Nauka 1

Pećina korišćena kao grobnica, otkriveno 7.000 kostiju FOTO

Počev pre 7.000 godina, drevni ljudi u današnjoj Španiji sahranjivali su svoje mrtve u pećini.

Izvor: klix.ba subota, 9.03.2024. | 12:41 -> 08:14

Tweet

Podeli

Foto: FedBul/Shutterstock

Prema arheolozima, tu se sada nalazi preko 7.000 kostiju.

Cova dels Xaragalls (Pećina gudura) bila je "kolektivno grobno mesto", rekao je za Live Science arheolog Antonio Rodrigez-Hidalgo, istraživač na Katalonskom institutu za ljudsku paleoekologiju i društvenu evoluciju (IPHES) i Institutu za arheologiju Merida.

Rekao je da su ljudi pokopani u zajedničkim grobnicama unutar pećine počevši pre otprilike 7.000 godina, tokom kasnog neolitika ili mlađeg kamenog doba, kroz veći deo kalkolitika (bakreno-kamenog) razdoblja i tokom bronzanog doba, koje je završilo u Španiji pre 3.000 godina.

Analiza grobnih predmeta pokopanih s mrtvima, obično keramika, kremeno oruđe i ogrlice, sugeriše da su pojedinci visokog statusa pokopavani sami u pećini tokom kasnog kalkolitika i bronzanog doba, dok su se zajednički ukopi unutar pećine još uvek koristili za ljude nižeg položaja u društvu, otkrili su istraživači.

Grobni prilozi bili su posebno bogati tokom bronzanog doba, kada su neki pojedinci pokopavani s bogatim zbirkama oružja i drugih predmeta, rekao je Rodrigez-Hidalgo.

Jedna od lobanja iz bronzanog doba ima rupu u lobanji napravljenu trepanacijom; čini se da je ova osoba bolovala od nekoliko bolesti, a ovo je možda bio pokušaj izlečenja.

"Takođe znamo da (on ili ona) nije preživeo intervenciju budući da nema regeneracije kosti u rupi. Ovo je jedina trepanirana lobanja pronađena u Cova dels Xaragalls do sada, ali više od 100 trepanacijskih ožiljaka pronađeno je na drugim lobanjama iz Španije", kazao je Rodrigez-Hidalgo.

Cova dels Xaragalls nalazi se u planinama oko 90 kilometara zapadno od Barselone.

Osim naznaka da je pećina korišćena za ukope od neolitika do bronzanog doba, u rasponu od otprilike 4.000 godina, najnovija su iskopavanja otkrila kosti divljih koza i drveni ugljen u delu pećine koji su datirani na više od 45.000 godina pre. U to vreme regiju su naseljavali neandertalci; paleoantropolozi misle da su anatomski moderni ljudi, Homo sapiens, zamenili neandertalce širom Evrope pre otprilike 40.000 godina.

"Ovo otvara mogućnost da su i neandertalci mogli koristiti pećinu. Ovo treba potvrditi", kazao je naučnik.

Nije jasno je li se pećina kontinuirano koristila za ukope ili su je koristile različite skupine u različitim razdobljima.

"U ovom trenutku imamo nekoliko datuma koji nam omogućuju da shvatimo da je pećina stotinama godina korišćena kao grobnica. Sada moramo razlučiti je li bilo kontinuirano ili ne, moramo poduzeti sveobuhvatno radiokarbonsko datiranje kako bismo razjasnili ovu tačku. Najnovija otkrića mogu pomoći u utvrđivanju kako su se pogrebni običaji menjali tokom vremena. Iako su se mnogi detalji o ukopima menjali tokom vekova u kojima se pećina koristila u tu svrhu, činilo se da je svaki grob dobio svoje grobno mesto, rekao je Rodrigez Hidalgo, piše Livescience.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.