Dva duhovna gorostasa iz niške gimnazije - dva Stevana - Stevan Sremac i Stevan Dimitrijević

U čuvenoj niškoj gimnaziji &quot;Stevan Sremac&quot; zajedno su radili naš proslavljeni književnik Stevan Sremac i Prota Stevan M. Dimitrijević o čemu svedoči jedna divna fotografija koja se brižljivo čuva u njoj.Dva duhovna gorostasa, dva velika srpska rodoljuba, Stevan Sremac i prota Stevan M. Dimitrijević zajedno su radili u čuvenoj Prvoj niškoj gimnaziji, u kojoj je Sremac bio profesor a prota Steva je bio honorarni veroučitelj. Uz posao u gimnaziji prota Steva je bio i pisar Crkvenog suda u Nišu. Obojicu je odlikovalo žarko srpsko rodoljublje. Sremac je bio dobrovoljac u ratovima za oslobođenje Srbije 1876. i 1877 &ndash; 1878.god, a prota Steva, koji je bio jedanaest godina mlađi od Sremca, bio je vojni sveštenik &ndash; dobrovoljac u Prvom balkanskom ratu i u Drugom balkanskom ratu, dok je za vreme Prvog svetskog rata tamnovao u bugarskim logorima u Karlovu i Eski Džumaji (današnjem Trgovištu). Obojica su voleli Niš, taj čudesni dragulj našeg Juga, svim svojim srcem, Niš čiji je život, kao i život njegove predivne okoline, Sremac u svojim božanstvenim delima &ndash; &quot;Ivkova Slava&quot; i &quot;Zona Zamfirova&quot; I - ,poput nesvakidašnjeg čarobnjaka, slikao najraskošnijim živim bojama i čija lepota i danas mami uzdahe svih poklonika lepote misli. Prota Steva je u Niš došao 1890.god iz manastira LIPOVAC, gde je radio kao učitelj i u Nišu je ubrzo nakon dolaska rukopoložen za đakona od čuvenog mitropolita Mhaila (Jovanovića), a 1894.godine rukopoložen je za sveštenika od episkopa niškog INOKENTIJA nakon čega odlazi na studije u carsku Rusiju u čuvenu Duhovnu akademiju u Kijevu. Sremac je iz Niša otišao u Beograd za profesora gimnazije, ali nije dugo poživeo, jer ga je u leto 1906.god zadesila smrt u Soko Banji, kao posledica sepse. Njegov nenadani odlazak u svet anđela ožalostio je celokupno srpstvo. Prota Steva , koji je tada u Solunu, pri GENERALNOM KONZULATU KRALjEVINE SRBIJE, radio kao referent manastira HILANDARA, bio je mnogo tužan što nije mogao da dođe u Beograd na sahranu voljenog kolege Stevana Sremca. Prazninu u srcu prote Steve zbog preranog odlaska njegovog najomiljenijeg imenjaka Stevana popuniće neku godinu kasnije Sremčev sestrić &ndash; naš čuveni arhitekta ALEKSANDAR DEROKO, koji je svojeg ujaka Stevana sjajno opisao u svojoj predivnoj knjizi &bdquo;A ONDAK JE LETIO JEROPLAN NAD BEOGRADOM&ldquo;. Sudbina je na neverovatan način spojila protu Stevu i Aleksandra Deroka zahvaljujući sestriću prote Steve VLADIMIRU POPOVIĆU , sinu njegove starije sestre Darinke, koji je zajedno sa Derokom studirao na Tehničkom fakultetu u Beogradu. Prijateljstvo Aleksandra Deroka arhitekte i protinog sestrića Vladimira Popovića, inženjera građevine, krunisano je kumstvom . Deroko je bio venčani kum , na radost prote Steve, njegovom sestriću Vladimiru. Ćerka protinog sestrića Vladimira Dušica Aranđelović, prof.engleskog jezika, koja uskoro puni 88 godina, živi u Nišu i stalno smo u kontaktu. Često se , dok razgovaramo telefonom, priseća očevog voljenog kuma Aleksandra Deroka koji je gradu Nišu , zajedno sa svojim kolegom arhitektom Petrom Anagnostijem, darivao predivno arhitektonsko delo &ndash; EPISKOPSKI DVOR. Petar Anagnosti , rođen u ODESI 1909.godine, sa roditeljima je došao u Srbiju posle Oktobarske revolucije. Bio je, kao i Aleksandar Deroko, profesor na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu i osnivač KATEDRE ZA NACRTNU GEOMETRIJU i PERSPEKTIVU čije su sjajne udžbenike NACRTNE GEOMETRIJE i PERSPEKTIVE koristile mnoge generacije studenata arhitekture u Nišu. Aleksandar Deroko je izuzetno voleo i poštovao svojeg učitelja i profesora protu Stevu Dimitrijevi ća, koji ga je uveo u čarobni svet SVETE GORE , a posebno manastira HILANDARA. Zahvaljujući proti Stevi, koji je bio referent manastira Hilandara od novembra 1905.godine do aprila 1911.godine, sačuvana je ova NAJVEĆA SRBINOVA SVETINjA od nasrtaja BUGARAŠA I MALEŠEVACA. Prota Steva je poslednji put bio u svom voljenom Nišu 16.oktobra 1952.godine, gde je bio pozvan da održi uvodno predavanje na KONFERENCIJI SVEŠTENSTVA NIŠKE EPARHIJE . Bilo je to izuzetno predavanje čiji uvodni deo želim da podelim sa dragim NIŠLIJAMA. &quot;Poziv, da pred još iz moje mladosti budnim sveštenstvom Niške eparhije , u kojoj sam rođen i otpočeo službu Bogu i narodu svome, kažem nešto o savremenim problemima naše Crkve i njenog sveštenstva, bio mi je prijatan ali me je i u brigu bacio. Prvo, zato što sam nezdrav i neodložnim poslovima momentalno zauzet u nemogućnosti bio da za nekoliko dana obradim zadatu mi ovako obimnu temu. Naš narod kaže da dogovor kuću gradi. Specijalno za našu Crkvu dogovaranja ujedinjenog u svoje udruženje sveštenstva Srbije ovde u Nišu, u prvim skupštinama svojim, održanim u onoj istorijskoj zgradi, pozadi monumentalne Saborne crkve, podignutoj u teško tursko doba za osnovnu školu, stvorila su Fond za izdržavanje dece i udova umrlih sveštenika i dala osnove za onaj napredni Zakon o crkvenim vlastima iz 1890.god, koji je, između ostalih dobrih odredaba svojih, propisao bio i izbor parohijskih sveštenika po objavljenom konkursu, mesto dotadašnjeg postavljanja bez izbora. Neka bi i vaši današnji dogovori dali građu za potpunije i celishodnije rešenje i savremenih nam nasušnih potreba i iskrslih problema u našoj Crkvi.&quot; Želim na kraju ovog svojeg teksta da se duboko zahvalim gospođi VERI DUJAKOVIĆ direktorki PRVE NIŠKE GIMNAZIJE &bdquo;STEVAN SREMAC&ldquo;, sjajnoj profesorki istorije, koja je dozvolila da se preslika fotografija profesora NIŠKE GIMNAZIJE na kojoj su STEVAN SREMAC I PROTA STEVAN M.DIMITRIJEVIĆ. Takođe se mnogo zahvaljujem i ĐORĐU BOJANIĆU, sjajnom profesoru istorije Osnovne škole &bdquo;BUBANjSKI HEROJI&ldquo;, koji je, na moju molbu otišao u gimanziju i preslikao fotografiju profesora.