Tutankamonovo prokletstvo: Šta se desilo sa ljudima koji su otvorili njegovu grobnicu?
Priče o "kletvi" Tutankamonove grobnice kruže i dan danas, a sve zbog smrti skoro svih članova koji su učestvovali u otvaranju grobnice ovog faraona.
Izvor: B92, Nacionalna geografija
Tutankamonova grobnica je otkrivena 1922.godina, a lord Karnarvon, koji je finansirao istraživanja Hauarda Kartera, umro je ubrzo nakon otvaranja grobnice. Njega je, naime, ujeo komarac, a lord je ujed posekao prilikom brijanja, usled čega se rana inficirala. Nije dugo trebalo da se proširi priča o Tutankamonovoj kletvi, piše Nacionalna geografija.
Nakon Karnavona, kao žrtve Tutankamonove kletve pominjani su i Džordž Džej Guld I, koji je nakon posete grobnici dobio groznicu i preminuo, egipatski princ kojeg je posle obilaska grobnice upucala supruga, Karnavonov polubrat koji je umro od sepse nakon operacije, itd. Štaviše, na ovom spisku je i Hauard Karter – iako je istraživač umro 16 godina nakon otvaranja grobnice.
Dženifer Vagner, egiptolog Univerziteta u Filadelfiji, kaže da se u svakoj drevnoj egipatskoj grobnici nalaze insekti, buđ i bakterije koje su se taložile i po hiljadu godina.
Nedavna laboratorijska istraživanja pokazuju da su neke stare mumije zaista nosile i buđ, uključujući i dve opasne vrste – Aspergillus niger i Aspergillus flavus, koje su mogle da izazovu reakcije kao što su zgrušavanje, ali i krvarenje u plućima. Ovakvi toksini su bili smrtonosni za ljude slabijeg imuniteta.
Neke grobnice su moge biti pokrivene drugim bakterijama, koje takođe napadaju pluća, kao što su Pseudomonas i Staphylococcus.
Naučnici su primetili i amonijak, formaldehid i vodonik-sulfid. U velikim količinama, ovi gasovi mogu da izazovu izritaciju očiju i nosa i simptome upale pluća, a u nekim ekstremim slučajevima zabeleženo je da su ove susptance izazvale i smrt.
Međutim, stručnjaci koji su istraživali smrt lorda Karnarvona veruju da toksini nisu jedini uzrok njegove smrti. Stari Kanarvon je bio hronično oboleo i pre nego što je zakoračio u Tuntankamonovu grobnicu. Da se izložio nekim smrtonosnim bakterijama i gasovima koji vrebaju iz grobnice, Karnarvon bi umro mnogo brže nego što zaista jeste.
De Volf Miler, profesor epidemologije Univerziteta na Havajima, ističe da je lord Karnarvon verovatno bio bezbedniji u grobnici nego izvan nje. Međutim, iako on sumnja u poreklo bakterija u grobnicama, jedno je sigurno – i danas, uz veoma naprednu tehnologiju, otvaranje grobnica predstavlja rizik jer uvek postoji mogućnost da arheolog udahne neku bakteriju. Ipak, verovatnoća da to dovede do smrti je veoma niska.
Možda vas zanima
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
