Istorija Dana žena: Zašto i zahvaljujući kome obeležavamo Osmi mart?
Međunarodni dan žena ustanovljen je 8. marta 1910. godine na Drugoj konferenciji žena socijalista u Kopenhagenu.
Izvor: superžena
Konferencija je održana na inicijativu nemačke revolucionarke Klare Cetkin.
Godine 1975, koja je proglašena Međunarodnom godinom žene, Ujedinjene nacije su službeno počele obeležavati Međunarodni dan žena. U međuvremenu su uvedene institucije kao što su trudničko bolovanje, ograničenje rada žena u trećoj (noćnoj) smeni, ista plata za isti rad, demokratsko pravo glasa i mnoge druge.
Ideja za obeležavanje Međunarodnog dana žena pojavila se prvi put početkom 20. veka u doba brze industrijalizacije, koja je često dovodila do protesta zbog loših uslova rada.
Žene zaposlene u industriji odeće i tekstila javno su protestovale 8. marta 1857. godine u Njujorku. Tekstilne radnice su protestovale zbog loših radnih uslova i premalih plata. Demonstracije je rasterala policija. Te iste žene dva meseca kasnije osnovale su sindikat.
Nakon pomenute Konferencije u Kopenhagenu, kada je ustanovljen 8. mart kao Dan žena, 1911. godine je Međunarodni dan žena obeležen u Austriji, Nemačkoj, Danskoj i Švajcarskoj, uz mnoge demonstracije feministkinja širom Evrope. Samo u Austrougarskoj bilo je 300 demonstracija. U Beču su žene paradirale i nosile transparente. Žene su tražile da im se omogući pravo da glasaju i da imaju pravo da obavljaju javnu funkciju. Takođe su protestovale protiv diskriminacije na osnovu pola prilikom zapošljavanja.
U početku Prvog svetskog rata žene širom Evrope su održale antiratne demonstracije za mir.
Obeležavanje Međunarodnog dana žena 1914. godine u Nemačkoj bilo je posvećeno ženskom pravu na glasanje, koje nisu osvojile do 1918. godine. U Londonu je 8. marta 1914. godine održan marš kao podrška ženskom pravu glasa.
Nakon Oktobarske revolucije, boljševička feministkinja Aleksandra Kolontaj nagovorila je Lenjina da 8. mart postane državni praznik, što je usvojeno. Praznik je prihvaćen i od kasnije nastalih jednopartijskih režima, kojima je političko-programski uzor bio SSSR. Međutim, u mnogim jednopartijskim državama taj praznik je izgubio osnovnu ideju i postao prilika muškarcima za iskazivanje ljubavi i poštovanja prema pripadnicama suprotnog pola, posluživši kao svojevrsni spoj Dana majki i Dana zaljubljenih u zapadnim državama.
Na zapadu su Međunarodni dan žena uglavnom prestali obeležavati u prvoj polovini 20. veka, delom i zbog toga što su ga povezivali sa jednopartijskim sistemom i boljševičkim komunizmom. Majčin dan se kao praznik u čast majki i materinstva obeležava u tim zemljama svake druge nedelje u maju.
Možda vas zanima
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
