14. februar 2010. | 21:56

Norveški brzi klizač Ivar Balangrud bio je vladar ledenih staza punih 15 godina, od 1924. do 1939. godine.

Prvu zlatnu olimpijsku medalju, od ukupno pet sa koliko je završio karijeru, osvojio je u sa pune 24 godine u Šamoniju, poslednje ‘zlato’ doneo je iz Garmiš Partenkirhena, a u Sent Moricu je bio ‘samo’ drugi. Petostruki prvak Norveške i četiri puta najbolji brzi klizač Evrope i sveta propustio je zbog toga što se kasno prijavio prve zimske Igre je propustio jer se kasno prijavio.

Na kraju karijere sačekao ga je II svetski rat i otkazane Igre 1940. godine pa je ukupan zbir Balangrudovih medalja – sedam, ima dve srebrne i jednu bronzanu medalju a u periodu u kojem je vladao jedne Igre je propustio, drugih nije ni bilo.

Pored toga, 1932. godine takmičilo se po ‘američkim pravilima’ pa je cela evropska elita, osetno hendikepirana, osvojila manje medalja nego što se očekivalo.

Najveći konkurenti bili su mu drugovi iz detinjstva Mihael Staksrud i Hans Engnestangen, trojka iz varoši Luner na planini Hadeland bila je apsolutno najjača sila brzog klizanja između dva rata.



Luner, mesto u kojem je Balagrund umro 1969. godine, danas ima 8.500 stanovnika.