Zlatni grumen Denvera
Kiša u junu može da iznervira sve, ali ne može da spere slavu srpskog sporta kojoj svedočimo ovih kasnih prolećnih dana 2023. godine.
Zoran KecmanIzvor: B92
Posle veličanstvenog trijumfa Novaka Đokovića u Parizu u nedelju i Nikole Jokića protekle noći u dresu Denvera, možda bismo trebali da počnemo razmišljamo da napravimo kalendar svetih praznika srpskog sporta!
Datumi 11. i 13. juni će u tom budućem kalendaru biti crvena slova, bez ikakve sumnje!
Zato papir i olovku u ruke ili prstiće na tastaturu, pa kopajmo, dragi moji po bujnoj, plodnoj istoriji stranica srpskog sporta, da ovekovečimo te zlatne datume. Bez navijačkih strasti i boja, samo po značaju i dostignućima!
Jer dva magična srpska N, Novak i Nikola, imena su koja se najčećše izgovaraju u svetu ovih dana, barem kada je reč o planeti sport. Na našu sreću i ponos.
I kakve su to dve životne priče! Jedan je sa visova Kopaonika, oštrio svoje vizure ka terenima na Vimbldonu, Parizu, u Njujorku i Melburnu.
Drugi je iz žitnice, bačke ravnice, "U tom Somboru", da pomenemo naslov čuvene pesme Zvonka Bogdana, rastao i postao najveći košarkaški div kojim se ponosi sada i grad Denver, u Koloradu.
Dva kolosa, dva ponosa.
Ko otuda može da zameri posle velikog trijumfa polupripitom treneru Nagetsa Majklu Melounu, što je najavio nicanje nove dinastije u Koloradu?
Zamislite", Dinastija Jokića i Mareja", posle "Dinastije" Blejka Karingtona iz čuvene američke sapunice osamdesetih! Eto i po tome će se možda pamtiti ovaj grad sa zapada Amerike.
Jer budimo realni – Nikola Jokić, najveći je zlatni grumen iskopan u Zlatnoj NBA groznici na Zapadu.
Nikakva MVP priznanja, nikakve pohvale bivših zvezda i kolumnista, nikakve statističke trice i kučine, ne, ništa nije potrebno da bi se shvatilo u kakvo košarkaško božanstvo je izrastao Nikola Jokić.
Iz koje senke su noćas gledali razni Embidi i ini zaverenici koji su mislili da će sakaćenjem Nikole za najzasluženije MVP priznanje, sačuvati nekakvu tradiciju Amerike - da Leriju Birdu, Viltu Čemberlenu i Bilu Raselu ne pridruže zasluženo i prvog Evropljanina.
Možete biti veliki stručnjak, a možete biti i najveći košarkaški laik, ali ako zajedno stojite kraj terena, ili svejedno, posmatrate kako igra preko plazma ekrana, ostaćete paralisani magijom onog što uporno radi.
Iz večeri u veče, nedelje u nedelju, godine u godinu. Nikolin voz odavno tutnji transameričkom železnicom, osvaja divljine Zapada, probija se kroz ravnice Istoka, silinom svoje igre njiše palme i dole na Floridi i tamo u Kaliforniji.
Amerika u ritmu Džokerove košarke! Košarka a la Jokić, kao da je to najlakša moguća stvar na svetu!
Ali nije, verujte. Uzmite i sami digitron pa preračunajte - 236 dana u ovoj sezoni, odigranih 89 od 101 utakmice! Pa to je kao da je igrao skoro svaki drugi dan!
I koliko tog vremena provede u putu, koliko puta ide iz aviona u avion, iz hotela u hotel, iz jedne ludnice u hali u drugu? Koliko treninga, koliko oporavaka? Misli li iko kakav je to gladijatorski sportski život? Koliko puta obrne oko zemaljske kugle na tom sveameričkom putovanju?
A pritom, Nikola, kao što noćas reče, "samo voli ono što radi". I igra košarku. Koja je uz konje, njegova ogromna ljubav.
Ali šta ti je igra sudbine!
Kao dečak, na jednoj fotografiji, ne sa košarkaškom loptom u ruci, već reketom, koji je postao simbol Novaka Đokovića, Jokić je pozirao u dukserici sa simbolom Denver Nagetsa!
Čiji će lider postati toliko godina kasnije, sa kojima će potpisati basnoslovan ugovor i doneti mu prvi NBA prsten u istoriji franšize.
Ne, ma šta rekli, to ne može biti slučajno.
Neke nedvidljive sile pomerile su Jokića ka toj zapadnoj 105 paraleli, od izbora za 41. pika na draftu 2014. i čuvene Tako reklame dok je on predstavljan, do ove večeri konačnog osvajanja Amerike.
Nikola je košarkaški Kolumbo koji je stigao sa Balkana, došao, video, osvojio Ameriku, i onako, ravničarski ravnodušno i skromno konstatovao:
"Pa dobro, završili smo posao".
Kao da je to bilo jedno obično timarenje konja u njegovoj ergeli, ili branje kukuruza na somborskim poljima.
"Završili smo posao".
Ta pristojnost, neviđena skromnost, taj fer-plej kojim zrači i osvaja iz meča u meč, ta usmerenost na ono što je važno u odnosu na ono što nije, to je ono što ga čini velikim. Što se u kovitlacu sportskih strasti zna stišati, ali i ne dati na sebe, kako samo jedan Srbin to zna.
I kako onda ne plakati od sreće kada se dožive takve dve sportske ekplozije u nepuna dva dana, na dve tačke planete?
Ova NBA titula, ovo krunisanje kralja košarke, trofej je za sve.
Za one koji su bili uz Nikolu kada mu je bilo najteže i kada je bio najsrećniji.
Za one koji su u njega uvek verovali.
Za sve "Sove" Srbije, koje su svake noći ostajale budne do jutra, u lovu na plen sa Nikolom, i ogromnih podočnjaka dolazili u škole i na radna mesta.
Za sve one male i velike basketaše, pod koševima na ulicama srpskih sela i gradova, koji su bili mali Jokići i pokušavali da kopiraju negove čarolije sa terena.
Za sve one koji će, inspirisani njegovim čudom biti novi Jokići i u buduća vremena pronositi slavu srpske košarke.
A Jokić neće još stati, budite u to uvereni.
No Joke! S njim više nema šale!
Zato, neka mu Džoš Krenke "upregne" sada jedan hitan let za Srbiju, da on može u svoj fijaker, sa svojim konjima, na zasluženi odmor od svega.
Jer...
"U tom Somboru svega na volju
svega ima to istina"..
(i da se ne ljuti Zvonko Bogdan), da ubacimo stih...
"I Nikola jeda ima", u tom Somboru.
Zoran Kecman
Možda vas zanima
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
