Održana komemoracija Vladice Popovića FOTO

Komemorativni skup povodom smrti Vladimira Vladice Popovića, legendarnog igrača i trenera Crvene zvezde, održan je u četvrtak, 13. avgusta.Komemoracija je održana na stadionu "Rajko Mitić", a skupu je prisustvovao veliki broj Zvezdinih legendi, bivših trenera, igrača, kao i članova porodice.Nakon odavanja počasti minutom ćutanja, prisutnima se obratio predsednik Fudbalskog kluba Crvena zvezda, Svetozar Mijailović."Otišao je velikan, fudbaler, trener, sportski radnik, Vladimir - Vladica Popović, ličnost čiji je život obeležio rad, odanost i predanost onome šta je i gde radi. Svuda je dao svoj pečat, blagost i osmeh, optimizam i veru u uspeh, ono po čemu ga svi pamte i zbog čega su ga voleli i poštovali. Najviše u njegovoj Crvenoj zvezdi. Bogata je Vladicina biografija, igračka i trenerska. U svemu što je radio bio je uspešan. Klanjali su mu se Evropa i Južna Amerika, ma ceo svet. Voleli su ga kao svog 'profesora'. Mnogo trofeja, priznanja, ali izdvojio bih dva Zvezdina, kapiten trofejnog tima i klupski prvak sveta, kao krune njegove igračke i trenerske karijere.Pored igračke i trenerske karijere, aktivno je učestvovao u radu svoje Zvezde i dao svoj kao i uvek, poseban doprinos. Veličinu je potvrdio i kada su ga posle svih uspeha Zvezdini veteran izabrali za lidera u svojoj sekciji veterana. Tako je posle igrača i trenera postao i predsednik i to po želji svih. Okupljao je i organizovao veterane, rešavao sve što je trebalo, pružao pomoć. Njegovom zaslugom veterani su sada nezaobilazni faktor rada kluba, očuvanja tradicije i kontinuiteta zvezdaštva. Bio je posvećen porodici, brinuo je o njenoj budućnosti, o sinu Mišku, ćerki Jasmini, o svojoj supruzi Ljilji, čiji je gubitak teško podneo. Teško je opraštati se od prijatelja, nedostaju reči koje bi mogle izraziti sve ono što osećamo. Mnogo ćeš nam nedostajati, tvoje znanje i iskustvo, odanost, naša druženja. Tvoj optimizam, vrcav duh i spremnost na šalu, ostaće trajno u našim sećanjima.Vladice, ti si ponos Zvezde, njeno bogatstvo, primer za nadolazeće generacije kako biti ispravan i čestit kao čovek i sportista. Stvarao si istoriju Zvezde, obeležio je najvećim uspesima, za sva vremena. Sačuvaćemo trajnu uspomenu ne tebe, na našeg velikana. Neka ti je večna slava i hvala", rekao je Svetozar Mijailović.Posebno emotivan bio je i predsednik veteranske sekcije Crvene zvezde Aleksandar Marković. &quot;Svetski mediji su javili preminuo je Vladimir Vladica Popović. Otišao je, onako uvek žureći, veliki čovek, veliki zvezdaš, veliki igrač, veliki trener i veliki fudbalski gospodin i džentlmen, kapiten Crvene zvezde, vođa jedne generacije, uzor brojnim generacijama. Učitelj, nasmejani perfekcionista, disciplinovani zaljubljenik u fudbal i napredak fudbalskog sporta, ali pre svega toga najbolji muž i otac, najpouzdaniji prijatelj i saradnik. Crvena zvezda i svetski fudbal su izgubili veliko ime. Fudbalskog kosmopolitu, od fudbalskog Zemuna , preko fudbalske Nemačke, do fudbalske Južne Amerike. Uvek sa osmehom i uvek brižan za sve oko sebe. Brižan u namerama prema svima koje poznaje, skroman u željama za sebe. Koliko je samo toga čuvao u sebi, a da su samo najbliži, i to ne uvek, znali koliko u njemu gori. Gori emocija i strast, gori želja za uspehom, gori potreba da sve uvek bude pod konac, uvek uvežbano, utegnuto, uvek spremno da se odgovori na sva pitanja. Takav je bio kao igrač, kao trener, kao poznanik i prijatelj, na kraju ili na početku &ndash; takav kao roditelj. Poštovanja je imao za sve, radeći sa pionirima, svađajući se sa Šekijem, podižući pehar prvaka sveta. Uvažavanje za mentalitet Nemca, razumevanje za temperament latinosa, podrška za nesebično davanje Beogradu, Srbiji, nekada Jugoslaviju, sa svim svojim vrlinama i manama. Na kraju, mnogo ljubavi, pre svega za Ljiljanu, Jasminu i Miodraga, mnogo ljubavi prema fudbalu koji mu je toliko toga dao, kojem je toliko toga nesebično vratio&quot;, rekao je Aleksandar Marković i nastavio: &quot;Nismo u Crvenoj zvezdi imali mnogo autoriteta i veličina kao što je bio Vladica. Zato imamo jednu veliku želju, da nam neki budući profesionalci, budući članovi Omladinske škole dobro znaju ko je bio Rajko, ko je bio Vladica. Da gledaju Džaju, Kuleta i Pižona, da uče od pravih majstora kojima je pored fudbalskih dostignuća uvek u glavi i u srcu bilo da se bude pravi sportista, čovek i fudbaler za primer. Od Vladice je toliko toga moglo da se nauči. Prvo, kako biti istrajan i vredan, kako poštovati saigrača, rivala, sudiju i navijača, kako se uvek pokazati u najboljem svetlu, u pobedi i porazu. Zato je bilo mnogo pobeda, zato je njegovo uvek visoko podignuto čelo zračilo, a oči se smejale i sagovornika uvek ostavljale u dobrom raspoloženju. Energija kojom je zračio je bila neponovljiva, optimizam koji je delio je i sada tu, među nama. I biće još dugo, sa sećanjem na svako njegovo delo, na njegov prefinjeni duh. Stariji imaju jedan veoma jasan i jednostavan termin kada u jednoj reči žele da opišu čovek. Kada za nekog kažu &bdquo;bio je pravi gospodin&ldquo; , onda svi znamo da ćemo ga pamtiti dugo kao druga, prijatelja, učitelja, saradnika, neverovatno posvećenog onom što je najviše voleo &ndash; svojoj porodici i fudbalu. Vladicinoj porodici, a svi mi smo na neki način, njegovom zaslugom, bili njegova porodica, ostaje da čuva sve ono što je smatrao vrednim, za šta se zalagao prefinjenim manirima, upornošću i stavom. Ostaje nam da čuvamo sećanje na vedrog, nasmejanog čoveka, fudbalskog profesora i prvaka sveta, na zvezdaša bez mane, na kapitena za ponos. Neka mu je večna slava&quot;.Legendarni fudbaler &quot;crveno-belog&quot; kluba, Dragan Džajić, ispunio je poslednje obećanje dato nekadašnjem saigraču obrativši se prisutnima na komemoraciji. &quot;Dugo sam razmišljao da li da govorim, ali kada smo slavili njegov 80. rođendan u klubu rekao je da bi voleo da održim govor kada umre. Vladicu sam dugo poznavao, bio je moj prvi kapiten, igrali smo zajedno u Crvenoj zvezdi i u reprezentaciji. Sve ono što se desilo pre nekoliko dana je logičan epilog vremena u kom živimo i koje je proteklo za nama, ali uvek ćemo se sećati dragih ljudi koji su maltene čitav život proveli ovde, radeći sa nama, donoseći uspehe i neuspehe, družeći se svakodnevno. Da pričam o Vladici nešto posebno - nema potrebe, sve ste rekli, pratio sam novine prethodnih dana i sa svima se slažem. O njemu sve i da hoćete ne možete da kažete ružnu reč. On je čovek kog kada bi imali za prijatelja, kad bi nekog vaspitavali kao igrača, dovoljno je da mu kažete - radi sve kao Vladica. Dugo sam sarađivao s njim i nikad nije zakasnio na trening, došao sa prljavim cipelama, neurednom košuljom, niti je ostavio nered iza sebe u svlačionici. Uvek je bio odgovoran i ovo je moja obaveza da ispunim obećano. Porodici izjavljujem duboko saučešće i nek ste ponosni što ste imali takvog čoveka, i nek je Crvena zvezda ponosna na takvom igraču i treneru. Nek mu je večna slava i hvala mu na svemu&quot;, oprostio se Dragan Džajić.Prisutnima se obratio i sin Vladimira Vladice Popovića, koji se zahvalio na lepim rečima i podršci, al i načinu na koji se Zvezda oprostila od čoveka koji je predvodio tim koji je postao klupski prvak sveta. &quot;Poštovani saigrači, igrači, kolege, članovi kluba, uvaženi predstavnici našeg najljućeg rivala, predstavnici medija, nalazim se ispred vas kako bih vam se zahvalio za sve ono što sam pročitao, čuo i video prethodnih dana. Svaka reč, svaki tekst, sve je prethodnih dana bilo izuzetno emotivno i značajno za mene. Drago mi je da bez obzira na trenutne okolnosti u kojima živimo se kod nekih ljudi ipak prepoznaje odanost, rad, privrženost, emocija i pre svega ljudskost. Moj otac je bio neko ko je negovao odanost i bezgraničnu ljubav prema grbu, dresu i navijačima ovog velikog kluba. U poslednje vreme gledajući kako mu nedostaju njegovi igrači, fudbalski teren i trenerski aktivan rad umeo sam često da ga podsetim i da mu kažem - &ldquo;E moj profesore kakvu si karijeru imao, koliko si trofeja osvojio i koliko si imao prilike da učestvuješ i prisustvuješ emotivnoj erupciji pozitivnih osećanja i oduševljenja&rdquo;. Za kraj podelio bih deo moje private prepiske sa dobrim prijateljem i velikim igračem ovog kluba, Vladom Stošićem. &ldquo;Da dragi moj Vlado, ponosan sam i uvek ću biti što mi je Vladica bio otac, tata volim te&quot;, rekao je Miodrag Popović.Vladimir Vladica Popović biće sahranjen danas, u četvrtak 13. avgusta na Novom groblju u 12 časova i 30 minuta.