Car elegancije
Kajzer Franc Bekenbauer, poslednja je u nizu velikih zvezda fudbala koja je napustila ovaj svet i preselila se u rajska igrališta.
Zoran Kecman
Kakva je to igra sudbine, da u svega tri dana, svet ostane bez dvojice od ukupno trojice slavnih koji su uspeli da budu svetski prvaci i kao igrači i kao treneri?
U četvrtak, 5. januara, napustio nas je Brazilac Mario Zagalo, a dva dana kasnije i Franc Bekenbauer.
Biće da se gore, u nebeskim sferama, sprema jedan veliki fudbalski okršaj, nedostajalo im je velikana!
Jer životnu scenu od onog 25. novembra 2020. kada je zauvek otišao Dijego Maradona, napustili su i Pele, Bobi Čarlton, Mario Zagalo i sada, Kajzer Franc.
Tuga od Brazila preko Nemačke, tuga fudbala. Odlaze zaista najveći.
U svetu fudbala, jedan od najvećih komplimenata koje je igrač mogao da dobije bilo je kada za njega trener ili neko ko prati fudbal kaže, "igra kao Bekenbauer".
Šta je to podrazumevalo?
Pre svega neviđen spoj snage i elegancije. Visoko podignute glave, uspravan kao strela, pun samopouzdanja koje je isijavalo iz svakog njegovog pokreta. Snažan kao stena, a opet, umeo je da ima taj "svilen" dodir lopte, da je neviđenom lakoćom i preciznošću šalje na pravo mesto, bilo u noge saigraču, bilo u mrežu protivnika. Kretao se lako, poput gazele, a osvajao je prostor na protivničkom polju, poput tenka!
|
Počeo je kao ofanzivni vezni, a završio kao reformator svetskog fudbala, "izmislivši" poziciju libera, igrača koji je igrao iza odbrane, kao "čistač" i prvi od kog su kretale akcije ka golu protivnika.
To nije mogao biti bilo ko, u toj ulozi mogao je da bude samo čovek kom veruju svi u timu, ko ume najbolje sa loptom.
Takav je bio Franc Bekenbauer. Mogli ste da mu poverite svaki zadatak i on bi to odradio bez problema.
Bio je nominalno defanzivac, a od njega su najviše strahovali protivnički golmani.
Ne samo zbog topovskog šuta, koji ga je krasio. Mogao je da postiže golove na najrazličitije načine.
Da odapne pobedničku strelu sa preko 20 metara kao protiv SSSR-a u polufinalu Mundijala 1966. godine i ostavi šokiranog golmana Lava Jašina, ili pak da se ušeta sa loptom posle slaloma kroz odbranu Urugvaja, na istom turniru u pobedi od 5:1.
Na tom turniru u Engleskoj, u finalu su se sudarili titani - Bobi Čarlton sa jedne i Kajzer Franc sa druge strane, a bitku je dobio Englez koji je jurio svuda po trerenu Bekenbauera i neutralisao njegove kvalitete, što je Engleska iskoristila da pobedi posle produžetaka sa 4:2 i osvoji jednu svetsku krunu.
Kajer Franc je naredni Mundijal 1970. u Meksiku pamtio po dobrom i lošem.
U četvrtfinalu je predvodio "pancere" u revanšu Englezima za finale od pre četiri godine - od 0:2, stigli su do 3:2 i pobede.
Usledilo je ono loše - povreda ramena u polufinalu sa Italijom i poraz od 4:3, kada je odbio da i sa zavijenim ramenom napusti teren.
Ali svojih pet minuta dočekao je u rodnom Minhenu, 1974. godine u velikom finalu i pobedi nad Holandijom od 2:1.
Postao je prvi nacionalni kapiten koji je podigao novi trofej Svetskog kupa, koji šampioni dobijaju i sada.
I potom 16 godina kasnije, ponavljanje sna - u finalu Svetskog prvenstva u Italiji, u finalu sa Argentinom, kada je Nemce doveo do trona kao selektor!
Gde god da je bio, kao igrač ili trener, Bekenbauer je osvajao.
Ponajviše je osvajao neverovatnim gospodskim manirima, kako na terenu, tako i van njega.
Bio je pravi fudbalski diplomata, u stanju da upotrebi pravu reč u pravi čas.
"Fudbal je jedno od najboljih sredstava komunikacije. Nezavisan je, apolitičan i univerzalan. Ujedinjuje ljude sveta svakog dana. Mlade ili stare, igrače ili navijače, bogate ili siromašne, ova igra sve čini jednakim, budi maštu, usrećuje ili rastužuje ljude", rekao je jednom prilikom Kajzer Franc.
Divio se Džordžu Bestu, Boviju Čarltonu, Peleu, Mesiju, Maradoni, nije bilo granica za njega - verovao je u poseban svet, svet fudbala.
Ni ta mrlja, pred kraj karijere, kada je optužen za korupciju i da je na taj način uticao da Nemačka dobije organizaciju Svetskog kupa, neće pomutiti sećanje ljubitelja fudbala na Franca Bekenbauera.
Neke zvezde jednostavno, ne mogu da potamne.
Imala je Nemačka u prošlosti različite kajzere, ali ovaj fudbalski bio je jedinstven, neponovljiv.
Čovek koji je verovao u reinkarnaciju, isto tako je imao želju da, kada bi se opet rodio, bude ono što je bio, fudbaler.
Ne političar, ne bankar, ne veliki ratnik. Već fudbaler.
"Nekada su igrači dolazili na trening sa fudbalskim magazinima pod miškom, danas dolaze proveravajući cene akcija na berzi", rekao je jednom prilikom.
Ima fudbal i danas svetske zvezde, ali ne kalibra Franca Bekenbauera.
Svet se ubrzano menja, ostaju rekordi, ostaju uspomene na velikane fudbala.
Kajzer Franc je sada libero, i igraće fudbal u nebeskim sferama.
Njegova uloga u revoluciji svetskog fudbala, ostaće nedvosmislena.
Jednostavno, bio je car elegancije. Malo li je?
Autor: Zoran Kecman
Možda vas zanima
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
