Takmičenja u bobu u Vankuveru neće biti slabija nego na prethodnim Olimpijskim igrama ali će istinskim zaljubljenicima u ovaj sport a još više onima koji samo površno prate ZOI ndostajati četverac Jamajke.
Marvin Dikson, Hanuka Valas i Džoel Aleksander su se trudili ali u Vankuveru ih neće biti pa neće imati priliku da dostignu slavu Devona Herisa, Dadlija Stouka, Majkla Vajta i Semjuela Klejtona.
Legenda kaže da su Amerikanci Džordž B. Fič i Vilijam Maloni poslom bili na Jamajki, videvši lokalnu zabavu 'puškart' (nešto što liči na suvozemni bob) smislili su da bi bob Jamajke mogao da bude ozbiljna atrakcija.
S obzirom na to da su brze noge prvi uslov i da su sprinteri potencijalni članovi bob posade, prve ponude upućene su nekima od njih ali je na krjau spas bila vojska.
Posada je formirana, Hauard Siler stigao je iz Njujorka da ih priprema i posada Jamajke pojavila se na Igrama u Kalgariju.
Nisu na kraju imali rezultat, nisu uspeli da završe sve četiri trke a posle pada su peške stigli do cilja gde su ih dočekali aplauzima.
Uspeli su da se pojave i na Igrama u Albervilu, bili slabi ali su u Lilehameru blistali. Osvojili su 14. mesto, ostavivši iza sebe timove Sjedinjneinh Država, Italije, Rusije i Francuske.
Propustili su Solt Lejk Siti, Torino i Vankuver, od originalne postave više se niko ne bavi ovim sportom ali je bob četvorosed Jamajke jedan od fenomena koji su neophodni Olimpijskim igrama.
Dok se ne plasiraju na neke sledeće Igre ostaje film 'Kul ranings' i podsećanje na prvi bob iz tropskih krajeva ikada viđen na nekom takmičenju.