16. februar 2010. | 04:27
Dok je odrastao u Oslu Omotu je idol bio Ingemar Stenmark, čiji je rekord od 86 pobeda u Svetskom kupu još uvek na snazi. Zahvaljujući ocu, koji je bio instruktor skijanja, Omot je već sa sedam godina stao na skije, a iz anonimnosti je izašao početkom devedesetih godina prošlog veka, a već 1992. godine u Albetvilu je osvojio svoje prvo zlato.
Debi na Olimpijskim igrama Omot je završio sa dve medalje, zlatom u superveleslalomu i bronzom u veleslalomu, a potom je u narednoj sezoni osvojio male Kristalne globuse u veleslalomu i superveleslalomu. Na narednim igrama, u Lilehameru je osvojio srebra u spustu i kombinaciji i bronzu u superveleslalomu, a iste sezone je osvojio i Svetski kup.
Usledili su dobri rezultati na Svetskim prvenstvima i Svetskom kupu, u kojem je osvojio još pet malih Globusa u kombinaciji i jedan u slalomu, i posle osam godina bez medalje na Olimpijskim igrama došao je Solt Lejk Siti 2002. godine. Omot je tada trijumfovao i u superveleslalomu i spustu, ali tu nije bio kraj.
Iako je godinu dana kasnije ozbiljno povredio zglob, a potom i propustio celu sezonu 2003/04 nije odustao i vratio se na stazu. Do povlačenja 2007. godine je ostvario samo jednu pobedu – na Igrama u Torinu 2006. godine gde je osvojio najsjajnije odličje u superveleslalomu. Omot je tako postao jedini skijaš sa četiri titule olimpijskog šampiona, a ujedno i na najbolji način zaokružio jednu od najneverovatnijih karijera u istoriji alpskog skijanja.
Postojeći komentari (1) | Pošaljite komentar | Odštampaj Pošalji |
Država | Ukupno | ||||
---|---|---|---|---|---|
1. | Kanada | 14 | 7 | 5 | 26 |
2. | Nemačka | 10 | 13 | 7 | 30 |
3. | Sjedinjene Američke Države | 9 | 15 | 13 | 37 |
4. | Norveška | 9 | 8 | 6 | 23 |
5. | Južna Koreja | 6 | 6 | 2 | 14 |