- Nauka -

Zvezda je ponovo rođena: Habl snimio sjaj najudaljenije zvezde od Zemlje VIDEO

Ispostavilo se da je mala mrlja koju je zabeležio svemirski teleskop Habl, u stvari svetlost zvezde Earendel, stare skoro 13 milijardi godina – i tako otkrio nove dokaze o počecima univerzuma.

Izvor: RTS
Podeli
Foto: Profimedia/AFP PHOTO / NASA, ESA, B. Welch (JHU), D. Coe (STScI), A. Pagan (STScI)
Foto: Profimedia/AFP PHOTO / NASA, ESA, B. Welch (JHU), D. Coe (STScI), A. Pagan (STScI)

Earendel – "jutarnja zvezda" na staroengleskom – jedna je od prvih zvezda u našem univerzumu, rođena manje od milijardu godina posle Velikog praska. Astronomi su otkrili da je svemirski teleskop Habl izveo izuzetan podvig i zabeležio svetlost koja dopire sa nje, navodi dr Ema Čepmen u svom tekstu u Gardijanu.

Habl nam uglavnom daje slike obližnjih galaksija sa dosta detalja, ali one koje potiču sa udaljenih galaksija su veoma mutne.

Astronom Brajan Velč i njegov tim, sa Univerziteta "Džons Hopkins" u Baltimoru, otkrili su zvezdu tragajući za nagoveštajima najranijih galaksija. Ove galaksije je veoma teško videti, a tim je odlučio da pretrese slike sa Habla u nameri da otkrije njihove tragove.

Habl je ove nedelje zabeležio i neverovatne slike galaksije kakva je bila pola milijardi godina pre Earendela. Iako ovo prevazilazi domete koje su astronomi očekivali od Habla, to i nije tako izuzetan podvig kao što je otkriće jedne zvezde, a kada se vidi bezoblična mrlja te rane galaksije, tek tada se vidi koliko je Earendel posebana.

Gravitaciono sočivo

U kriminalističkim romanima, detektiv koristi lupu da proučava dokaze ostavljene na mestu zločina, pomerajući sočivo da bi uvećao trag. Pošto ljudi još uvek ne uspevaju da u svemir pošalju tako velika sočiva, srećom, priroda nam pruža alternativni, mnogo moćniji metod.

Masivna jata galaksija imaju tako snažnu silu gravitacije da se svetlost pozadinskih zvezda savija oko jata, baš kao što se svetlost savija u lupi. Ovaj efekat, nazvan "gravitaciono sočivo", koristi se u astronomiji da bi se videli objekti koji su previše bledi ili suviše udaljeni da bi se drugačije videli. Ipak, ne možemo samo da se krećemo po galaksijama i uvećavamo tamo gde želimo, već moramo da pratimo staze kojima nas svemir vodi.

Najudaljenija zvezda od Zemlje

Earendel je ime poluvilenjaka u izmišljenom univerzumu engleskog pisca Dž. R. R. Tolkina, koji se posebno pominje u knjizi Silmarilion. Putuje nebom, postajući najsjajnija zvezda na nebeskom svodu Srednje zemlje.

Astronom iz Nase, Mišel Taler, potvrdila je da je sličnost između imena zvezde i imena Tolkinovog lika namerna.

Matična galaksija zvezde, VHL0137-zD1, dobila je nadimak "Sanrajs ark" jer je zbog gravitacionog sočiva, njena svetlost bila savijena u dugi polumesec.

Na jednom snimku, Velč i njegov tim su zapazili daleku galaksiju koja je bila uvećana i izobličena. Međutim, unutar te iskrivljene galaksije pojavila se neočekivana svetla mrlja. Jedna zvezda u galaksiji je tako precizno poravnata sa sočivom da je njena slika hiljadu puta poboljšana, čineći da deluje veliko i svetlo. A boja svetlosti iz Earendela ukazuje na to da vidimo drevnu svetlost.

Drevna svetlost

Svetlost ima različita svojstva u zavisnosti od svoje energije: elektromagnetni spektar se proteže od niske energije, dugotalasnih radiotalasa, preko infracrvenih, duginih optičkih svetlosti, do visokoenergetskih, kratkotalasnih rendgenskih zraka.

Zvezdana svetlost gubi energiju na svom putu ka nama, klizi niz spektar, postajući sve crvenija kako se približava. Earendelino svetlo je zaista veoma crveno, što sugeriše da je svetlost prešla ogromne udaljenosti tokom većeg dela od 13 milijardi godina, što je smešta u eru prvih zvezda. Snimci ranih galaksija su veoma retki, a vizuelni prikazi pojedinačnih zvezda iz ovog perioda do sada nisu postojali.

Earendel ne spada u generaciju najstarijih zvezda, ali je njena „blizina“ primamljiva za naučnike. Proučavanje ove ere je kao otkrivanje rane evolucije čovečanstva, ali na galaktičkom nivou. Naši preci su poput nas, ali postoje važne razlike koje treba istražiti. Tako je i sa univerzumom sada, u poređenju sa svemirom tada. Moramo da se vratimo što dalje do Velikog praska da bismo popunili praznine.

Otkriće zahvaljujući spletu srećnih okolnosti

Svetlost Earendela je toliko slaba da, da nije bila tako savršeno usklađena sa kosmičkim sočivom, uopšte je ne bismo videli. Nema garancije da ćemo naići na još jedno jato sa sličnim slučajnim poravnanjem i da bi zvezde koje su dalje mogle biti previše slabe da bi se videle. Zajedno sa drugim velikim naučnim dostignućima, godine napornog rada, stručnosti i spekulacija potpomognuti su velikodušnim srćnim okolnostima.

Kao i kod svih dokaza koji testiraju našu moć zapažanja, postoji mogućnost pogrešne identifikacije. Dok će svetlost udaljene, plave zvezde izgubiti energiju tako da izgleda crvenije. Šanse da se nasumična, crvenkasta zvezda pobrka sa tom starom, izobličenom galaksijom su male, ali nisu nemoguće, tako da će tim koristiti infracrvene podatke sa potpuno novog svemirskog teleskopa „Džejms Veb“ da isključi eventualne greške.

Sledeća u nizu koja je možda unela zabunu je crna rupa, koja može izgledati kao zvezda ako se okolna materija koja spiralno okreće ka unutra uveća na određeni način. Ovoga puta rendgenska zapažanja će astronomima pomoći da to provere. Kombinovanje različitih talasnih dužina svetlosti nije novo u astronomiji, kao i u svakodnevnom životu.

Izgleda da je Earendel najudaljenija zvezda koju su astronomi do sada otkrili. Slučajno poravnanje nebeskih objekata, viđeno sa neshvatljivo velike udaljenosti, pružilo je uzbudljiv dokaz univerzuma u ​​povoju.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.

strana 1 od 10 idi na stranu