Piksizam
Kratak je put od novembra 2020. do novembra 2021. godine.
Miloš Simanović
|
Izmučen, osramoćen i odbačen od naroda, nakon poraza od Škotske na penale za mesto na Evropskom prvenstvu, u tim Srbije niko nije verovao.
Mali broj, ma šta ko pričao, je uopšte i pomnije pratio "orlove", koji su po ko zna koji put razočarali zemlju tako što nisu otišli na "utaban" put proširenog Evropskog prvenstva.
A onda se, pravo niotkuda, pojavio ON – Dragan Stojković Piksi!
Dugo godina je figurirao kao opcija za selektora i došao je u verovatno najgorem mogućem trenutku – po njega.
Samo dvadesetak dana pred start kvalifikacija za Mundijal u Kataru, preuzeo je emotivno i mentalno razorenu reprezentaciju Srbije i od nje za kratko vreme napravio bum.
Vera
Kako? Ni sami nismo sigurni, ali ako bismo našli jednu reč onda je to vera. Usadio je, kako je to znao i kao maestralan fudbaler, samopouzdanje i veru da za ovu generaciju "orlova" ne postoji nemoguća misija.
Čak i u stvari u koje ni sami igrači, javnost, mediji nisu mogli da poveruju, a to je da Srbija završi ispred jedne od najboljih selekcija sveta kakav je Portugal sa Kristijanom Ronaldom.
Slagao je kockice Piksi, vratio se "iz mrtvih" protiv Portugala, dva puta razbio Irce ("samo" četiri boda), a na sve to nije dozvolio kikseve sa autsajderima Azerbejdžanom i Luksemburgom što nam se dešavalo u prošlosti.
A onda se desio ispit generacije u Lisabonu.
"Kakav, bre, eventualni plasman u Katar", brecnuo se Piksi na pitanje novinara u najavi meča, odgovarajući samouvereno da vidi tamo nacionalni tim.
I to je bila najbolja poruka za njegove izabranike pred odlazak u "pakao" Da Luža.
Pikaso ili Piksi?
Selektor Stojković je "nacrtao" utakmicu pod svetlostima impozantnog zdanja stadiona Benfike, pred više od 60.000 svedoka na Da Lužu.
Svestan previše ofanzivne taktike u Beogradu, kada je platio ceh sa 0:2 na poluvremenu, spremio je iznenađenje za Portugalce ostavljajući najboljeg našeg strelca svih vremena Aleksandra Mitrovića na klupi.
Mnogi su mislili da tako nešto nije pravi potez, ali je lukavi Stojković shvatio da se bitka dobija u sredini terena, gde je hteo da pojača bedem ispred poslednje linije.
Kola su krenula nizbrdo već u drugom minutu nakon kiksa Nemanje Gudelja i gola Renata Sančesa, ali ova Srbija, za razliku, od mnogih ranije, nije klonula.
Zaslugom – opet, Stojkovića.
Uspeo je Dušan Tadić da uvede egal pre kraja poluvremena, a onda je usledio potez vredan poštovanja.
Već na poluvremenu je Mitrović podignut sa klupe, umesto defanzivnog veziste Gudelja, i to je bio znak za totalni juriš na favorizovani Portugal.
Kako je vreme odmicalo tako su Portugalci bili sve više u strahu, pa je Piksi uzvukao poslednjeg aduta i zapečatio sudbinu domaćina.
Nemanja Radonjić je ušao umesto solidnog Andrije Živkovića, da svež brzinom napravi problem takođe hitrom, ali neiskusnom Nunju Mendešu.
I za samo 20 minuta je to uspeo...
Upravo su njegovo ubacivanje i osećaj za prodor bili najava za završni udarac. Izborio je korner, odakle je usledila pomoćna igra za Tadića i idealna "kifla" za Mitrovića.
Usledio je trzaj našeg golgetera i veliko slavlje u najednom pozorištu Lisabona, svih igrača sa klupe ulaskom na teren.
Bio je to poslednji minut, Ronaldo je već bio u neverici, a Srbija overila direktnu vizu za Katar.
Magija
Kao da je sam Piksi osmislio takav epilog. Kao? U fudbalu nema slučajnosti i lopta nikad ne laže.
Jer, kao što je u jednom razgovoru pitao potpisnika ovih redova "Da li imaju Portugalci krila pa moramo da se njih bojimo", na šta nisam bio siguran šta da odgovorim, sada je red na odgovor pitanjem.
Gospodine Stojkoviću, imate li magični štapić?
Ne moramo da ga vidimo, samo bacite magiju i u Kataru.
Fudbaleri su opet u modi!
Priredio: Miloš Simanović (Twitter)
Možda vas zanima
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
