- Nauka -

Hrana faraona: Naučnici napravili hleb i pivo od pre 4.000 godina

Jedan arheolog - egiptolog, jedan biolog i stručnjak za pripremanje jela sa kvascem udružili su se da bi testirali da li je još upotrebljiv kvasac koji su pronašli na dnu posuda u kojima su bila jela i piva stara 4.000 godina, iz vremena srednjeg carstva u drevnom Egiptu.

Izvor: B92, Tanjug
Podeli
Ilustracija / Foto: Depositphotos/paulgrecaud
Ilustracija / Foto: Depositphotos/paulgrecaud

Ispostavilo se da kvasac može da hibernira skoro beskonačno, jer čim je bio aktiviran ponovo je počeo da se razmnožava.

Naime, kvasac je jednoćelijska gljiva koja ne gubi svoja svojstva ni kada se osuši. To je već isprobala arheolog Serena Lav na Univerziteta iz Kvinslenda, koja je sa kvascem sakupljenim sa dna posuda nađenih u grobnicama Egipćana, koristeći recepte koje je našla među pergamentima sa hijeroglifima, dobila čak nekoliko vrsta piva.

Ona se sada priključila pekaru, koji je postavio sebi zadatak da od kvasca starog četiri hiljade godina ispeče hleb kakav su verovatno pravili i jeli drevni Egipćani.

Šimus Blekli je krenuo potragu za ostacima testa u posudama koje su četiri milenijuma bile u grobnicama da bi pokušao da aktivira kvasac i da bi ispekao hleb.

Blekli je obišao nekoliko američkih univerziteta koji imaju muzejske kolekcije egipatskih starina (Harvard, Univezitet Bostona) da bi od njih dobio dozvolu da skine tanak sloj kvasca sa dna posuda.

Zatim je smislio neinvazivni metod da što manje ošteti te skromne ostatke kvasca i da ih ne kontaminira prljavšinom koja je pala preko njih.

Ilustracija / Foto: Depositphotos/belchonock
Ilustracija / Foto: Depositphotos/belchonock

On je injekcijom izvukao kvasac da ga ne bi zagadio plesnima i drugim vrstama gljiva koje bi kasnije sprečile da se kvasac "probudi" i počne da se razmnožava.

Potrebnu vlagu je obezbedio vlažnom sterilnom vatom i tako je obnovljen život kvasca koji je zatim pomešao sa jednom vrstom brašna koje se dobija od žitarica kakve su Egipćani koristili i nastavio da postupa sa dobijenim testom kao što se to danas radi u pekarama.

Članovi ekipe su na kraju probali hleb i konstatovali da se može jesti. Njihov sledeći korak je, kazao je Blekli, da se utvrdi precizna starost kvasca koji je korišćen.

Eksperiment i njegovi rezultati opisani su i objavljeni u najnovijem dvobroju stručnog časopisa Arheolodži za novembar i decembar.

strana 1 od 9 idi na stranu