Freeclimbing, neki to rade vertikalno

Zamislite da se jedno jutro probudite naopačke. Sa krevetom zalepljenim za zid, a sve što je bilo horizontalno sada je vertikalno. Pa tako, ako biste do kuhinje morali da se dohvatite dovratnika, odgurnete od police i uz lajsnu se uzverete do frižidera. Pritom pazite na svaki pokret, naprežete svaki mišic. Pomerate se metar, po metar, a mislite trista na sat.Ako vam je ovo zanimljivo probajte slobodno penjanje. Samo penjanje je staro koliko i čovek, dok je slobodno penjanje nastalo početkom 20 veka kada je došlo do velikog razvoja u alpinizmu, zbog boljih materijala i opreme. Tako su za nekoliko godina čak i neke nemogući usponi postali lako izvodljivi i svaki vrh je bio otvoren za osvajanje. Kako je planinarenje postalo lakše ljudi su krenuli da traže teže izazove i počeli da se penju uz stene koje su do tada smatrane za nemoguće i to isključivo koristeći konopac kao osiguranje i nista više, samo sopstveno telo. Samim tim došlo je do promena krajnjeg cilja penjanja. Doći na vrh postalo je manje bitno, pronaći nacin, oslonac, povećati sopstvene sposobnosti, preći psihičke i fizičke granice postao je glavni cilj.Pod slobodnim penjanjem često mogu da se nađu i discipline frisoloing ili boldering ali za razliku od sportskog penjanja one se rade bez zastitne opreme pa su samim tim mnogo ekstremnije. Frisoloing je najekstremniji vid planinarenja. Izvodi se uz penjačke patike i bocicu sa magnezijum, bez ikakve dodatne opreme. Penjač, stena, prah između njih i slobodan pad ispod. Ovde je penjač konstantno izlozen riziku i svaku grešku skupo plaća. Boldering je manje ekstremno pentranje, izvodi se na kratke, ali izuzetno teške staze. U bolderingu visina nije težinski faktor, izvodi se po relativno &rsquo;niskim&rsquo; stenama i uvek uz zaštitnu strunjaču, kao osiguranje. Za razliku od sportskog penjanja u bolderingu se ističe brzo reagovanje, snaga i eksplozivnost penjača u sukobu sa naizgled nemogućim prelazima. Naravno, sve je osigurano strunjačom pa su tako na dohvat ruke svi oni putevi koji bi zbog rizika bili neizodljivi u sportskom penjanju. Penjanje može biti na prirodnoj ili veštačkoj steni. Prirodna stena u Beogradu nalazi se na Košutnjaku i ima tri smera različite tezine, dok veštacke mogu da se nađu na Adi i u Prvoj gimnaziji. Takođe, postoje veštačke stene i u Hali sportova na novom Beogradu kao i u školi &rdquo;Sedam sekretara skoja&rdquo;. Ako smo neku preskočili javite da ubacimo...Slobodno penjanje zahteva ogormnu količinu snage, izdržljivosti i koncentracije. Kada stanete ispod stene stavljate se u problem, ali za razliku od većine problema u zivotu ovaj sami birate da rešite. Metar po metar, hvat po hvat, vi ga rešavate koristeći pritom samo svoje telo, snagu i intelegenciju. Od jagodica na prstima do listova na nogama koristite svaki delić snage i izdržljivosti, a uprkos tome terate sebe da u nemogućim uslovima kreativno razmisljate. U vertikali je sve drugačije, sve deluje nemoguće, pa svaki pokušaj zahteva makisimum, a svaki uspeh je neverovatan. I kada jednom siđete nazad, u horizontalu, silazite sa osećajem super moći u svakom prstu. Ako vam stvari deluju nerešive promenite dimeziju i posmatrajte to vertikalno...