Predrag Azdejković o seriji "Porodica": Umetnost bez mu*a nije umetnost!
Ovih dana svi imaju mišljenje o seriji "Porodica" i imaju potrebu da ga iznesu na društvenim mrežama, u kolumnama, podkastima, TV emisijama… kako je ko već u mogućnosti. Naravno, mišljenje je kao du*e i svi ga imaju, te ga imam i ja, ali bih se ovde više bavio reakcijama na seriju i našim odnosom prema, u ovom slučaju bliskoj prošlosti.
Izvor: B92, Predrag Azdejković
|
Jedna od meni najinteresantnijih reakcija na seriju bila je zamerka da Slobodan Milošević i Mira Marković nisu predstavljeni kao monstrumi i zločinci već kao krhki starci. Većina nas ne zna kakvi su Sloba i Mira bili privatno, već smo sami kreirali sliku o njima kao zlom diktatoru i crvenoj veštici koji u svojoj rezidenciji na Dedinju ispijaju ljudsku krv i smišljaju zlodela, ali to je prikaz negativaca na nivou starih diznijevih crtanih filmova! Dizni u poslednje vreme rehabilituje svoje negativce i pokazuje i njihovu stranu priče (Grdana), te su pojedini smatrali da i serija "Porodica" rehabilituje Slobodana Miloševića i Miru Marković! Da li serija "Porodica" predstavlja zločince sa ljudskim likom i ubice mekog srca? Možda, ali to već zavisi od ličnog odnosa koji imamo prema vladajućem paru, te sigurno postoje gledaoci koji su osetili empatiju i sažaljenje, ali i onih koji smatraju da su dobili ono što su zaslužili ili su još i dobro prošli šta su zaslužili. S druge strane imamo nezadovoljne portretisanjem Zorana Đinđića, ali su tu pre svega ogleda mitomanija nezadovoljnih i njihovo nerealno i preuveličano sagledavanje lika i dela pokojnog premijera.
Postoje i komentari da ljudi ne žele da gledaju Slobu i Miru, da su ih dovoljno gledali pre dvadeset godina, što je razumljivo jer mnogi žele da svoja traumatična iskustva što pre zaborave i da ih niko na to ne podseća! I te reakcije su me naterale da razmišljam u smeru da li serija "Porodica" ima društveno angažovanu komponentu, neku važnu poentu za budućnost i nove generacije – da nam se to ne ponovi ili je samo dramska serija koja nas podseća na istorijski događaje?! Nisam pametan, jer mi na momente serija nit smrdi nit miriše i ako hoćemo iskreno, DOS-ovci u seriji mi izgledaju kao stranoplaćenički miševi bez ikakve moći koji su udarili na političku i ljudsku gromadu od koje strepe i tajno joj se dive!
Ono što je sigurno, jeste da je serija uzburkala strasti, napravila revoluciju i ostavila dubok trag u televizijskoj istoriji, jer su autori obrađivali teme iz bliske nam prošlosti a za to retko ko ima hrabrosti. Koliko vi domaćih mejnstrim umetnika znate da su se bavili istorijsko-političkim događajima posle 2001. godine (film, televizija, pozorište, književnost)? Ono malo primera kojih mogu da se setim su mi nedovoljni, te me dovodi do zaključka da domaći umetnici nemaju hrabrosti da se bave bliskom prošlošću, pre svega zbog različitih reakcija i uzburkanih strasti o kojima sam na početku govorio. Zato nemamo filmove o 5. oktobru, atentatu na Đinđića i političkoj pozadini, ubistvu Ćuruvije, Dade Vujasinović, Ivana Stambolića, gardista u Topčideru, skrivanju Radovana Karadžića i Ratka Mladića od Haškog tribunala… S druge strane, tokom devedesetih smo imali filmove, serije i knjige koje su se bavile aktuelnim društvenim zbivanjima, ratovima i političkim previranjima i mnogi od njih bili finansirani od strane RTV Srbije i Ministarstva kulture! Možda i ima umetničke hrabrosti, ali nema volje da se ove teme obrade, jer skoro sve filmske i televizijske projekte finansira država preko Filmskog centra Srbije, RTS, Telekoma… Generalno mi je interesantan taj umetnički odnos prema našoj prošlosti i nemanje interesovanja da se upliva u te vode, već se mnoge teme i ličnosti prepuštaju zaboravu, jer je možda sve kalkulisanje između umetničkog integriteta i obezbeđivanja finansija za umetnički projekat!
Možda ima hrabrosti i volje, ali su naši umetnici lenji jer za kopanje po prošlosti treba puno vremena i energije, ili je možda još uvek rano?! Možda treba čekati sto godina da bi neka tema bila aktuelna i zanimljiva, kao što je to sada Prvi svetski rat, pa se mnogi bave njime?! Ali se plašim da će tada biti kasno, kao što je film "Dara iz Jasenovca" zakasnio nekih trideset-četrdeset godina! Zato, dragi moji umetnici, više hrabrosti, jer umetnost bez mu*a nije umetnost! Ja sam rekao šta sam imao, a vi vidite šta ćete!
Stavovi izraženi u ovom tekstu pripadaju autoru i ne odražavaju nužno uređivačku politiku B92.net
Možda vas zanima
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
