Soldat i Lakić završili put sećanja dug 520 kilometara u čast srpskih žrtava

Miroslav Soldat i Marko Lakić stigli su u Beograd čime su završili svojevrsnu veslačku regatu u čast srpskih žrtava u Drugom svetskom ratu.Regata je startovala sa tačke gde se reka Una uliva u Savu, kod ozloglašene "Topole užasa", spomenika stradalnicima iz Jasenovca koji je podignut u Banjaluci.Soldat (42) i Lakić (35) su se na ovaj put simbolično otisnuli na dan Svetih velikomučenika Jasenovačkih, 13. septembra, a devet dana kasnije, na ušću Save u Dunav, nedaleko od stratišta Staro sajmište u Novom Beogradu, završili su svojevrsno hodočašće, a na cilju su ih sačekali porodice i prijatelji i priredili im toplu dobrodošlicu. Dvojica kajakaša su memorijalni put dug 520 kilometara prešli veslajući neumorno u proseku po deset sati dnevno. Poduhvat dvojice banjalučkih entuzijasta za veslačke sportove i boravak u prirodi, posvećen je sećanju na stradale logoraše u Drugom svetskom ratu duž celog savskog toka, od Donje Gradine i Jasenovca, preko stratišta duž Posavine i Mačve, sve do Starog sajmišta u Beogradu. Iako je Jasenovac jedan od najvećih i po broju žrtava, najmasovnijih logorskih kompleksa u istoriji čovečanstva sa preko 700.000 stradalih Srba i više desetina hiljada stradalih Jevreja i Roma, te Hrvata i Muslimana koji su bili označeni kao pomagači Srba ili antifašisti i ceo dalji tok reke Save do ušća u Dunav, prate brojni dokumentovani logori i stratišta. Među njima su logori Stara Gradiška, jedini zabeležen logor za žene i decu u istoriji, kao i Staro sajmište nadomak samog kraja savskog toka. Čitav niz pomoćnih logora nalazio se na obali Save, dok gotovo da nema sela u Posavini i Mačvi bez table koja svedoči o masovnim žrtvama zločina totalitarno-fašističke tvorevine NDH. Za put kojim se prolaze sva ova mesta stradanja, Soldat i Lakić su koristili ekspedicioni tandem-kajak, u kojem su poneli još 60 kilograma osnovnih namirnica i kamp opreme koju su samo jednom upotrebili zbog nesvakidašnjeg gostoprimstva meštana duž obale. Dnevni prosek je bio oko 53 kilometra, dok je rekordna deonica od Šamca do Brčkog iznosila čak 85 kilometara od svitanja do sumraka. Jedina deonica koju je kajak morao da pređe kopnom bilo je par kilometara oko graničnog prelaza Rača. Ekonomisti po struci, Soldat i Lakić su sami osmislili i finansirali ovaj poduhvat sa željom da se buduća ekspedicija omasovi i zabeleži u vidu dokumentarnog filma koji bi obuhvatio informacije o samim stratištima duž savskog toka. &quot;Ideja je potekla od Miroslava i stara je sedam godina, čekali smo pravi trenutak za njenu realizaciju. Želeli smo da na ovaj način odamo počast srpskim žrtvama, obojica smo izgubili pretke u Drugom svetskom ratu i želeli smo da na ovaj način pokažemo da ih nikad nismo i nećemo zaboraviti. Cilj ovog puta je da se skrene pažnja srpskom narodu i budućim naraštajima da se ne smeju nikad zaboraviti zločini koji su učinjeni našem narodu i da je kultura sećanja izuzetno važna&quot;, rekao je Lakić. Soldat je dodao da je Sava simbol stradanja srpskog naroda jer je duž nje bilo mnogo stratišta, ali i simbol podizanja posle svega što nas je snašlo. &quot;Sava je reka koja je usko povezana za srpskim žrtvama. Kao što se Sava posle dela u kojoj je uništavaju neke fabrike posle nekoliko kilometara vrati u mnogo lepše stanje, tako je i srpski narod sve zločine preživeo, ali ih ne smemo zaboraviti. Zbog toga želimo da skrenemo pažnju celom narodu da sećanje na naše žrtve mora da traju zauvek&quot;, istakao je Soldat.