- Vesti -

50 godina kasnije milioni ljudi tvrde: NASA je lažirala sletanje na Mesec!

Bila je to najveća navodna lažna vest i decenijama pre nego što je termin "fake news" uopšte izmišljen.

Izvor: N1, Hina
Podeli
Baz Oldirn na površini Meseca 20. jula 1969. / Foto: Gettyimages / NASA
Baz Oldirn na površini Meseca 20. jula 1969. / Foto: Gettyimages / NASA

Milioni ljudi u svetu i dalje veruju da čovek nije hodao Mesecom i uvereni su da je NASA sletanje na zemljin satelit snimila u nekom od holivudskih studija. Hiljade internet stranica posvećeno je tome da se "dokaže" da se sletanje nije dogodilo, a neke čak dovode u pitanje i celu misiju Apola 11.

Neki kažu da NASA 1969. nije imala tehnološki "know-how" da izvede takav poduhvat, a ako i jeste, onda je to učinila bez posade, jer bi astronauti bili živi sprženi kosmičkim zracima. Teorija zavere ima još mnogo, ali sve argumente pronalaze u navodnim anomalijama na fotografijama i snimcima koje je NASA sa Meseca poslala na Zemlju.

Nekima su dokaz "nameštaljke" senke na snimcima, drugima izostanak zvezda na nebu. To što su ih redom demantovali naučnici, teoretičarima zavera ne znači mnogo. Maštu im ne sputava ni činjenica da je Lunarni Orbiter 2009. godine snimio napuštene moduli Apola 11, 14, 15, 16 i 17, koji i dalje stoje na površini Meseca.

Kada je lunarni modul Apola 1 dotakao površinu Meseca 20. jula 1969. godine, malo koji Amerikanac nije verovao da je to istina. Po istraživanju Galupa do kraja veka već ih je bilo šest odsto. U Rusiji ih čak šezdeset odsto ne veruje da su Amerikanci, bivši hladnoratovski neprijatelji, bili prvi na Mesecu.

Ali, iznenađuje da je puno skeptičnih među najbližim američkim saveznicima. Četvrtina Britanaca ne veruje u sletanje na Mesec, kao ni devet odsto Francuza.

Akademik Didije Desormau, koji je mnogo pisao o teorijama zavera, kaže da broj "nevernih Toma" raste sa važnošću događaja.

Nil Armstrong u lunarnom modulu Igl tokom misije Apolo 11 / Foto: Gettyimages / Space Frontiers
Nil Armstrong u lunarnom modulu Igl tokom misije Apolo 11 / Foto: Gettyimages / Space Frontiers

Pročitajte još:

"Osvajanje svemira je bio vrlo važan događaj za čovečanstvo. Potkopavanje toga može uzdrmati temelje nauke i čovekovo ovladavanje prirodom, a to je onda odlična meta za teoretičare zavera", rekao je Desormau za AFP.

I ranije su teorije zavere sadržavale snimke, poput ubistva Kenedija 1963, ali ovo je prvi put da je "teorija zavere u celosti izgrađena oko vizualne interpretacije događaja, koju oni onda u celosti odbacuju kao nameštaljku", kaže Desormau.

Ista logika se koristi za negiranje ubistava u američkim školama, dodaje on, kada oni najzagriženiji teoretičari tvrde da su leševi zapravo glumci.

"Slike mogu da umrtve našu sposobnost da razmišljamo kada smo suočeni sa izvrnutom logikom", upozorava Desormau.

"Snaga takvih teorija, nezavisno na temelju čega prežive, jeste da postaju neka vrsta evangelizacije koje nemaju rok trajanja".

Bivši zvanični istoričar NASA Rodžer Launius kaže da nikoga ne treba da čudi to što negiranje sletanja na Mesec ne jenjava. Launius, koji je posvetio veći deo svoje karijere borbi sa teoretičarima zavera, kaže da oni jednostavno ne prihvataju ista pravila istraživanja i znanja po kojima drugi žive.

Baz Oldirn ispred lunarnog modula Igl / Foto: Gettyimages / NASA
Baz Oldirn ispred lunarnog modula Igl / Foto: Gettyimages / NASA

strana 1 od 130 idi na stranu