Naučnici izračunali starost divovske zvezdane dine VIDEO

Prvi put je izračunata starost jedne od najvećih i najsloženijih vrsta peščanih dina na Zemlji.Zvezdane dine ili piramidalne dine dobile su ime po svojim prepoznatljivim oblicima i dosežu stotine metara visine. Nalaze se u Africi, Aziji i Severnoj Americi, kao i na Marsu, ali stručnjaci nikada pre nisu bili u mogućnosti da odrede vreme kada su nastale. Sada su naučnici otkrili da je dina nazvana Lala Lallia u Maroku nastala pre 13.000 godina. Zvezdane dine stvaraju suprotni vetrovi koji menjaju smer. Razumevanje njihove starosti pomaže naučnicima da razumeju te vetrove i odrede klimu tog doba, kaže profesor Geof Duler sa Univerziteta Aberystwyth, koji je objavio istraživanje s profesorom Čarlsom Bristowom sa Univerziteta Birkbeck. Lala Lallia (autohtono ime Amazigha što znači najviša sveta tačka) nalazi se u peščanom moru Erg Chebbi u jugoistočnom Maroku. Visoka je 100 m i široka 700 m sa zrakastim kracima. Nakon početnog formiranja, prestala je da raste oko 8000 godina, a zatim se brzo proširila u poslednjih nekoliko hiljada godina. Obično se pustinje mogu identifikovati u geološkoj istoriji Zemlje, ali zvezdane dine do sada nisu mogle. Profesor Duler kaže da je to možda zato što su toliko velike da stručnjaci nisu shvatili da gledaju u jednu posebnu dinu.The Lala Lallia star dune in Morocco &#127474;&#127462;. Earth&#39;s largest and most complex of sand dune is 13’000 years old &#129525; pic.twitter.com/DF8VQ5teSo&mdash; christopher (@cr4803624) March 4, 2024&quot;Ova će otkrića verovatno iznenaditi mnoge ljude budući da možemo videti koliko je brzo ova ogromna dina nastala i da se kreće pustinjom oko 50 cm godišnje&quot;, dodaje. Naučnici su koristili tehniku zvanu luminiscencijsko datiranje kako bi utvrdili starost zvezdane dine. Metoda izračunava kada su zrnca peska poslednji put bila izložena dnevnom svetlu. Uzorci peska uzeti su u mraku iz Maroka i analizirani u laboratoriji u uslovima prigušenog crvenog svetla sličnim staromodnoj fotografskoj radionici. Profesor Duler opisuje zrnca minerala u pesku kao &quot;male punjive baterije&quot;. Oni pohranjuju energiju unutar kristala koja dolazi od radioaktivnosti u prirodnom okruženju. Što je pesak duže zakopan pod zemljom, to je većoj radioaktivnosti izložen i više energije akumulira. Kada se zrna izlože u laboratoriju, oslobađaju energiju u obliku svetlosti i naučnici mogu da izračunaju njihovu starost. &quot;U našoj mračnoj laboratoriji vidimo svetlost od tih zrnaca peska. Što je svetlost svetlija, to su zrnca sedimenta starija i duže je prošlo otkako su zakopana&quot;, kaže prof. Duler. Ostali primeri ovih ogromnih dina uključuju Star Dune u Coloradu, Severna Amerika, koja je najviša dina u SAD-u, čija visina iznosi 225 m od baze do vrha. Penjanje po ovim dinama težak je posao, objašnjava profesor Duler. &quot;Dok se penjete, popnete se dve gore i skliznete natrag jednu. Ali isplati se - apsolutno su prekrasne s vrha&quot;, kaže.