Da li su klimatske promene krive za "ludo vreme"?
Poslednjih godina sve češće smo svedoci ekstremnih vremenskih događaja poput neuobičajeno visokih temperatura kad im vreme nije, snažnih pljuskova i oluja koje su u stanju da za samo nekoliko sati potope najznačajnije ulice našeg glavnog grada, kao i toplotnih talasa zbog kojih nam se leti ne izlazi iz klimatizovanih prostorija.
Izvor: Klima101.rs
|
Dok slušamo starije sugrađane kako gunđaju da "nikad nije bilo ovako" logično je da se zapitamo da li su, i koliko, klimatske promene odgovorne za to ludo vreme.
Dugo vremena naučnici nisu mogli da daju precizan odgovor na ovo pitanje. Bilo je jasno da zbog promenjenih klimatskih uslova raste verovatnoća da se događaji poput onih koje smo pominjali dese, ali je bilo dosta teško dati procene za svaki konkretan slučaj posebno, piše Klima101.rs.
Sada se to promenilo. Veliki napredak nauke i tehnologije u poslednjih nekoliko godina konačno je omogućio naučnicima da sa većom sigurnošću govore o ulozi klimatskih promena u svakom pojedinačnom događaju. U ovom tekstu pokušaćemo da vam približimo na koji način se to radi i kako znamo da li su klimatske promene „krive” za neki događaj.
Klimatski modeli
Kakav je uticaj klimatskih promena na pojedinačne vremenske prilike utvrđujemo korišćenjem klimatskih modela. Klimatski modeli su simulacije klimatskih uslova koje sprovode moćni kompjuteri, u njima naučnici mogu da zadaju određene početne parametre i onda posmatraju kako se klima ponaša tokom dužih vremenskih perioda.
Kada se testira da li su klimatske promene “umešale prste” u neki konkretan vremenski događaj naučnici uporedo sprovode na hiljade simulacija koristeći različite klimatske modele. U jednim simulacijama parametri su postavljeni tako da odgovaraju klimatskim uslovima koji su vladali pre nego što je u atmosferi povećana koncentracija gasova sa efektom staklene bašte, dok u su u drugim postavljeni tako da odgovaraju klimatskim uslovima koje imamo danas.
Nakon što su simulacije završene, naučnici u njima traže događaje koji ih zanimaju.
Na primer, ukoliko želimo da testiramo da li su klimatske promene odgovorne za toplotne talase koji su ovog leta pogodili zapadnu Evropu, tražićemo koliko puta su se toplotni talasi tog intenziteta i tih razmera dogodili u obe vrste simulacija koje smo gore naveli. Upoređivanjem ta dva broja dobićemo odgovor koliko su klimatske promene uticale na ovaj konkretan događaj.
Za ovaj konkretan slučaj su naučnici sa sajta https://www.worldweatherattribution.org zaista sproveli istraživanje i došli do zaključka da je toplotni talas koji je krajem jula ove godine zahvatio Francusku i Holandiju imao od 10 do 100 puta veću šansu da se dogodi zbog klimatskih promena uzrokovanih čovekom.
Već sada postoje određeni ekstremni događaji za koje znamo da se uopšte ne bi dogodili da nije povećana koncentracija gasova sa efektom staklene bašte u atmosferi. U pitanju su izrazito visoke temperature koje su 2016. godinu učinile najtoplijom od kako se vrše merenja, kao i toplotni talas koji je tokom leta 2018. godine zahvatio veći deo severne hemisfere.
Za neke događaje je lakše naći krivca nego za druge
Iako je napravljen veliki napredak u ovoj vrsti istraživanja, naučnici još uvek ne mogu sa istim stepenom pouzdanosti da donose zaključke o povezanosti klimatskih promena sa svim ekstremnim događajima. Ovo zavisi najviše od površine koju vremenske prilike zahvataju, što je veća površina, lakše je ispitati povezanost.
Kada su u pitanju toplotni talasi koji istovremeno zahvataju površinu od nekoliko država, relativno brzo je moguće izvršiti neophodan broj simulacija i doći do zaključka. Sa druge strane, ako bismo želeli da donesemo sud o ulozi klimatskih promena u pljuskovima koji su zahvatili pojedine delove Beograda početkom ovog leta to bi bilo dosta teže pošto se takve oluje formiraju lokalno i zahvataju veoma malu površinu. Količina podataka koja je potrebna da se predvide vremenski uslovi na toliko maloj površini je ogromna i zato je za takve simulacije potrebno dosta vremena i resursa. Iz istog razloga pouzdanu lokalnu vremensku prognozu možemo dobiti tek 24 ili 12 sati unapred.
Iako je sada takav slučaj, sve su šanse da ovakva ograničenja neće postojati još dugo. Već sada pojedine institucije poseduju resurse da izvode simulacije sa rezolucijom od 2 kvadratna kilometra (to najmanja površina koju mogu da posmatraju), a napredak tehnologije i snage kompjutera vrlo uskoro bi mogao da obezbedi da se ovakva istraživanja izvode brzo i jeftino.
Možda vas zanima
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
