- Nauka -

Čini vam se da vreme leti? Nauka upravo potvrdila teoriju zavere

Ponoć dolazi malo ranije jer se Zemlja brže okreće! Šta se događa?

Izvor: Jutarnji list
Podeli
Foto: Profimedia
Foto: Profimedia

Ako vam se čini da vreme leti brže nego ikad, okrivite revoluciju. Naime, 29. juna Zemlja je zabeležila neobičan rekord: najkraći dan od 1960-ih, kada su naučnici počeli da mere rotaciju planeta atomskim satovima visoke preciznosti.

Uopšteno govoreći, Zemlja napravi jedan puni krug oko svoje ose svaka 24 sata. Taj jedan obrt označava dan i pokreće ciklus izlaska i zalaska sunca koji je oblikovao obrasce života milijardama godina. Ali 29. juna, ponoć je stigla 1,59 milisekundi pre očekivanog. Proteklih nekoliko godina svedočimo nizu rekorda, pri čemu su kraći dani sve češće zabeleženi. U 2020. na Zemlji je bilo 28 najkraćih dana u proteklih 50 godina, a najkraći od njih, 19. jula, bio je kraći je 1,47 milisekundi od 86.400 sekundi koliko čini 24 sata. Rekord od 29. juna bio je blizu ponovnog obaranja prošlog meseca, kada je 26. jula dan trajao 1,5 milisekundi kraće.

Dakle, planeta ubrzava? No, dugoročno gledano, upoređujući s geološkim razdobljem uspona i pada dinosaurusa, Zemlja se zapravo okreće sporije nego pre. Kad bi vratili sat 1,4 milijarde godina unatrag dan bi trajao manje od 19 sati. U proseku, dakle, dani na Zemlji postaju duži umesto kraći, za oko jedan 74.000 deo sekunde svake godine. Mesec je uglavnom kriv za taj učinak: gravitacijsko privlačenje lagano iskrivljuje planetu, stvarajući gasovito trenje koje stalno usporava Zemljinu rotaciju.

Kako bi kazaljke na satovima bile usklađene s kruženjem planeta, Međunarodna unija za telekomunikacije, telo Ujedinjenih naroda, dodaje povremene te prestupne sekunde u junu ili decembru – poslednji put 2016. – delotvorno zaustavljajući satove na sekundu kako bi Zemlja mogla da uhvati ritam. Prva prestupna sekunda dodata je 1972. Sledeća prilika je u decembru 2022., iako s obzirom na to da se Zemlja u poslednje vreme tako brzo okreće, malo je verovatno da će biti potrebna.

Dok Zemlja dugoročno usporava, situacija je lošija u kraćim vremenskim razdobljima. Unutar Zemlje nalazi se rastaljena jezgra; njegova površina je masa kontinenata, nabujalih okeana i nestajanja leda. Cela planeta je umotana u debeli pokrivač gasova i njiše se dok se okreće oko svoje ose. Sve to utiče na rotaciju Zemlje, ubrzavajući je ili usporavajući, iako su promene u suštini neprimetne.

Prema NASA-i, jači vetrovi u godinama El Ninja mogu usporiti okretanje planeta, produžujući dan za delić milisekunde. Potresi, s druge strane, mogu imati suprotan učinak. Potres 2004. koji je izazvao cunami u Indijskom okeanu pomakao je dovoljno stena da skrati trajanje dana za gotovo tri mikrosekunde.

Sve što pomiče masu prema središtu Zemlje ubrzaće rotaciju planeta, slično kao što klizač na ledu koji se okreće ubrzava kada ruke priljubi telu. Geološka aktivnost koja gura masu iz središta prema napolje imaće suprotan učinak i usporiti vrtenje.

Kako se svi ti različiti procesi spajaju tako da utiču na dužinu dana pitanje je s kojim se naučnici još uvek bore. No, ako se trend kraćih dana nastavi duže, to bi moglo da dovede do poziva na prvu "negativnu prestupnu sekundu". Umesto dodavanja sekunde satovima, prihvaćeno vreme bi preskočilo sekundu kako bi držalo korak s planetom koja se brže okreće. To bi za uzvrat moglo da ima neke posledice, ponovo pokretanje rasprave o tome da li je, nakon više od 5000 godina, definisanje vremena kretanjem planete ideja kojoj je isteklo vreme.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.

strana 1 od 10 idi na stranu