Ne, odlazak u Španiju nije bio opcija. Prvenstvo sam gledala kod kuće.
Eto toliko volim košarku. Verovatno bih more odbila ponovo samo zbog Njujorka.
Prošle godine u Sloveniju sam stigla na utakmicu sa Španijom. Želela sam da gledam nokautiranog Rudija Fernandesa, a nokautu smo bili mi. Debakl. Od tri meča, koliko sam gledala, jedan smo dobili. Srećom, taj je bio vredan vize za Mundobasket. Talija sam, izgleda, samo Rodžeru Federeru jer koji god turnir da sam gledala uživo, on je osvajao titule. Nije da mi je krivo zbog toga.
Većina mi je predvidela povratak u Beograd nakon četvrtfinala, oni pesimističniji kažu da ću u Madridu biti maksimalno dva dana. Opstimistično, možda i nerealno, verujem da i jedni i drugi greše, da žreb može da se otvori, da može da nam se vrati za Tursku.
Počelo je dvocifrenom pobedom. Doduše, nije neki protivnik, ali videli smo šta se Hvatskoj dešavalo sa Filipinima.
Dok kuckam ovo, na pet metara od mene, Brazilci muče evropske prvake Francuze. Neka ih namuče što više da nam sutra olakšaju posao.