Gocić bi opet da "provoza" vatrogasni kamion

Sa Solnokom je nedavno osvojio treću uzastopnu titulu šampiona Mađarske. Sada želi da bude i prvak Lige šampiona. A onda sledi tradicionalno slavlje.&quot;Prlainović nosi pehar u koferu&quot; Solnok je ove sezone za razliku od prošlih jači za Andriju Prlainovića, za koga Gocić smatra da &quot;nosi pehar&quot; sa sobom. - Prle se odlično uklopio, što i rezultati pokazuju. Sve što smo mogli ove sezone mi smo osvojili. Bili smo dominantni kroz grupu u Ligi šampiona i dominantni u finalnoj seriji prvenstva Mađarske, tako da to dovoljno govori o tome. On je, da ga ne hvalim previše, jedan od najboljih igrača na svetu, to je nebrojano puta dokazao, i nije bilo teško ekipi da se navikne na njega i obrnuto. Prle sa sobom &quot;nosi&quot; trofej Lige šampiona u koferu, pa se nadam da će ga ove godine doneti kod nas.Ternutno se priprema da napadne i pehar namenjen pobedniku Lige šampiona, a ovog leta će se oprobati i u trenerskim vodama. Legendarni kapiten vaterpolo reprezentacije Srbije Živko Gocić, posle zlata na Olimpijskim igrama u Riju se oprostio od nacionalnog tima. Ali, bez reprezentacije očigledno nije mogao. O tome govori podatak da je odlučio da zauzme mesto u stručnom štabu Vlade Vujasinovića u reprezentaciji do 20 godina kako bi svoje znanje i iskustvo preneo na buduće asove: - Godinama unazad već imam želju da ostanem u vaterpolu na neki način, ali dugo nisam bio siguran na koji. Međutim, u celoj toj nedoumici preduhitrio me je Dejan Savić, sa kojim sa razgovarao pre dve godine. Neformalno sam mu saopštio moje planove, a on je meni spomenuo da me vidi kao nekog ko bi mogao da se posveti trenerskom poslu, jer ja to imam u sebi. U prvi mah nisam znao kako da odreagujem, bilo mi je malo čudno i sve mi je delovalo daleko... Na kraju smo ozbiljno razgovarali o tome, posle sam popričao i sa Vladom Vujasinovićem i doneo odluku da se oprobam. Želim da proverim da li meni to sve odgovara i da li ću moći da prenesem neke moje ideje i tu emociju na naše mlade igrače. Nadam se da hoću i ako to bude tako, kada završim i klupsku karijeru, vrlo je moguće da ću se posvetiti trenerskom pozivu - počinje priču Gocić.Srbija će ovog leta, na završnom turniru Svetske lige i na Svetskom prvenstvu, posle toliko godina igrati bez Gocića i Slobodana Nikića, sa istim, šampionskim ambicijama. - Verujem da smo jaki za nove medalje, mada i glavni konkurenti poseduju kvalitet. Bez lažne skromnosti i dalje smo, da ne zvuči pretenciozno - najbolji. Imamo dobru bazu, a rezultati u poslednje vreme dovoljno govore koliko se ozbiljno kod nas radi i koliko se ozbiljno sve shvata. Bilo bi prirodno da se taj niz nastavi, ali... Nije na velikom takmičenju sve do nas, iako najviše sami sebi krojimo sudbinu. Postoji i mnogo drugih faktora koji mogu da utiču na konačan plasman. Ipak, tvrdim da smo kvalitetom u prve tri reprezentacije na svetu, mislim da će tako biti i ovog leta. Ne bih dodatno pravio momcima pritisak kako mora da se nastavi niz zlatnih medalja. Bitno je da reprezentacija uvek bude u vrhu, kao i naša ideja da se uvek ide na pobedu i na prvo mesto. Moraćemo nekad i da izgubimo, ali je suština da smo tako trenirani i vaspitavani da se uvek napada prvo mesto, i sigurno da će momci to pokazati u bazenu - kaže legendarni kapiten koji je na devet uzastopnih takmičenja sa reprezentacijom podizao šampionski pehar.Gocić je zajedno sa Andrijom Prlainovićem i Milanom Aleksićem na prilično dominantan način odbranio titulu prvaka Mađarske: - To je velika stvar i nesvakidašnji uspeh zbog koga smo svi srećni, pošto smo osvojili titulu treći put zaredom - ponosan je Gocić i odmah dodaje: - Ne samo što smo odbranili tron pobedivši Eger sa 3:0 u finalnoj seriji, nego što cele sezone stvarno igramo dobro. Sve što smo do sada ostvarili je zasluženo. Rezultat deluje ubedljivo, ali nije bilo baš tako u bazenu. Bili smo bolji od Egera u sve tri utakmice, a oni su imali prednost domaćeg terena. Seriju smo otvorili pobedom u gostima kada smo u trećoj četvrtini uspeli da prelomimo meč, što mislim i da je odlučilo celo finale. Žile, Prle i Mića, momci koji su toliko puta obradovali Srbiju, sada su bili zaduženi da obraduju navijače Solnoka, koji su im priredili šampionsko slavlje na ulicama grada. - To je tradicionalno slavlje, mada Solnok nije samo grad vaterpola, već i košarke i fudbala. Šampionska ekipa se popne na vatrogasni kamion i od bazena ili hale ide kroz grad, a na kraju dođe na centralni trg ispred Gradske kuće kod koje je bila bina sa velikim video bimom. Sve je to lepa slika, na koju smo navikli već treću godinu. Solnok je mali grad i ovde ljudi stvarno žive za naše uspehe. To su neki momenti koji ostaju zauvek u sećanju.