen je timu do 21 godine, za koji će moći da nastup u sledeća dva ciklusa.

Uz njih mnogo se očekuje od Totoa Tamuza, rođenog u Nigeriji, koji je prvi gol za A tim svoje zemlje postigao u Nejmejhenu protiv Andore, i još jedan napadač – Amit Ben Šušan. Tamuz i Ben Šušan su članovi šampionske ekipe Bejtara iz Jerusalima, a za Ben Šušana je karakteristično da je dao već dva gola za A selekciju, ali nijedan za mlade. Najiskusniji deo tima čine golman Tom Al Madon i stub odbrane Dekel Keinan, članovi Makabija iz Haife, ekipe koja je u ovom veku osvojila već pet titula šampiona Izraela.

Vels 3:2
Turska 0:0
Francuska 1:1, 1:0
Najveći uspeh na U21 EP: debitanti

Češka: Ranjeni lavovi sa Vltave

Otpisati bilo koju češku fudbalsku selekciju nije preporučljivo, ali je tim Ladislava Škorpila u zaista teškoj poziciji – veoma neugodna grupa sa tri ozbiljna kandidata za titulu i serija povreda stavljaju Čehe u rang autsajdera. Najveći problem predstavljaće povreda kapitena tima Martina Latke (na slici), ali će ekipi nedostajati i prvi strelac Tomaš Frejlah, kao i vezni igrač Mario Holek.

Ključna snaga ove češke generacije leži u iskusnoj odbrani, koja je zajedno prošla kroz tri ciklusa (slično jezgru reprezentacije Srbije), i u kojoj će izostanak Latke pokušati da nadoknade Roman Hubnjik, Milan Kopic, Jozef Kaufman i levi bek Mihal Kadlec, čiji je otac Miroslav bio legenda Kajzerslauterna i češkog fudbala (kapiten tima koji je ušao u finale EP 1996. godine).

I u napadu Česi imaju drugu generaciju čeških reprezentativaca – otac Mihala Papadopulosa Tanas igrao je za juniore ČSSR pošto se doselio iz Grčke. Papadopulos junior je član Bajera iz Leverkuzena (nekada bio i član Arsenala) i jedini igrač koji nastupa van Gambrinus lige. Njegov partner biće Jan Holenda, a pomagaže im 19-godišnji Jan Blažek. Oba Jana odlično su poznata srpskim ljubiteljima fudbala, jer su odigrali veliku ulogu u pobedama Slovana iz Libereca nad Crvenom zvezdom. Njihov klupski drug Danijel Pudil biće stub veznog reda i pomoć napadačima.

Kipar 2:0
Belorusija 2:1
Bosna i Hercegovina 2:1, 1:1
Najveći uspesi na U21 EP: šampioni 2002, finalisti 2000.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.