Ljubimac 32

Odluka Požarevca o kućnim ljubimcima na udaru kritika: "Ne izbacujte pse da umru u mukama"

Požarevac je primer kako jedna loša odluka izaziva drugu, takođe lošu. Prvo je skupština grada donela odluku da propiše držanje samo jednog kućnog ljubimca u stanu, a onda su neki Požarevljani odmah izbacili svoje "prekobrojne" pse na ulicu.

Izvor: B92, S. Dojkić/J. Đurić sreda, 10.03.2021. | 09:50

Tweet

Podeli

Foto: A Daily Odyssey/Shutterstock

Skupština grada je prethodno objavila da će razmotriti tu svoju odluku, pa ju je ipak objavila u Službenom glasniku i zatim saopštila da ona - zapravo ne važi. Poslednja vest je da će ta odluka ići na javnu raspravu 19. marta.

Gradonačelnik Požarevca Saša Pavlović rekao je da nakon usvajanja odluke, formalno-pravna procedura je da mora da izađe u javnom glasniku.

"Pre izlaska je bila i konferencija gde smo obećali da ćemo pristupiti izmeni i dopuni zakona... Članovi odluke oko koje se najviše prašine diglo, o broju ljubimaca, ne stupaju na snagu odmah već je ostavljen prostor od šest meseci", naveo je on za Prvu TV.

Kaže da nije bilo javne rasprave, ali da je bilo javnog uvida, kao i da su preko lokalnih medija "pozivali građanstvo da se, prilikom nacrta, jave sva udruženja i građani".

"Imali smo desetak sugestija na pomenutu odluku, i prihvatili smo ih. Mi ćemo sada stupiti u proceduru javne rasprave koja je već zakazana za 19. mart, i pozivam građane Požarevca da daju svoje sugestije", naveo je on.

Pravnica Udruženja "Požarevačke šapice" Marija Simić Lazarević rekla je da je to udruženje dobilo zvanično obaveštenje da su sve odluke stupile na snagu 19. februara.

"Ovde se rade pravne vratolomije, gde se kaže da su građani dužni da se usklade sa odlukama u roku od 6 meseci", navela je.

Kako kaže, trenutno ne postoje informacije "sa terena" koje prevazilaze rekla-kazala, a savetuje građane Požarevca da i dalje ne izbacuju na ulicu svoje pse i mačke.

Veterinar Vladimir Terzin rekao je za B92.net da je Odluka grada Požarevca je pravno neodrživa, te da niko i ni na koji način ne može da ograniči broj kućnih ljubimaca u nečijoj privatnoj svojini.

"Svaki vlasnik stana može u svojoj privatnoj svojini da čini šta mu je volja i u tome niko ne može da ga spreči. Privatna svojina je pre svega zaštićena ustavom, a onda i nizom drugih zakona. To bi bilo isto kao da neka lokalna smouprava propiše broj stanara u jednom stanu. Ako su prijavljeni na adresi stanovanja može da ih bude i dvadeset. To niko ne može da zabrani. Isto je i sa brojem kućnih ljubimaca", naveo je on za naš portal.

Dodaje da sada ljudi koji imaju više kućnih ljubimaca jednostavno ne moraju da preduzimaju ništa. Niko i ni na koji način, kako je podvukao, ne može zakonski da im oduzme pse ili mačke niti može da ih natera da se odreknu ili otuđe svog ljubimca.

"Nema informacija da je bilo ko od građana Požarevca izbacio nekog svog ljubimca. Ono što sam imao prilike da saznam iz medija je da su organi lokalne samouprave suspendovali ovu odluku na šest meseci, što je i logično jer je ona nesprovodiva. Verovatno je da će biti i potpuno odbačena", dodao je.

Zakon o dobrobiti životinja pre svega reguliše njihovu dobrobit u smislu držanja, podseća Terzin i dodaje:

"Ako su kućni ljubimci tretirani po zakonu o dobrobiti, tj. ako su čipovani i vakcinisani i registrovani u bazi podataka VET UP Direktorata za vetrerinu u okviru Ministrastva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, smatraju se po zakonu svojinom imaoca. Ako se u ovom smislu zakon ne krši niko nema prava da vam oduzme psa ili mačku. Kao što je automobil vaše vlasništvo i ako je registrovan na vas niko ne može da ga prisvoji bez krivičnih sankcija,tako i ljubimac pripada osobi na koju je registrovan i niko ga ne može oduzeti a da pri tome ne počini krvično delo", objasnio je.

Sa druge strane vlasnici koji izbace psa ili mačku na ulicu takođe čine krivično delo (Krvični zakon član 269), podvukao je naš sagovornik.

Ovde se po ko zna koji put nameće i tema o neodgovornom vlasništvu. O tome može da posvedoči i jedna Beograđanka koja se brine o napuštenim životinjama.

Đura, bordoška doga, poslednji je u nizu žrtava neodgovornog vlasništva nad psima. Đura je patio od srčanog crva i tumora na slezini, a kako tvrdi Ljiljana Blagojević, koja je prva pronašla Đuru i o njemu se brinula dok nije uginuo prošlog meseca, njegov vlasnik "nije imao vremena da ga leči".

Blagojevićeva za B92.net navodi da je pronašla Đuru početkom godine u užasnom stanju na parkingu pored puta koji vodi za Novi Sad. Odvela ga je kod veterinara, gde je nakon što je očitan čip pozvan vlasnik koji je "ispričao par verzija priče" i na kraju je predao psa našoj sagovornici.

"Od veterinara kod koga je Đura odveden u teškom stanju pre godinu saznajem da boluje od srčanog crva ali lečenje nije ispoštovano jer vlasnik psa nije imao vremena da ga leči. Odvela sam ga na specijalistički pregled srca i ultrazvuk stomaka i tada se saznaje da Đura ima tumore na slezini", navodi Blagojevićeva za naš portal i dodaje da, iako je Đura počeo da se oporavlja nakon operacije, po rečima veterinara, šanse su bile izuzetno male.

Navodi da je učinila sve što je bilo u njenoj moći, i kako bi sve uradila isto i za bilo kog drugog psa ali nažalost Đura je uprkos svim naporima uginuo u prisustvu svih onih koji su 30 dana bili uz njega 24 sata.

"Đura je ostavljen jer vlasnik nije želeo da se dalje bavi njim i pretpostavljam da je znao da ovom psu treba lečenje. Protiv vlasnika sam podnela krivičnu prijavu i nadam se da ce snositi odgovornost", rekla je Blagojevićeva, apelujući ovim putem na vlasnike pasa da ih ne ostavljaju, "ne izbacuju po livadama i parkinzima kada su bolesni i stari da umiru u najgorim mukama jer neodgovorno vlasništvo je po zakonu kažnjivo".

Zakon o dobrobiti životinja i odgovornom vlasništvu, kojim se pored Zakona o veterinarstvu uređuju obaveze vlasnika i predviđaju kaznene mere za njihovo nepoštovanje, uveden je još 2006. godine, ali, kako navodi Blagojevićeva, niko se ne bavi i sprovođenjem zakona.

"Glavni uzrok neodgovornog vlasništva je nesavestan rad ili totalno odsustvo nadležnih institucija. Gotovo svi veterinarski inspektori zanemaruju svoja zakonska ovlašćenja, neadekvatno, a često i uopšte ne reaguju, što za rezultat ima da se pojedinci u produženom vremenskom roku ponašaju neodgovorno, kao i konstantnu pojavu onih koji neplašeći se za eventualne sankcije, slede njihov primer", ističe Blagojevićeva za naš portal.

Dodaje da ne postoji mesto u Srbiji koje nema problem sa napuštenim psima.

"Na ulicama svakog mesta u Srbiji ima čopora i čopora, neki od tih pasa su odavno izbačeni i duže vreme žive na ulici, ali stalno ima novih izbačenih pasa, kako mešanaca tako i rasnih. Pored toga azili su prepuni, kao i prihvatilišta i privatni pansioni", navodi ona.

Zakon o dobrobiti životinja predviđa kaznene mere za niz prekršaja kojima se ugrožava dobrobit životinje, gde između ostalog spada i napuštanje životinje čiji opstanak direktno zavisi od čoveka i kreću se u iznosima od 5000 do 50.000 dinara. Krivični zakonik RS kroz član 269 prepoznaje te opisane prekršaje kao zlostavljanje životinje, za šta je zaprećena kazna do dve godine zatvora, ali Blagojević smatra da su kazne suviše blage a glavni problem je što se retko kad realizuju.

"Retki su slučajevi da je neko kažnjen za teška dela zanemarivanja i ugrožavanja dobrobiti životinje, a za napustanje zivotinje po mojim saznanjima do sada apsolutno niko nije kažnjen", navodi ona.

Blagojevićeva preporučuje da svako ko želi da udomi psa i spasi život prvenstveno ode do najbližeg prihvatilišta, u kojima pored mešanaca ima i rasnih pasa. Kao dodatni savet navodi da zainteresovani takođe mogu da preko društvenih mreža pronađu psa za koga se hitno traži smeštaj.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.