Doping ugrožava budućnost dizanja tegova na Igrama

Dizanje tegova je deo programa Olimpijskih igara još od prvih Igara u Atini 1896, ali bi zbog čestih doping skandala moglo da bude uklonjeno.Prethodnih godina otkriveno je nekoliko doping slučajeva, uključujući i šampiona iz Rija 2016, Kazahstanca Nidžata Rahimova, koga je krajem prošle godine optužila Međunarodna agencija za testiranje (ITA).Prethodno je ITA za doping optužila i Rumuna Dumitrua Kaptarija, koji se nadmetao sa Rahimovom u kategoriji do 77 kilograma u Riju. Rumuniji, Tajlandu i Maleziji je zabranjen nastup na Igrama u Tokiju, a slično bi moglo da zadesi i Kolumbiju nakon postupka koji je ITA pokrenula 24. juna zbog skoro 150 &quot;nerešenih&quot; anti-doping slučajeva u periodu 2009-2019. Za doping je optužen i Mađar Tamaš Ajan, bivši čelnik Međunarodne federacije dizanja tegova (IWF), a koji je podneo ostavku na tu poziciju 2020. zbog navodnog učešća u finansijskim malverzacijama i sakrivanju pozitivnih doping testova. S njim su optuženi i predsednik Evropske federacije Hasan Akus iz Turske, te aktuelni potpredsednik IWF i prvi čovek rumunskog dizanja tegova Niku Vlad.Još 2017. je Međunarodni olimpijski komitet (MOK) upozorio IWF da sprovede reformu svojih anti-doping testova ili će rizikovati učešće na Igrama u Parizu 2024. Da bi zadržali olimpijski status, IWF je sproveo brojne promene uključujući usvajanje novog olimpijskog kvalifikacionog sistema koje obavezuje dizače tegova da se češće testiraju. Dizanje tegova je trenutno u programu Igara u Parizu, ali odluka može da se promeni u zavisnosti od situacije, pre svega dopinga. &quot;Sve je moguće do 2024&quot;, rekao je zvaničnih IWF Sem Kofa. Ukoliko dizanje tegova ostane u programu Pariza, smanjiće se broj sportista sa 196 koliko će ih nastupiti u Tokiju na 120, kao deo kazne koju je uveo MOK. Dizači tegova će se takmičiti u pet kategorija, za razliku od sedam u Tokiju.