Probudio sam se spokojan za odlazak u školu znajući da uprkos kiksevima imamo relativno prohodan put ka finalu – pa ne igramo s Amerima!
Zatvorite ovde celokupan tekst članka
Jugoslavija je na Svetsko prvenstvo u Indijanapolisu došla kao aktuelni evropski prvak – 2001. u Istanbulu nadmoćno smo pobedili sve, jedino Tursku u finalu sa manje od deset poena razlike (78:69).
Pojačani Divcem i Koturovićem, uz Jarića, Bodirogu, Stojakovića i ostale, tim Svetislava Pešića važio je za jednog od glavnih favorita.
Međutim, već u drugom kolu usledio je neočekivani poraz – Španija, koju smo lani manje-više rutinski savladali, ovoga puta nam je skinula skalp (71:69). Bodiroga je promašio šut za produžetak, a tada 22-godišnji Pau Gasol sasuo nam je 25 poena.
Lagano smo savladali oslabljenu Kanadu, a onda je usledio novi hladan tuš na početku druge grupne faze – Danijel Santijago dao nam je 31 poen i pali smo pred Portorikom, za koji je s razlogom važila fraza “uvek neugodni“. Uz odličnog šutera Ajusa, izvrsnog tehinčara Aroja i legendarnog matorca Ortisa, Portoriko nam je održao čas košarke i zasluženo je slavio, nema priče (85:83).
Brod je već počeo opasno da se ljulja, pojavljivale su se i (ne)proverene priče o lošoj atmosferi među igračima, ali je sve gurnuto pod tepih dok se ne završi Šampionat. Srećom, pod tepihom je i ostalo – uspeh poništava sve.
Posle meča sa Portorikom činilo se da se turnir neće završiti slavno po branioca titule, ali ubedljive pobede nad Brazilom i Turskom donekle su povratile samopouzdanje Pešićevom timu.
I onda je došao ’Dan D’, obračun sa Amerikancima usred noći po našem vremenu. Nervoza, iščekivanje, priče i pumpanje u svakom razgovoru, u novinama, na televiziji... Već predveče sam goreo od uzbuđenja, kao da imam povišenu temperaturu, a pokušaji da bar malo odremam bili su neuspešni.
Gledao sam Dirka kako razbija Špance, što je bila solidna uvertira u ono što je sledilo.
Cela zgrada bila je budna i na nogama, osećalo se u vazduhu, a bogme i čulo kada je Vujanić pogodio trojku za 9:0. Vlade Divac ubacio je 16 poena u prvom poluvremenu i imali smo +4. Ceo život slušao sam priče o Amerikancima koji melju u trećoj četvrtini (ili početkom drugog poluvremena, kao npr. u Atlanti 1996), a i sada su proradili baš u tom periodu.
Nade je bilo sve manje, na manje od sedam minuta do kraja gubili smo 69:59, ali usledilo je šest minuta koji su nam stvorili najdivnije uspomene. Gurovićeve trojke, onda ona Jarićeva na dva i po minuta do kraja, pa Markova bacanja – izlazio sam u haustor ispred stana, nisam smeo da gledam, a po urlanju u zgradi znao sam da li je pogodio ili nije.
Sva četiri Jarić je stavio kao na treningu, kao da je lopta bila odnekud navođena. Vodili smo 81:78, Amerikanci su imali poslednji napad, a Pešić je, ubeđen sam u to, tražio da se pravi prekršaj (nekoliko godina kasnije pre jednog intervjua pitao sam Karija da li je tražio da se pravi faul, a on je na moje veliko razočaranje odgovorio da se ne seća). Bilo kako bilo, faul nije napravljen, a Miler je pogodio samo prvi obruč. Pobeda! Bodiroga je uhvatio loptu, a meni su ostale urezane reči Slobodana Šarenca: “Šamar drim timu“ i “ako hoće bolje, moraju da pošalju bolje“.
I onda je došao ’Dan D’, obračun sa Amerikancima usred noći po našem vremenu. Nervoza, iščekivanje, priče i pumpanje u svakom razgovoru, u novinama, na televiziji... Već predveče sam goreo od uzbuđenja, kao da imam povišenu temperaturu, a pokušaji da bar malo odremam bili su neuspešni.
Gledao sam Dirka kako razbija Špance, što je bila solidna uvertira u ono što je sledilo.
Cela zgrada bila je budna i na nogama, osećalo se u vazduhu, a bogme i čulo kada je Vujanić pogodio trojku za 9:0. Vlade Divac ubacio je 16 poena u prvom poluvremenu i imali smo +4. Ceo život slušao sam priče o Amerikancima koji melju u trećoj četvrtini (ili početkom drugog poluvremena, kao npr. u Atlanti 1996), a i sada su proradili baš u tom periodu.
Nade je bilo sve manje, na manje od sedam minuta do kraja gubili smo 69:59, ali usledilo je šest minuta koji su nam stvorili najdivnije uspomene. Gurovićeve trojke, onda ona Jarićeva na dva i po minuta do kraja, pa Markova bacanja – izlazio sam u haustor ispred stana, nisam smeo da gledam, a po urlanju u zgradi znao sam da li je pogodio ili nije.
Sva četiri Jarić je stavio kao na treningu, kao da je lopta bila odnekud navođena. Vodili smo 81:78, Amerikanci su imali poslednji napad, a Pešić je, ubeđen sam u to, tražio da se pravi prekršaj (nekoliko godina kasnije pre jednog intervjua pitao sam Karija da li je tražio da se pravi faul, a on je na moje veliko razočaranje odgovorio da se ne seća). Bilo kako bilo, faul nije napravljen, a Miler je pogodio samo prvi obruč. Pobeda! Bodiroga je uhvatio loptu, a meni su ostale urezane reči Slobodana Šarenca: “Šamar drim timu“ i “ako hoće bolje, moraju da pošalju bolje“.
Istina, nisu im igrali Brajant, O’Nil, Dankan i Garnet, ali imali su najboljeg strelca lige (Pol Pirs), prvog asistenta lige (Andre Miler) i prvog skakača i blokera (Ben Valas). Uz Redžija Milera, Finlija, Berona Dejvisa, daleko je to bilo od slabog tima.
Slavlje širom zemlje moglo je da počne – mi smo porodično otišli na Trg, a tamo je bila fešta – zastave, sirene, pesma, ekstaza... Sutradan nisam otišao u školu, nisam mogao da budem koncentrisan ni na šta drugo osim na košarku.
Portorikanci su uprskali veliku priliku, izgubili su u četvrtfinalu od Novog Zelanda, pa je četa s Perom Kameronom i Kirkom Penijem na čelu stigla do polufinala i meča sa Jugoslavijom.
Dvoboj sa Amerikancima oduzeo nam je mnogo na emotivnom planu, Novozelanđani su na poluvremenu vodili sa devet poena razlike, ali smo u nastavku stvari postavili na svoje mesto (89:78), uz briljantnog Koturovića i njegovih 18 poena.
Na poluvremenu tog meča dogodio se famozni “slučaj banana“ i izbacivanje Vladimira Radmanovića iz tima, ali sledilo nam je finale i nije bilo vremena i energije za bavljenje bilo čime drugim.
Istina, nisu im igrali Brajant, O’Nil, Dankan i Garnet, ali imali su najboljeg strelca lige (Pol Pirs), prvog asistenta lige (Andre Miler) i prvog skakača i blokera (Ben Valas). Uz Redžija Milera, Finlija, Berona Dejvisa, daleko je to bilo od slabog tima.
Slavlje širom zemlje moglo je da počne – mi smo porodično otišli na Trg, a tamo je bila fešta – zastave, sirene, pesma, ekstaza... Sutradan nisam otišao u školu, nisam mogao da budem koncentrisan ni na šta drugo osim na košarku.
Portorikanci su uprskali veliku priliku, izgubili su u četvrtfinalu od Novog Zelanda, pa je četa s Perom Kameronom i Kirkom Penijem na čelu stigla do polufinala i meča sa Jugoslavijom.
Dvoboj sa Amerikancima oduzeo nam je mnogo na emotivnom planu, Novozelanđani su na poluvremenu vodili sa devet poena razlike, ali smo u nastavku stvari postavili na svoje mesto (89:78), uz briljantnog Koturovića i njegovih 18 poena.
Na poluvremenu tog meča dogodio se famozni “slučaj banana“ i izbacivanje Vladimira Radmanovića iz tima, ali sledilo nam je finale i nije bilo vremena i energije za bavljenje bilo čime drugim.
’Gaučosi’ su bili oslabljeni, pošto je Manu Đinobili povredio skočni zglob (pokušao je i takav da igra, ali je za 12 minuta na parketu više pomogao Jugoslaviji nego svom timu). U njegovom odsustvu najveći teret poneli su centri – dok mi nismo mogli da rodimo trojku, Argentinci su nas ubijali u reketu, pre svih Oberto.
Celo drugo poluvreme proteklo je u vođstvu Argentine i našim bezuspešnim pokušajima da ih stignemo. Na 150 sekundi do kraja utakmice Gaučosi su imali +8 (74:66) i već su počeli komentari u stilu “Dobro, i srebro je vrhunski rezultat“ (što i jeste, ali ipak), “Bar smo dobili Amere“ i slično. U zbilji, u svakom od nas tinjala je nada i vera u čudo.
A ko nam ga je podario? Dejan Bodiroga. Dva puta je odigrao “ono svoje“ jedan na jedan, između toga je ubacio trojku, a onda je postigao i dva bacanja za potpuni povratak – 75:75. Divac je potom promašio dva penala, a sudije su nas pogurale ne sviravši faul na Skonokiniju u poslednjem napadu.
Više od minut nije bilo koša u produžetku, a onda je Stojaković, moj omiljeni igrač i dečački idol, pogodio trojku iz ugla – tada sam znao da dobijamo. Argentinci su bili demoralisani propuštenom prilikom, i naši su bili nervozni, ali su sa linije penala overili trijumf – konačnih 84:77, suze radosnice i novi izlazak na Trg. Da vam ne pišem previše, pogledajte snimak, delić tog ludila:
’Gaučosi’ su bili oslabljeni, pošto je Manu Đinobili povredio skočni zglob (pokušao je i takav da igra, ali je za 12 minuta na parketu više pomogao Jugoslaviji nego svom timu). U njegovom odsustvu najveći teret poneli su centri – dok mi nismo mogli da rodimo trojku, Argentinci su nas ubijali u reketu, pre svih Oberto.
Celo drugo poluvreme proteklo je u vođstvu Argentine i našim bezuspešnim pokušajima da ih stignemo. Na 150 sekundi do kraja utakmice Gaučosi su imali +8 (74:66) i već su počeli komentari u stilu “Dobro, i srebro je vrhunski rezultat“ (što i jeste, ali ipak), “Bar smo dobili Amere“ i slično. U zbilji, u svakom od nas tinjala je nada i vera u čudo.
A ko nam ga je podario? Dejan Bodiroga. Dva puta je odigrao “ono svoje“ jedan na jedan, između toga je ubacio trojku, a onda je postigao i dva bacanja za potpuni povratak – 75:75. Divac je potom promašio dva penala, a sudije su nas pogurale ne sviravši faul na Skonokiniju u poslednjem napadu.
Više od minut nije bilo koša u produžetku, a onda je Stojaković, moj omiljeni igrač i dečački idol, pogodio trojku iz ugla – tada sam znao da dobijamo. Argentinci su bili demoralisani propuštenom prilikom, i naši su bili nervozni, ali su sa linije penala overili trijumf – konačnih 84:77, suze radosnice i novi izlazak na Trg. Da vam ne pišem previše, pogledajte snimak, delić tog ludila:
Duele sa SAD i Argentinom imam snimljene (posle sam ih sa VHS-a prebacio na disk) i pogledao sam ih... Uh, ne znam ni sâm koliko puta, 15 najmanje. Posebno dobro legnu posle teških poraza reprezentacije, bar se malo digne duh ako se u društvu uključi vremeplov i ponovo prožive najdraže sportske uspomene. Priznajem, jedino nije pomoglo 2005. godine.
Jugoslavija: Dejan Bodiroga, Dejan Koturović, Žarko Čabarkapa, Igor Rakočević, Predrag Stojaković, Vladimir Radmanović, Marko Jarić, Predrag Drobnjak, Vlade Divac, Miloš Vujanić, Dejan Tomašević, Milan Gurović.
Duele sa SAD i Argentinom imam snimljene (posle sam ih sa VHS-a prebacio na disk) i pogledao sam ih... Uh, ne znam ni sâm koliko puta, 15 najmanje. Posebno dobro legnu posle teških poraza reprezentacije, bar se malo digne duh ako se u društvu uključi vremeplov i ponovo prožive najdraže sportske uspomene. Priznajem, jedino nije pomoglo 2005. godine.
Jugoslavija: Dejan Bodiroga, Dejan Koturović, Žarko Čabarkapa, Igor Rakočević, Predrag Stojaković, Vladimir Radmanović, Marko Jarić, Predrag Drobnjak, Vlade Divac, Miloš Vujanić, Dejan Tomašević, Milan Gurović.
Protiv Amerike sam gledala do jedno 8-9 min. do kraja a onda otišla spavati ( radni dan ) ubjeđena da smo izgubili. Tješila sam se mišlju da smo se u 1. poluvremenu dobro držali i tada ( prvi put, čini mi se ) doživjela da amerikanci uzmu TM, prije toga im izgleda bilo ispod časti.
Ujutru me zove ćerka: »Mama pobjedili smo Ameriku«. Toliko sam vrisnula da su se svi sjatili u kancelariji pitajući se šta mi je. Gledala sam snimak tog dana, Gurovićeve trojke i lavlja rika …
Protiv Argentine se sjećam jedino Bodiroge ( slikala se s legendom u Kranjskoj Gori, na prvenstvu mladih ), jednostavno nije dao pehar, sve je čini mi se sam uradio, u sjećanju mi je kako puzi po podu za loptom i ne da, ne da…
Sjećam se kritika na račun Pešića i njegovih čestih izmjena. Da smo u većini utakmica u početku zaostajali a odna preokrećali. Novozelanđana i njihovih rituala.
Sjećam se slavlja, Peđinog bačenog kaputa među djecu na dočeku…
Sjećam se… kao da je juče bilo.
Pozdrav svima i hvala Saši, zaista lijepa sjećanja
(Jova, 11. septembar 2014 20:22)
gledam ovaj snimak i prisetim se svega...e i onda,sedam godina kasnije...milis teodosic sa svojih 22 zatrpa slovence u polufinalu,svi znamo koliko smo dugo i koliko zarko cekali na taj momenat,drugar i ja u delirijumu,litar rakije skoro otisao,odlazimo u grad,dres divca iz 2002 standradno na meni,urlamo ulicama,lik iz kola pokazuje srednji prst,u gradu slavi nas deset,sta se dogodi za sedam godina?
(markonatto, 7. septembar 2014 11:39)
Mora se priznati da smo imali pomoc sudija u finalu, u poslednjoj cetvrtini. Namerno, ili nenamerno, Argentinci su osteceni. Naravno, to mi nije smetalo da se radujem tada!
(bojan, 5. septembar 2014 12:09)
Sta reci, mislim da je ta utakmica protiv SAD i ona protiv Litvanije 1995 najbolje u celoj nasoj kosarkaskoj istoriji i da su zapravo besmrtne
(murajsam, 1. septembar 2014 15:07)
Sta reci u hramu kosarke pa zlato ... jos uvek se ponosim tom utakmicom i tim prvenstvom... hvala toj reprezentaciji!
(Ime i prezime!, 31. avgust 2014 13:19)
pre samo 12 god. bili smo najjaci,nije nam niko nista mogao...a sad N.Zeland ne mozemo da dobijemo... :-/(Haahahahaha :D, 30. avgust 2014 13:02)
Druze kao prvo PRIJATELJSKA utakmica je bila a kao drugo pa mi smo na tom SP 2002 izgubili sa ONAKVIM sastavom OD PORTORIKA ii sta? (KUM, 30. avgust 2014 14:33)
Upravu si....samo sam zeleo da naglasim koliko smo nekad bili jaci....ali sta je tu je..Napred Srbija ..da postignemo sto bolji rezultat.
(Haahahahaha :D, 30. avgust 2014 21:11)
Trebinje je dalo znacajan doprinos srpskoj kosarci. Da nije bilo Trebinjaca Bodiroge i Gurovica,i prije toga Danilovica mnogo manje bi se radovali. To je bila zlatna generacija. Pozdrav
(RepSrpskaHercegovina, 30. avgust 2014 20:19)
Имао сам тад 11 година, гледао сам финале са братом, он је 7 година старији од мене, и негде пред крај Аргентинци воде, не можемо да приђемо, и Бодирога даје прву тројку, ја скачем нервирам се, дерем се, а мој брат узима новине и почиње да чита..мене сад он нервира, како може да чита новине сад! а он каже: шта се примаш, видиш да Бодирогу нема ко да чува, добијамо 100% 2007 сам остао без брата, и кад год гледам ову утакмицу крећу ми сузе, сетим се колико смо сви били срећни..
(о шонеси, 30. avgust 2014 18:40)
Gledao svaku utakmicu nase reprezentacije sa ekipom iz Toronta:) Studirali smo svi u to vreme pa smo cuvali i stedeli da bi otisli i navijali..Upoznali smo nase ljude iz svih krajeva SAD-a i Kanade..:) Pozdrav za Gorana i Milicu koji su na taj turnir dosli iz Australije:)
A momcima koji su nam doneli zlato...do neba hvala za nesto sto cu pamtiti citavog zivota.
(tamo_daleko, 30. avgust 2014 17:41)
Prestanite vise da nostalicarite. Je l zivite u proslosti? Je l kukate za Jugoslavijom? Ako da, daj da napravimo referendum i da se izbrijimo.
(Buba Pera, 30. avgust 2014 17:06)
Jeste indianapolis nešto zbog čega se uvek naježim ali se još više naježim (iz više razloga) zbog tog nesudjenog finala Dream Team - Jugoslavija 1992 na Oi i 1994 na SP! Kakavi bi to bili mečevi sunce ti poljubim! Samo da rata nije bilo!!!
(Aca, 30. avgust 2014 13:56)
Bili bi to stvarno mecevi za pamcenje.Cak sam misljenja da bi smo ih mozda i dobili u tom nesudjenom finalu.Ko zna,mozda bas zbog toga i nije odigrano :))
(don, 30. avgust 2014 16:35)
Bio tamo, gledali zadnje tri utakmice uzivo. Vrh, vrhova! Kad smo culi da idemo na Amere, mislili vracamo se sutra. Kakav trip!
(Rile, 30. avgust 2014 15:45)
Moram priznati da nikad nisam gledao ovaj meč. Amerikanci su na tom SP dostigli dno, znao sam i to pre prvog meča kad sam video kakva je to ekipa, jedva skrpljena i nimalo spremna. Nakon nas njih su na kraju dobili čak i Španci u meču za peto mesto.
Nama svaka čast, nismo mi krivi što su oni bili jadni pa ih je tukao svako ko je shvatio kakav su raspad.
(SQI, 30. avgust 2014 15:36)
pogledao sam video i bas sam nekako bio ponosan da je ekipa s nasih prostora dobila dream team....a hrvat sam...svaka cast...nisam brojao al onaj decko gurovic je podjelio te veceri nevidjeno puno "in ya face" trica. Kapa dolje jos jednom i sretno u spanjolskoj!
(dantreal, 30. avgust 2014 15:30)
@splico ti mozes samo da puknes od zavisti!
puna su vam usta losih stvari o jugoslaviji i srbima e pa eto vam ga na. cinjenica je da je srbija legalni naslednik svih trofeja osvojenih u zajednickoj drzavi jer ste se vi vasim bezanjem iz drzave odrekli istih. cinjenica je isto i da je to srpski tim jer crnogorci i mi nismo dve razlicite nacije nego ista krv, dva brata od iste majke.
budi musko, stegni ruku i cestitaj na uspehu umesto sto ostavljas zlurade i zajedljive komentare. delujes pateticno.
(enigma, 30. avgust 2014 15:04)
Ja sam tad bio u komsiluku,u Sofiji.4-5 ujutru,Gurovic reketira kos dream team-a,Jaric ladan k'o spricer a ja posle zavrsetka otvorio sirom prozore i odvrnuo Bregoviceve trubace...mislim da sam tad bio najsrecniji na svetu ?
(Boksi, 30. avgust 2014 15:03)
Bog nam je uslisio molbe da dobijemo vec izgubljeno finale, ali izgleda da misli da mu jos nismo otplatili svu srecu i radost koju nam je podario na tom prvenstvu.
Od tada je krenuo nas pad, kada su Divac, Bodiroga i Tomasevic presli svoj reprezentativni zenit, "neki novi klinci" Stojakovic, Radmanovic, Rakocevic... iz ovog ili onog razloga nisu uspeli da ih zamene.
(ZR, 30. avgust 2014 10:23)
Stojakovic ???
Pa covek je 2002 bio u IDEALNOJ PETORCI
(KUM, 30. avgust 2014 14:35)
pre samo 12 god. bili smo najjaci,nije nam niko nista mogao...a sad N.Zeland ne mozemo da dobijemo... :-/
(Haahahahaha :D, 30. avgust 2014 13:02)
Druze kao prvo PRIJATELJSKA utakmica je bila a kao drugo pa mi smo na tom SP 2002 izgubili sa ONAKVIM sastavom OD PORTORIKA ii sta?
(KUM, 30. avgust 2014 14:33)
Jeste indianapolis nešto zbog čega se uvek naježim ali se još više naježim (iz više razloga) zbog tog nesudjenog finala Dream Team - Jugoslavija 1992 na Oi i 1994 na SP! Kakavi bi to bili mečevi sunce ti poljubim! Samo da rata nije bilo!!!
(Aca, 30. avgust 2014 13:56)
Srbija nikad nie bila na krovu svjeta,zelim reci da Srbija nikad nie bila kosarkaski prvak svjeta. SFRJ je bia federacione republika Srbija, Hrvatska, BiH, Slovenia, Makedonia, CG i dvie autonomne republike Kosovo i Vojvodina (Kosovo i Vojvodina su davala glas u svim politickim odlukama kao i ostale republige, zelim reci bez uzbudjenja za citaoca).
2002 nije srbia bila prvak svjeta jer je drzava bila neka forma Jugoslavie sa CG, a poslje Srbia i CG.
To ce potrajati kad neka drzava iz bivse juge bude prvak svjeta, a mozda i balkana. Kosarka je sve vise komercionalan sport i evroliga se priblizava NBA sto je negativt za male zemlje i teze, a ono je najgore da smo mi siromsne drzavice i sve smo siromasnie svake godine.
I mi hrvati mozemo reci da smo bili hokejaski prvaci svjeta 2013 jer su svedi bili prvaci svjeta a i mi i svedi smo u EU, to je poredjenje isto kao sto vi se poredite sa jugoslovenski uspjesima.
(splico, 30. avgust 2014 13:46)
Ja sam tah dogadjaj proziveo slicno kao autor teksta. Bio sam sedmi razred i srecan ko kucence :) inace, posle 98. poceo sam da treniram kosarku.
(Petar, 30. avgust 2014 13:42)
E tad smo imali sve! Jaku ekipu bez nesuglasica, odličnog trenera koji je imao autoritet (baš se sećam kako smo svi bili u fazonu da pljujemo radmanovića zašto se zakačio sa Karijem, a sada smo svi pljuvali Saleta NAcionaleta što se pokačio sa Micovim, "pa pobogu ko će sad da nam šutira trojke"). Ekipa je bila mašina za koševe, davali su koševe non stop i onog trenutka kada protivnička ekipa malo zastane eto nas u vodjstvu, a i tada smo nastavili da cepamo mrežice i više nisu mogli da na sstignu.
Svaku utakmicu sam odgledao na prvenstvu. Pre 15 dana sam ponovo pogledao 1/4 sa amerima. Koliko volim da gledam tu utakmicu ne mogu vam opisati! Ako ima neki snimak te utakmice u malo boljem kvalitetu, molim neka ostavi link ili neka kaže gde mogu da je nadjem!
(vlada, 30. avgust 2014 13:41)
Utakmicu Jugoslavija - SAD sam gledao u jednom malom baru u Delaveru. Ameri su navijali onako prepotentno, kao i uvek. Kada su izgubili, cela ekipa je prebacila kanal na bejzbol, kao da se nista nije desilo i nastavila da gromoglasno navija za Phillies iz Filadelfije, koji su u tom trenutku drali neke mučenike iz Teksasa. To mi je bila druga godina zivota u Amrici i prvi pravi primer koliko se kao kulture razlikujemo.
(Jefferson rooftop, 30. avgust 2014 13:28)
To su bili slavni dani i megdani,secam se dobro i generacije iz 1998 i 2002,ove iz 1990 kroz maglu sto bi se reklo,jer sam imao jedva 5 godina tada.To je bila neverovatna dominacija nasih tih godina.Mogu samo zamisliti sta bi bilo u Barseloni '92 da se Juga nije raspala,nzm da li bi pobedili Dzordana i drim tim,ali bi to sigurno bio najbolji kosarkaski mec ikad odigran.Ovoj danasnjoj generaciji mnogo srece zelim
(dominus, 30. avgust 2014 13:21)
Meni je najdraza ona ekipa iz 1998 to je bila potcenjena ekipa bez najacih igraca ali sa srcem i talentom.Ova ekipa moze da bude kao ona 1998 i da pokaze sta je Srbija.Bodiroga je najveci genije kojeg smo imali on je bio vezivno tkivo za sve te ekipe jos od 95.Tih i proracunat lider koji igrom i primerom vodi.On je ideal prema kome treba da se ugledaju nasi mladi igraci i bez sumnje bi imali sjajne karijere pune novca i slave.
(Dragutin, 30. avgust 2014 13:09)
Znači čitam vaše komentare ljudi i suze idu.. Puštam film 12 godina sam imao, primao inekcije i pre i posle podne, ali nisam propustio ni jedan meč budio se noću... Onako bolestan valjao se, skakao, trčao po sobi... Bilo bi lepo da se to nekad ponovi...
(Poručnik Draguljče, 30. avgust 2014 12:57)
citam ovaj tekst i placem kao malo dete.Placem od srece ali i od tuge jer se nikad tako nesto nece ponoviti.Cekam pola 4 da vidim sta ovi nasi mogu da urade,ali najtuznije je sto cu ih gledati bez nekih emocija jer to vise nisu uzori i legende kao sto su nekad bile u plavom dresu..
(kamurabi, 30. avgust 2014 12:54)
Evo gledam jutros Ginobili se slikao sa svojom statuom u Buenos Airesu-zasluzeno-covjek je legenda...i nesto se mislim-ako neko od nasih igraca zasluzuje svoju statuu to je Dejan Bodiroga-ono sto je on uradio u finalu 2002 ne vjerujem da ce neko nekada nadmasiti...svaka cast Djordjevicevim tricama u finalu protiv Litvanije 95-e ali ovo je bilo nesto posebno,nesto bas magicno-vec smo se oprostili od titule-sjecam se dobro da sam se na dva i po minuta prije kraja prestao nervirati,gubili smo osam razlike-gotovo je...a onda kao nekom filmu loptu uzima Bodiroga-i sam postize devet uzastopnih koseva,od toga jednu tricu sa sedam metara-inace PRVU tricu na citavom prvenstvu!!...sta dalje da pricam,uvijek se najezim kada to gledam,takvog igraca vise nemamo a tesko da cemo ga i imati,inace moj omiljeni igrac je uvijek bio Pedja,ali imam beskrajno postovanje prema Bodirogi,tim vise sto mu ovo nije bio jedini put da uradi nesto ovakvo,ali finale SP se ne zaboravlja i zato-hocemo spomenik Dejana Bodiroge-ako moze Manu moze i on,zasluzio je! :)
(ManuGinobili, 30. avgust 2014 12:42)
Replika za Novosadjanina i ostale, i obecavam da necu vise, greota je kvariti secanja na 2002.
Tacno je da je Dule 2003. vodio sve te koji su nabrojani, ali to su u tom momentu bili najbolji igraci koji su bili u stanju ili zeleli da igraju za reprezentaciju.
Bogavac je bio u sastavu iz prostog razloga sto је Rakocevic napustio ekipu dva dana pred prvenstvo, a Djuro Ostojic (sasvim solidan igrac) jer se Tomasevic "odmarao" i zaista ne znam sta je tu vama sporno?
Neko je pomenuo sto nisam pomenuo TNT i Perovica, pa jel su oni mozda sa 15-16 godina trebali da igraju za A reprezentaciju, normalno da cu da pomenem one igrace koji su trebali da posle SP polako budu nosioci igre tima. Kada su pomenuta cetvorica postali oslonci reprezentacije, mi smo se 2009. vratili sa EP sa srebrnom medaljom i sa ukradenim finalom SP naredne godine.
Sto su se i oni upropastili u medjuvremenu, to zaista vise nema veze sa Indijanapolisom 2002.
(ZR, 30. avgust 2014 12:34)
Ako ti mislis da su Reggie Miller, Paul Pierce, Majk Finli i Dejvis pripadali B timu, onda ne poznajes kosarku. Istina je da nisu igrali Kobi, O'Nil i Rej Alen, ali to ne umanjuje znacaj trofeja. Pa zasto ih nisu poslali ako su mislili da in trebaju? Zato sto nisu znali da postoji neko jaci od njih.
(smederevac, 30. avgust 2014 12:27)
Ne truj odličan tekst budalaštinama!
Vujoševoć ne može da ne pomene Zvezdu a vi, pak, ne možete da ne pomenete njega.
(antimatter, 30. avgust 2014 12:10)
Ja sam te noci kada su igrali sa Amerima bio u Patrisu, sutradan me cekao ispit iz Matematike 1 ali sanse nije bilo da se spava. Svi su bili kao na iglama, i tv sala je bila prepuna, naboj emocija, psovanje, erupcija odusevljenja na kraju je nezaboravna. Kasnije sa Argentinom psovanje Divca zbog onih bacanja (takav smo narod) i urlik na Stojakovicevu trojku. Secam se komentara jednog kolege "Jednom se daje uslov za drugu godinu ali jednom se postaje i svetski prvak" Nisam dao ispit a ni uslov (dao sam ga u januaru) ali mi nije zao jer sam bio deo one energije koju su slali svi ljudi sa ovih prostora, ogromna podrska koju su kosarkasi i osetili kada su se vratili kuci. Imam osecaj da sam pomogao u osvajanju zlata, zovite to kako hocete, ludost, glupost, ali je za mene to bila neizmerna sreca i radost.
(rada, 30. avgust 2014 12:03)
Ja znam samo jedno, ovakve euforije vise nece nikad biti, cak i sad da uzmemo zlato. Drugacije vreme bilo, vise smo se drzali zajedno,radovali uspesima. Sad? Sad samo znamo da pljujemo i gledamo lose strane
(Aljosa, 30. avgust 2014 11:59)
imao sam 15 godina i kosu chupao kad Ginobili povredjen a mi gubimo od Argentine bez reshenja za pick&roll igru, potpuno nas nadigrali! Sve do momenta u samom finishu kad Bodiroga uzima stvar u svoje ruke i vise nikom neda loptu! Dve trojke sa devet metara, dva ulaza i bacanja! kakav ucinak za dva i po minuta! Nevidjen kralj, nije priznao poraz iako su i Divac i Stojakovic vec bili na kolenima, Jaric bez ideje, Gurovic bez uchinka! Kako nas je samo podigao iz pepela najveci kralj- 'Beli Medzik'!! josh jedno zlato opet njegova neverovatna rola donosi! kakav nam je ponos probudio tad!! Hvala legendo najveca
(limeni, 30. avgust 2014 11:56)
U tih 8 godina je svakako bilo i mnogo vecih prolema zbog neodazivanja pa smo ipak uzimali mahom zlata. Jednostavno pad nase kosarke se poklapa sa preuzimanjem selekcije od gospodina Vujosevica :) Tada je krenuo trenda da igraci poput Djure Ostojica mogu da igraju za svetskog prvaka. Da smo bili pametni trebali smo jednostavno da yrtvujemo to prvenstvo, odnosno da je Vujosevic bio pametan jer smo imali obezbedjene OI2004. U toj reprezentaciji su igrali Bogavac, Djuro Ostojic, Avdalovic, Kosta Perovic...Uzas. Tada je sve krenulo nizbrdo, naglo se urusio kult reprezentacije. Jednostavno trebalo je otici turisticki u Svedsku i onda gladni i odmorni da napadamo bolji rezultat u Atini. Atina je ispostavice se kljucna tacka u nasem padu, jer Vujosevic jednostavno nije imao kredibilitet da se smatra nekim ko moze da naudi nasoj kosarci, on je to uradio nesto docnije. 2004 i 2005 su zacementirali nas krah i pored sastava koji je realno u tom trenutku bio odmah iza USA. Stojakovic, Pavlovic, Milicic, Bodiroga, Radmanovic, Jaric, Rakocevic, Vujanic, Tomasevic, Drobnjak... I pored toga nama je najbitnije minute u utakmici sa Kinom igrao Avdalovic i napravio trokorak sam u kontri na polaganju u najbitnijem momentu utakmice (nadam se da ima fanatika koji se secaju tog detalja jer sam hteo da razbijem tv, plejmejker sam kao duh u kontri pravi trokorak i polaze loptu u kos...) Posle toga nije imalo smisla da se igra a bas nam se otvorilo polufinale...
(Novosadjanin., 30. avgust 2014 11:53)
Zemlja Jugoslavija, kakva god, mala velika, bivsa itd. bila je prvak sveta u kosarci 1990. Nije mala stvar biti sampio sveta, jel tako? E, a onda, na sledecem prvenstvu, cetiri godine kasnije, nismo igrali ( pu, mater im ), nisu nam dali. A bili smo mnoooogo jaki. Naredni turnir bio je 1998. Pogodi ko je bio prvak sveta? Jugoslavija! Potvrdjivanje dominacije. Djordjevic ( sa vec utemeljenim statusom legende ) objasnio je sta znaci rec kapiten i tandem Bodiroga-Rebraca koji im je da prostite...uterao strah u kosti. Cetiri godine nakon toga, tacnije 2002. sampioni odlaze da brane tron. A gde? Tamo gde se navodno igra najbolja kosarka. Hajde da vidimo. Dosli smo po jos jedno zlato i ne zanima nas ko je sa druge strane. Tim promenjen, ishod isti. Sampion sveta - Jugoslavija! Da li shvatate, da je na cetiri svetska prvenstva 1990 - 2002 jedna zemlja bila sampion kad god je igrala. Govorili su, mi smo u kosarci ono sto je Brazil u fudbalu, ali neeeeee to je samo kompliment za Brazil. Ja ne znam da li je ijedna zemlja bila toliko dominantna u nekom sportu osim nas, tih godina, u kosarci? Mislim da nedostajemo tom peharu. Ceka nas vec dugo. Hejde da ga ponovo podignemo visoko! Neka igre pocnu.
(kkk, 30. avgust 2014 11:48)
Nismo se razumeli najbolje, ja sam hteo da kazem da kada je ta generacija koja je rodjena krajem sedamdesetih i pocetkom osamdesetih trebala da preuzme "stafetnu palicu" nosilaca igre u reprezentaciji od ovih starijih, tada je usledio pad.
Naravno da ne zelim da sporim Stojakovica i njegov veliki doprinos osvajanju zlata 2001 i 2002, samo sam hteo da kazem da je on trebao da odigra jos puno utakmica za reprezentaciju (2003 kada je poslednji put igrao, Pedja je imao tek 26 godina), a cinjenica je da nije (opet nisam rekao da je iskljucivo on za to odgovoran) i da smo mi posle 2002. i tog zlata totalno potonuli na reprezentativnom planu.
(ZR, 30. avgust 2014 11:31)
Bog nam je uslisio molbe da dobijemo vec izgubljeno finale, ali izgleda da misli da mu jos nismo otplatili svu srecu i radost koju nam je podario na tom prvenstvu.
Od tada je krenuo nas pad, kada su Divac, Bodiroga i Tomasevic presli svoj reprezentativni zenit, "neki novi klinci" Stojakovic, Radmanovic, Rakocevic... iz ovog ili onog razloga nisu uspeli da ih zamene.
(ZR, 30. avgust 2014 10:23)
Pa kako se seti ovu trojicu da pomenes?!!!!! Kako se ne seti da pomenes Vujosevicevu skolu reprezentativaca?!!!!! Stojakovic od 2003 vise nikada nije obukao dres, znamo i zbog koga iz KSJ. Radmanovic i Rakocevic nikada vise nisu bili u prvom planu. A sta je sa naslednicima iz Partizana iz te "velike skole" maga i doktora kosarke. Gde su igraci Velickovic, Perovic, Tepic, Tripkovic...….. Gde su ti igraci velike skole?
(sta bi ?, 30. avgust 2014 11:28)
Kakve su to utakmice bile,malo je reci istorijske,secam se svakog trenutka protiv SAD,Novog Zelanda i Argentine kao da je juce bilo iako sam imao 12 godina.U cetvrtfinalu protiv Amera molio sam caleta da me probudi da gledamo,naravno da nisam oka mogao da sklopim,negde iza ponoci dolazi cale da me budi da gledamo.Od samog pocetka srce mi je udaralo kao ludo,pogledam kroz prozor,ceo grad budan,svi gledaju.Cale kalemi cigaru na cigaru a ja ni jedno trenutka nisam seo,ceo mec sam prestojao.Posle one Gurovicevih trojki i sokantne zavrsnice,prvi put sam zaplakao od srece.Napolju se cuju sirene,ma opsti haos.Tog jutra nisam ni isao u skolu(da budem iskren nisam bio jedini,bar polovina razreda nije dosla).Polufinale je bilo veoma tesko,svi su ocekivali laganu pobedu,dosta smo se mucili ali su oni na kraju popustili i nas kvalitet je isplivao na povrsinu,na kraju smo ih ubedljivo dobili.A u finalu smo imali i srece,Divac je mogao da odluci sa sl.bac.ali je oba promasio.I da se zahvalim sudujama(stvarno im ne znam imena)Ko zna da je bio neki drugi sudija,verovatno bi svirao onaj faul na kraju.Gledajuci iz danasnje perspektive,mislim da smo to zlato zasluzili,imali smo sjajne pojedince i sjajnog trenera koji je sve to ukomponovao.Ali ovo zlato je oznacilo i kraj jedne uspesne ere,kraj jedne generacije koja ce jos dugo cekati na svog naslednika.Duda Ivkovic bio je veoma blizu u Turskoj ali valjda su Turci morali da dobiju onu sramotnu polufinalnu utakmicu i plasiraju se u finale.
(WSC, 30. avgust 2014 11:22)
meni su ostala upamcena imena dvojice sudija... Grk Pecilkas i Mersedes iz Dominikanske republike... Kad Sarenac krece da vice posle nedosudjenog faula nad Divcem - Pa sram vas bilo sudijo Pecilkas... ostalo je istorija
(Stella Rossa, 30. avgust 2014 11:19)
Od tada je krenuo nas pad, kada su Divac, Bodiroga i Tomasevic presli svoj reprezentativni zenit, "neki novi klinci" Stojakovic, Radmanovic, Rakocevic... iz ovog ili onog razloga nisu uspeli da ih zamene.
(ZR, 30. avgust 2014 10:23)
Sta bre pricas ti? Stojakovic odigrao 5 takmicenja uzeo , 2 zlata i bronzu. Radmanovic je odigrao mozda 3 takmicenja, sto znaci da nije igrao 15 godina pa bilo koga da menja. Dok ni Rakocevic nije odigrao nista vise od toga. Neki drugi ih nisu zanenili, ovi su dali sasvim solidan doprinos koliko su igrali. Stojakovica koji je dva puta bio najbolji igrac prvenstva je smesno i komentarisati. Covek ima 2 zlata! 2 zlata! Ko sada ima 2 zlata. Potcenjujes medalju ovom izjavom.
(Mikeli, 30. avgust 2014 11:16)
Post ti je na mestu, ali ne razumem sta je ti Vujosevic kriv za taj losiji rezultat 2003?
Mozda sto mu je desetak igraca iz raznoraznih razloga otkazalo ili nije moglo da igra (vrhunac je bilo Rakocevicevo napustanje ekipe, jer mu se ne svidjaju trenerove postavke igre)?
Ili mozda sto je Jaric igrao sa slomljenim nosom od prve utakmice protiv Rusa, ili sto se Stojakovic povredio pred najbitinije eliminacione meceve?
Sa svim tim nedacama Dule je bio 6. na tom EP, sto niko ne pomene da je posle njega jedan Zeljko imao dve velike blamaze, od cega jednu pred domacom publikom?
(ZR, 30. avgust 2014 11:13)
Te 2002 sam spremao prijemni za fax. Prof. me vratila kuci jer nisam dobro naucio lekciju iz neoraganske hemije. Sedeo sam sam u dnevnoj sobi i skakao kad smo pobedili Argentinu a majka je prolazila pored mene kao pored Turskog groblja :) bila je ljuta na mene sledecih 10 dana ma ni titula je nije oraspolozila :D . Naredne godine sam upisao fakultet,kasnije ga zavrsio i evo vec 3 godine cekam posao...
(Muka, 30. avgust 2014 11:09)
Secam se svega kao da je bilo pre neki dan, bio sam u Indianapolisu, nije bilo lako ni protiv Novog Zelanda u polufinalu. Pored domacina, Jugoslavija je imala najvecu podrsku sa tribina. Bilo je bas ludo, i slavlje je trajalo jos dugo u noc nakon pobede. Secam se kafane u centru, mislim da se zvala Champs, pita me sanker da li imamo neku srpsku muziku na CDu, ja iz kola donesem, kad je pustio DLM - Vlade Divac, haos u kafani, puno se popilo a i polomilo. Ne znam koliko je gazda na kraju bio srecan zbog tog CDa.
(bluez, 30. avgust 2014 11:09)
Златна ера српске кошарке је почела 1995е на ЕП и потрајала 7 година, кулминација би управо 2002, на том СП и величанствен подвиг једне генерације, по много чему јединствен и незапамћен у историји спорта.
Много тога је речено, написано, али није све то ишло глатко и лако како се данас представља. Би много проблема, разних, нервозе (и жао ми је што је са Радманом испало како је испало), и са селекцијом, Кари је саставио екипу какву нико пре њега није, нити ће икад саставити, у екипи су била само 3 испод 2 м, и чак 9 виших од 205 цм, читаво СП су наши одиграли са 4 изразито висока момка (на поз.2-3 су се ротирали Бодирога, Стојаковић и Гуровић) у петорци, нико шре тога такву кошраку није играо. Зато и би много проблема са брзанцима и екипама које воле да дивљају (попут Порторика, касније и Зеланда), биле су то Танталове муке за такву петорку, били су наши момци у тешкој ситуацији, али када је требало доказали су квалитет, и од каквог су материјала грађени.
Остаће упамћен 5.9.2002. и тада су Срби урадили нешто што нико пре тога није, и што су сви сматрали да је немогуће, заправо би "јерес" тако нешто и изговорити, срушили су један наметнути мит и у 1/4Ф елиминсана је екипа САД састављена од водећих НБА играча. Следи и велико емотивно пражњење, и ход по мукама у 1/2Ф али и невероватан преокрет против Зеланда, и онда финале, фантастично финале са Гаучосима.
Свака златна медаља је драга, али ова са СП 2002 је свакако најдража и посебног сјаја
(Divos, 30. avgust 2014 11:04)
Златна ера српске кошарке је почела 1995е на ЕП и потрајала 7 година, кулминација би управо 2002, на том СП и величанствен подвиг једне генерације, по много чему јединствен и незапамћен у историји спорта.
Много тога је речено, написано, али није све то ишло глатко и лако како се данас представља. Би много проблема, разних, нервозе (и жао ми је што је са Радманом испало како је испало), и са селекцијом, Кари је саставио екипу какву нико пре њега није, нити ће икад саставити, у екипи су била само 3 испод 2 м, и чак 9 виших од 205 цм, читаво СП су наши одиграли са 4 изразито висока момка (на поз.2-3 су се ротирали Бодирога, Стојаковић и Гуровић) у петорци, нико шре тога такву кошраку није играо. Зато и би много проблема са брзанцима и екипама које воле да дивљају (попут Порторика, касније и Зеланда), биле су то Танталове муке за такву петорку, били су наши момци у тешкој ситуацији, али када је требало доказали су квалитет, и од каквог су материјала грађени.
Остаће упамћен 5.9.2002. и тада су Срби урадили нешто што нико пре тога није, и што су сви сматрали да је немогуће, заправо би "јерес" тако нешто и изговорити, срушили су један наметнути мит и у 1/4Ф елиминсана је екипа САД састављена од водећих НБА играча. Следи и велико емотивно пражњење, и ход по мукама у 1/2Ф али и невероватан преокрет против Зеланда, и онда финале, фантастично финале са Гаучосима.
Свака златна медаља је драга, али ова са СП 2002 је свакако најдража и посебног сјаја.
(Divos, 30. avgust 2014 10:57)
Kako lijep tekst i emocije koje budi ovo prvenstvo! Valjda nam je ovo posle bombardovanja bila nrka vrsta duevne terapije... Nikada necu zaboraviti krik Milana Gurovica nakon trecr trojke koju je pogodio, najzeim se i sad dok pisem i cini mi se da u meni jos odjekuje taj krik koji sam i ja ispustio u tom momentu! Za sva vremena momci!
(Savo, 30. avgust 2014 10:51)
Mozes mislit, Amerikanci igrali bez Kobe Bryanta, Shaquille O'Neala, Kevin Garnetta, a Ray Allen i Jason Kidd sedeli celo vreme na klupi. Jedva smo im pobedili B tim...
(USAfil, 30. avgust 2014 10:49)
Prvi i poslednji put u svom zivotu sam posle neke utaknice otisao na trg da slavim posle te titule. Bilo je zaista velicanstveno. I pored toga sto smo igrali sa USA secam se da je bila bas pozitivna atmosfera da realno mozemo da ih pobedimo. Ta titula mi je najdraza i tokom finala sam se nervirao najvise u zivotu ali zaista... U to doba sam trenirao ozbiljno basket i mogu reci da mi je bila najvaznija stvar na svetu. Svestan da nikada necu postati profesionalac uzivao sam u poslednjoj godini svaki minut, treninga, utakmice... Ne znam zaista koji to sportski uspeh moze da nadmasi tu 2002 i Indianapolis, bar meni. To je bio slag na torti perioda u kom smo u 8 takmicenja uzeli 5 zlatnih medalja, olimpijsko srebro i evropsku bronzu. 8 takmicenja 7 medalja! A onda je evropskog i svetskog prvaka preuzeo Vujosevic :)
(Novosadjanin., 30. avgust 2014 10:48)
to je bio pravi tim, sa svim pozitivnim i negativnim detaljima koji prate jedan kolektiv! sve bih dao da se opet rode, takvi asovi.. pa pred skupštinu, kao i te, 2002 godine kad su nas pustili iz škole zbog dočeka!
(vlade, 30. avgust 2014 10:41)
Bog nam je uslisio molbe da dobijemo vec izgubljeno finale, ali izgleda da misli da mu jos nismo otplatili svu srecu i radost koju nam je podario na tom prvenstvu.
Od tada je krenuo nas pad, kada su Divac, Bodiroga i Tomasevic presli svoj reprezentativni zenit, "neki novi klinci" Stojakovic, Radmanovic, Rakocevic... iz ovog ili onog razloga nisu uspeli da ih zamene.
(ZR, 30. avgust 2014 10:23)
Prvi i poslednji put u svom zivotu sam posle neke utaknice otisao na trg da slavim posle te titule. Bilo je zaista velicanstveno. I pored toga sto smo igrali sa USA secam se da je bila bas pozitivna atmosfera da realno mozemo da ih pobedimo. Ta titula mi je najdraza i tokom finala sam se nervirao najvise u zivotu ali zaista... U to doba sam trenirao ozbiljno basket i mogu reci da mi je bila najvaznija stvar na svetu. Svestan da nikada necu postati profesionalac uzivao sam u poslednjoj godini svaki minut, treninga, utakmice... Ne znam zaista koji to sportski uspeh moze da nadmasi tu 2002 i Indianapolis, bar meni. To je bio slag na torti perioda u kom smo u 8 takmicenja uzeli 5 zlatnih medalja, olimpijsko srebro i evropsku bronzu. 8 takmicenja 7 medalja! A onda je evropskog i svetskog prvaka preuzeo Vujosevic :)
(Novosadjanin., 30. avgust 2014 10:48)
Имао сам тад 11 година, гледао сам финале са братом, он је 7 година старији од мене, и негде пред крај Аргентинци воде, не можемо да приђемо, и Бодирога даје прву тројку, ја скачем нервирам се, дерем се, а мој брат узима новине и почиње да чита..мене сад он нервира, како може да чита новине сад! а он каже: шта се примаш, видиш да Бодирогу нема ко да чува, добијамо 100% 2007 сам остао без брата, и кад год гледам ову утакмицу крећу ми сузе, сетим се колико смо сви били срећни..
(о шонеси, 30. avgust 2014 18:40)
Te 2002 sam spremao prijemni za fax. Prof. me vratila kuci jer nisam dobro naucio lekciju iz neoraganske hemije. Sedeo sam sam u dnevnoj sobi i skakao kad smo pobedili Argentinu a majka je prolazila pored mene kao pored Turskog groblja :) bila je ljuta na mene sledecih 10 dana ma ni titula je nije oraspolozila :D . Naredne godine sam upisao fakultet,kasnije ga zavrsio i evo vec 3 godine cekam posao...
(Muka, 30. avgust 2014 11:09)
Kako lijep tekst i emocije koje budi ovo prvenstvo! Valjda nam je ovo posle bombardovanja bila nrka vrsta duevne terapije... Nikada necu zaboraviti krik Milana Gurovica nakon trecr trojke koju je pogodio, najzeim se i sad dok pisem i cini mi se da u meni jos odjekuje taj krik koji sam i ja ispustio u tom momentu! Za sva vremena momci!
(Savo, 30. avgust 2014 10:51)
Zemlja Jugoslavija, kakva god, mala velika, bivsa itd. bila je prvak sveta u kosarci 1990. Nije mala stvar biti sampio sveta, jel tako? E, a onda, na sledecem prvenstvu, cetiri godine kasnije, nismo igrali ( pu, mater im ), nisu nam dali. A bili smo mnoooogo jaki. Naredni turnir bio je 1998. Pogodi ko je bio prvak sveta? Jugoslavija! Potvrdjivanje dominacije. Djordjevic ( sa vec utemeljenim statusom legende ) objasnio je sta znaci rec kapiten i tandem Bodiroga-Rebraca koji im je da prostite...uterao strah u kosti. Cetiri godine nakon toga, tacnije 2002. sampioni odlaze da brane tron. A gde? Tamo gde se navodno igra najbolja kosarka. Hajde da vidimo. Dosli smo po jos jedno zlato i ne zanima nas ko je sa druge strane. Tim promenjen, ishod isti. Sampion sveta - Jugoslavija! Da li shvatate, da je na cetiri svetska prvenstva 1990 - 2002 jedna zemlja bila sampion kad god je igrala. Govorili su, mi smo u kosarci ono sto je Brazil u fudbalu, ali neeeeee to je samo kompliment za Brazil. Ja ne znam da li je ijedna zemlja bila toliko dominantna u nekom sportu osim nas, tih godina, u kosarci? Mislim da nedostajemo tom peharu. Ceka nas vec dugo. Hejde da ga ponovo podignemo visoko! Neka igre pocnu.
(kkk, 30. avgust 2014 11:48)
imao sam 15 godina i kosu chupao kad Ginobili povredjen a mi gubimo od Argentine bez reshenja za pick&roll igru, potpuno nas nadigrali! Sve do momenta u samom finishu kad Bodiroga uzima stvar u svoje ruke i vise nikom neda loptu! Dve trojke sa devet metara, dva ulaza i bacanja! kakav ucinak za dva i po minuta! Nevidjen kralj, nije priznao poraz iako su i Divac i Stojakovic vec bili na kolenima, Jaric bez ideje, Gurovic bez uchinka! Kako nas je samo podigao iz pepela najveci kralj- 'Beli Medzik'!! josh jedno zlato opet njegova neverovatna rola donosi! kakav nam je ponos probudio tad!! Hvala legendo najveca
(limeni, 30. avgust 2014 11:56)
to je bio pravi tim, sa svim pozitivnim i negativnim detaljima koji prate jedan kolektiv! sve bih dao da se opet rode, takvi asovi.. pa pred skupštinu, kao i te, 2002 godine kad su nas pustili iz škole zbog dočeka!
(vlade, 30. avgust 2014 10:41)
Od tada je krenuo nas pad, kada su Divac, Bodiroga i Tomasevic presli svoj reprezentativni zenit, "neki novi klinci" Stojakovic, Radmanovic, Rakocevic... iz ovog ili onog razloga nisu uspeli da ih zamene.
(ZR, 30. avgust 2014 10:23)
Sta bre pricas ti? Stojakovic odigrao 5 takmicenja uzeo , 2 zlata i bronzu. Radmanovic je odigrao mozda 3 takmicenja, sto znaci da nije igrao 15 godina pa bilo koga da menja. Dok ni Rakocevic nije odigrao nista vise od toga. Neki drugi ih nisu zanenili, ovi su dali sasvim solidan doprinos koliko su igrali. Stojakovica koji je dva puta bio najbolji igrac prvenstva je smesno i komentarisati. Covek ima 2 zlata! 2 zlata! Ko sada ima 2 zlata. Potcenjujes medalju ovom izjavom.
(Mikeli, 30. avgust 2014 11:16)
Evo gledam jutros Ginobili se slikao sa svojom statuom u Buenos Airesu-zasluzeno-covjek je legenda...i nesto se mislim-ako neko od nasih igraca zasluzuje svoju statuu to je Dejan Bodiroga-ono sto je on uradio u finalu 2002 ne vjerujem da ce neko nekada nadmasiti...svaka cast Djordjevicevim tricama u finalu protiv Litvanije 95-e ali ovo je bilo nesto posebno,nesto bas magicno-vec smo se oprostili od titule-sjecam se dobro da sam se na dva i po minuta prije kraja prestao nervirati,gubili smo osam razlike-gotovo je...a onda kao nekom filmu loptu uzima Bodiroga-i sam postize devet uzastopnih koseva,od toga jednu tricu sa sedam metara-inace PRVU tricu na citavom prvenstvu!!...sta dalje da pricam,uvijek se najezim kada to gledam,takvog igraca vise nemamo a tesko da cemo ga i imati,inace moj omiljeni igrac je uvijek bio Pedja,ali imam beskrajno postovanje prema Bodirogi,tim vise sto mu ovo nije bio jedini put da uradi nesto ovakvo,ali finale SP se ne zaboravlja i zato-hocemo spomenik Dejana Bodiroge-ako moze Manu moze i on,zasluzio je! :)
(ManuGinobili, 30. avgust 2014 12:42)
Ja sam te noci kada su igrali sa Amerima bio u Patrisu, sutradan me cekao ispit iz Matematike 1 ali sanse nije bilo da se spava. Svi su bili kao na iglama, i tv sala je bila prepuna, naboj emocija, psovanje, erupcija odusevljenja na kraju je nezaboravna. Kasnije sa Argentinom psovanje Divca zbog onih bacanja (takav smo narod) i urlik na Stojakovicevu trojku. Secam se komentara jednog kolege "Jednom se daje uslov za drugu godinu ali jednom se postaje i svetski prvak" Nisam dao ispit a ni uslov (dao sam ga u januaru) ali mi nije zao jer sam bio deo one energije koju su slali svi ljudi sa ovih prostora, ogromna podrska koju su kosarkasi i osetili kada su se vratili kuci. Imam osecaj da sam pomogao u osvajanju zlata, zovite to kako hocete, ludost, glupost, ali je za mene to bila neizmerna sreca i radost.
(rada, 30. avgust 2014 12:03)
Ja znam samo jedno, ovakve euforije vise nece nikad biti, cak i sad da uzmemo zlato. Drugacije vreme bilo, vise smo se drzali zajedno,radovali uspesima. Sad? Sad samo znamo da pljujemo i gledamo lose strane
(Aljosa, 30. avgust 2014 11:59)
Kakve su to utakmice bile,malo je reci istorijske,secam se svakog trenutka protiv SAD,Novog Zelanda i Argentine kao da je juce bilo iako sam imao 12 godina.U cetvrtfinalu protiv Amera molio sam caleta da me probudi da gledamo,naravno da nisam oka mogao da sklopim,negde iza ponoci dolazi cale da me budi da gledamo.Od samog pocetka srce mi je udaralo kao ludo,pogledam kroz prozor,ceo grad budan,svi gledaju.Cale kalemi cigaru na cigaru a ja ni jedno trenutka nisam seo,ceo mec sam prestojao.Posle one Gurovicevih trojki i sokantne zavrsnice,prvi put sam zaplakao od srece.Napolju se cuju sirene,ma opsti haos.Tog jutra nisam ni isao u skolu(da budem iskren nisam bio jedini,bar polovina razreda nije dosla).Polufinale je bilo veoma tesko,svi su ocekivali laganu pobedu,dosta smo se mucili ali su oni na kraju popustili i nas kvalitet je isplivao na povrsinu,na kraju smo ih ubedljivo dobili.A u finalu smo imali i srece,Divac je mogao da odluci sa sl.bac.ali je oba promasio.I da se zahvalim sudujama(stvarno im ne znam imena)Ko zna da je bio neki drugi sudija,verovatno bi svirao onaj faul na kraju.Gledajuci iz danasnje perspektive,mislim da smo to zlato zasluzili,imali smo sjajne pojedince i sjajnog trenera koji je sve to ukomponovao.Ali ovo zlato je oznacilo i kraj jedne uspesne ere,kraj jedne generacije koja ce jos dugo cekati na svog naslednika.Duda Ivkovic bio je veoma blizu u Turskoj ali valjda su Turci morali da dobiju onu sramotnu polufinalnu utakmicu i plasiraju se u finale.
(WSC, 30. avgust 2014 11:22)
pogledao sam video i bas sam nekako bio ponosan da je ekipa s nasih prostora dobila dream team....a hrvat sam...svaka cast...nisam brojao al onaj decko gurovic je podjelio te veceri nevidjeno puno "in ya face" trica. Kapa dolje jos jednom i sretno u spanjolskoj!
(dantreal, 30. avgust 2014 15:30)
Utakmicu Jugoslavija - SAD sam gledao u jednom malom baru u Delaveru. Ameri su navijali onako prepotentno, kao i uvek. Kada su izgubili, cela ekipa je prebacila kanal na bejzbol, kao da se nista nije desilo i nastavila da gromoglasno navija za Phillies iz Filadelfije, koji su u tom trenutku drali neke mučenike iz Teksasa. To mi je bila druga godina zivota u Amrici i prvi pravi primer koliko se kao kulture razlikujemo.
(Jefferson rooftop, 30. avgust 2014 13:28)
Secam se svega kao da je bilo pre neki dan, bio sam u Indianapolisu, nije bilo lako ni protiv Novog Zelanda u polufinalu. Pored domacina, Jugoslavija je imala najvecu podrsku sa tribina. Bilo je bas ludo, i slavlje je trajalo jos dugo u noc nakon pobede. Secam se kafane u centru, mislim da se zvala Champs, pita me sanker da li imamo neku srpsku muziku na CDu, ja iz kola donesem, kad je pustio DLM - Vlade Divac, haos u kafani, puno se popilo a i polomilo. Ne znam koliko je gazda na kraju bio srecan zbog tog CDa.
(bluez, 30. avgust 2014 11:09)
Ako ti mislis da su Reggie Miller, Paul Pierce, Majk Finli i Dejvis pripadali B timu, onda ne poznajes kosarku. Istina je da nisu igrali Kobi, O'Nil i Rej Alen, ali to ne umanjuje znacaj trofeja. Pa zasto ih nisu poslali ako su mislili da in trebaju? Zato sto nisu znali da postoji neko jaci od njih.
(smederevac, 30. avgust 2014 12:27)
Meni je najdraza ona ekipa iz 1998 to je bila potcenjena ekipa bez najacih igraca ali sa srcem i talentom.Ova ekipa moze da bude kao ona 1998 i da pokaze sta je Srbija.Bodiroga je najveci genije kojeg smo imali on je bio vezivno tkivo za sve te ekipe jos od 95.Tih i proracunat lider koji igrom i primerom vodi.On je ideal prema kome treba da se ugledaju nasi mladi igraci i bez sumnje bi imali sjajne karijere pune novca i slave.
(Dragutin, 30. avgust 2014 13:09)
meni su ostala upamcena imena dvojice sudija... Grk Pecilkas i Mersedes iz Dominikanske republike... Kad Sarenac krece da vice posle nedosudjenog faula nad Divcem - Pa sram vas bilo sudijo Pecilkas... ostalo je istorija
(Stella Rossa, 30. avgust 2014 11:19)
@splico ti mozes samo da puknes od zavisti!
puna su vam usta losih stvari o jugoslaviji i srbima e pa eto vam ga na. cinjenica je da je srbija legalni naslednik svih trofeja osvojenih u zajednickoj drzavi jer ste se vi vasim bezanjem iz drzave odrekli istih. cinjenica je isto i da je to srpski tim jer crnogorci i mi nismo dve razlicite nacije nego ista krv, dva brata od iste majke.
budi musko, stegni ruku i cestitaj na uspehu umesto sto ostavljas zlurade i zajedljive komentare. delujes pateticno.
(enigma, 30. avgust 2014 15:04)
Златна ера српске кошарке је почела 1995е на ЕП и потрајала 7 година, кулминација би управо 2002, на том СП и величанствен подвиг једне генерације, по много чему јединствен и незапамћен у историји спорта.
Много тога је речено, написано, али није све то ишло глатко и лако како се данас представља. Би много проблема, разних, нервозе (и жао ми је што је са Радманом испало како је испало), и са селекцијом, Кари је саставио екипу какву нико пре њега није, нити ће икад саставити, у екипи су била само 3 испод 2 м, и чак 9 виших од 205 цм, читаво СП су наши одиграли са 4 изразито висока момка (на поз.2-3 су се ротирали Бодирога, Стојаковић и Гуровић) у петорци, нико шре тога такву кошраку није играо. Зато и би много проблема са брзанцима и екипама које воле да дивљају (попут Порторика, касније и Зеланда), биле су то Танталове муке за такву петорку, били су наши момци у тешкој ситуацији, али када је требало доказали су квалитет, и од каквог су материјала грађени.
Остаће упамћен 5.9.2002. и тада су Срби урадили нешто што нико пре тога није, и што су сви сматрали да је немогуће, заправо би "јерес" тако нешто и изговорити, срушили су један наметнути мит и у 1/4Ф елиминсана је екипа САД састављена од водећих НБА играча. Следи и велико емотивно пражњење, и ход по мукама у 1/2Ф али и невероватан преокрет против Зеланда, и онда финале, фантастично финале са Гаучосима.
Свака златна медаља је драга, али ова са СП 2002 је свакако најдража и посебног сјаја
(Divos, 30. avgust 2014 11:04)
Post ti je na mestu, ali ne razumem sta je ti Vujosevic kriv za taj losiji rezultat 2003?
Mozda sto mu je desetak igraca iz raznoraznih razloga otkazalo ili nije moglo da igra (vrhunac je bilo Rakocevicevo napustanje ekipe, jer mu se ne svidjaju trenerove postavke igre)?
Ili mozda sto je Jaric igrao sa slomljenim nosom od prve utakmice protiv Rusa, ili sto se Stojakovic povredio pred najbitinije eliminacione meceve?
Sa svim tim nedacama Dule je bio 6. na tom EP, sto niko ne pomene da je posle njega jedan Zeljko imao dve velike blamaze, od cega jednu pred domacom publikom?
(ZR, 30. avgust 2014 11:13)
Златна ера српске кошарке је почела 1995е на ЕП и потрајала 7 година, кулминација би управо 2002, на том СП и величанствен подвиг једне генерације, по много чему јединствен и незапамћен у историји спорта.
Много тога је речено, написано, али није све то ишло глатко и лако како се данас представља. Би много проблема, разних, нервозе (и жао ми је што је са Радманом испало како је испало), и са селекцијом, Кари је саставио екипу какву нико пре њега није, нити ће икад саставити, у екипи су била само 3 испод 2 м, и чак 9 виших од 205 цм, читаво СП су наши одиграли са 4 изразито висока момка (на поз.2-3 су се ротирали Бодирога, Стојаковић и Гуровић) у петорци, нико шре тога такву кошраку није играо. Зато и би много проблема са брзанцима и екипама које воле да дивљају (попут Порторика, касније и Зеланда), биле су то Танталове муке за такву петорку, били су наши момци у тешкој ситуацији, али када је требало доказали су квалитет, и од каквог су материјала грађени.
Остаће упамћен 5.9.2002. и тада су Срби урадили нешто што нико пре тога није, и што су сви сматрали да је немогуће, заправо би "јерес" тако нешто и изговорити, срушили су један наметнути мит и у 1/4Ф елиминсана је екипа САД састављена од водећих НБА играча. Следи и велико емотивно пражњење, и ход по мукама у 1/2Ф али и невероватан преокрет против Зеланда, и онда финале, фантастично финале са Гаучосима.
Свака златна медаља је драга, али ова са СП 2002 је свакако најдража и посебног сјаја.
(Divos, 30. avgust 2014 10:57)
Znači čitam vaše komentare ljudi i suze idu.. Puštam film 12 godina sam imao, primao inekcije i pre i posle podne, ali nisam propustio ni jedan meč budio se noću... Onako bolestan valjao se, skakao, trčao po sobi... Bilo bi lepo da se to nekad ponovi...
(Poručnik Draguljče, 30. avgust 2014 12:57)
Sta reci, mislim da je ta utakmica protiv SAD i ona protiv Litvanije 1995 najbolje u celoj nasoj kosarkaskoj istoriji i da su zapravo besmrtne
(murajsam, 1. septembar 2014 15:07)
Bog nam je uslisio molbe da dobijemo vec izgubljeno finale, ali izgleda da misli da mu jos nismo otplatili svu srecu i radost koju nam je podario na tom prvenstvu.
Od tada je krenuo nas pad, kada su Divac, Bodiroga i Tomasevic presli svoj reprezentativni zenit, "neki novi klinci" Stojakovic, Radmanovic, Rakocevic... iz ovog ili onog razloga nisu uspeli da ih zamene.
(ZR, 30. avgust 2014 10:23)
Pa kako se seti ovu trojicu da pomenes?!!!!! Kako se ne seti da pomenes Vujosevicevu skolu reprezentativaca?!!!!! Stojakovic od 2003 vise nikada nije obukao dres, znamo i zbog koga iz KSJ. Radmanovic i Rakocevic nikada vise nisu bili u prvom planu. A sta je sa naslednicima iz Partizana iz te "velike skole" maga i doktora kosarke. Gde su igraci Velickovic, Perovic, Tepic, Tripkovic...….. Gde su ti igraci velike skole?
(sta bi ?, 30. avgust 2014 11:28)
Gledao svaku utakmicu nase reprezentacije sa ekipom iz Toronta:) Studirali smo svi u to vreme pa smo cuvali i stedeli da bi otisli i navijali..Upoznali smo nase ljude iz svih krajeva SAD-a i Kanade..:) Pozdrav za Gorana i Milicu koji su na taj turnir dosli iz Australije:)
A momcima koji su nam doneli zlato...do neba hvala za nesto sto cu pamtiti citavog zivota.
(tamo_daleko, 30. avgust 2014 17:41)
Bio tamo, gledali zadnje tri utakmice uzivo. Vrh, vrhova! Kad smo culi da idemo na Amere, mislili vracamo se sutra. Kakav trip!
(Rile, 30. avgust 2014 15:45)
Jeste indianapolis nešto zbog čega se uvek naježim ali se još više naježim (iz više razloga) zbog tog nesudjenog finala Dream Team - Jugoslavija 1992 na Oi i 1994 na SP! Kakavi bi to bili mečevi sunce ti poljubim! Samo da rata nije bilo!!!
(Aca, 30. avgust 2014 13:56)
Ja sam tad bio u komsiluku,u Sofiji.4-5 ujutru,Gurovic reketira kos dream team-a,Jaric ladan k'o spricer a ja posle zavrsetka otvorio sirom prozore i odvrnuo Bregoviceve trubace...mislim da sam tad bio najsrecniji na svetu ?
(Boksi, 30. avgust 2014 15:03)
Jeste indianapolis nešto zbog čega se uvek naježim ali se još više naježim (iz više razloga) zbog tog nesudjenog finala Dream Team - Jugoslavija 1992 na Oi i 1994 na SP! Kakavi bi to bili mečevi sunce ti poljubim! Samo da rata nije bilo!!!
(Aca, 30. avgust 2014 13:56)
Bili bi to stvarno mecevi za pamcenje.Cak sam misljenja da bi smo ih mozda i dobili u tom nesudjenom finalu.Ko zna,mozda bas zbog toga i nije odigrano :))
(don, 30. avgust 2014 16:35)
U tih 8 godina je svakako bilo i mnogo vecih prolema zbog neodazivanja pa smo ipak uzimali mahom zlata. Jednostavno pad nase kosarke se poklapa sa preuzimanjem selekcije od gospodina Vujosevica :) Tada je krenuo trenda da igraci poput Djure Ostojica mogu da igraju za svetskog prvaka. Da smo bili pametni trebali smo jednostavno da yrtvujemo to prvenstvo, odnosno da je Vujosevic bio pametan jer smo imali obezbedjene OI2004. U toj reprezentaciji su igrali Bogavac, Djuro Ostojic, Avdalovic, Kosta Perovic...Uzas. Tada je sve krenulo nizbrdo, naglo se urusio kult reprezentacije. Jednostavno trebalo je otici turisticki u Svedsku i onda gladni i odmorni da napadamo bolji rezultat u Atini. Atina je ispostavice se kljucna tacka u nasem padu, jer Vujosevic jednostavno nije imao kredibilitet da se smatra nekim ko moze da naudi nasoj kosarci, on je to uradio nesto docnije. 2004 i 2005 su zacementirali nas krah i pored sastava koji je realno u tom trenutku bio odmah iza USA. Stojakovic, Pavlovic, Milicic, Bodiroga, Radmanovic, Jaric, Rakocevic, Vujanic, Tomasevic, Drobnjak... I pored toga nama je najbitnije minute u utakmici sa Kinom igrao Avdalovic i napravio trokorak sam u kontri na polaganju u najbitnijem momentu utakmice (nadam se da ima fanatika koji se secaju tog detalja jer sam hteo da razbijem tv, plejmejker sam kao duh u kontri pravi trokorak i polaze loptu u kos...) Posle toga nije imalo smisla da se igra a bas nam se otvorilo polufinale...
(Novosadjanin., 30. avgust 2014 11:53)
Bog nam je uslisio molbe da dobijemo vec izgubljeno finale, ali izgleda da misli da mu jos nismo otplatili svu srecu i radost koju nam je podario na tom prvenstvu.
Od tada je krenuo nas pad, kada su Divac, Bodiroga i Tomasevic presli svoj reprezentativni zenit, "neki novi klinci" Stojakovic, Radmanovic, Rakocevic... iz ovog ili onog razloga nisu uspeli da ih zamene.
(ZR, 30. avgust 2014 10:23)
Stojakovic ???
Pa covek je 2002 bio u IDEALNOJ PETORCI
(KUM, 30. avgust 2014 14:35)
Trebinje je dalo znacajan doprinos srpskoj kosarci. Da nije bilo Trebinjaca Bodiroge i Gurovica,i prije toga Danilovica mnogo manje bi se radovali. To je bila zlatna generacija. Pozdrav
(RepSrpskaHercegovina, 30. avgust 2014 20:19)
Bog nam je uslisio molbe da dobijemo vec izgubljeno finale, ali izgleda da misli da mu jos nismo otplatili svu srecu i radost koju nam je podario na tom prvenstvu.
Od tada je krenuo nas pad, kada su Divac, Bodiroga i Tomasevic presli svoj reprezentativni zenit, "neki novi klinci" Stojakovic, Radmanovic, Rakocevic... iz ovog ili onog razloga nisu uspeli da ih zamene.
(ZR, 30. avgust 2014 10:23)
Nismo se razumeli najbolje, ja sam hteo da kazem da kada je ta generacija koja je rodjena krajem sedamdesetih i pocetkom osamdesetih trebala da preuzme "stafetnu palicu" nosilaca igre u reprezentaciji od ovih starijih, tada je usledio pad.
Naravno da ne zelim da sporim Stojakovica i njegov veliki doprinos osvajanju zlata 2001 i 2002, samo sam hteo da kazem da je on trebao da odigra jos puno utakmica za reprezentaciju (2003 kada je poslednji put igrao, Pedja je imao tek 26 godina), a cinjenica je da nije (opet nisam rekao da je iskljucivo on za to odgovoran) i da smo mi posle 2002. i tog zlata totalno potonuli na reprezentativnom planu.
(ZR, 30. avgust 2014 11:31)
citam ovaj tekst i placem kao malo dete.Placem od srece ali i od tuge jer se nikad tako nesto nece ponoviti.Cekam pola 4 da vidim sta ovi nasi mogu da urade,ali najtuznije je sto cu ih gledati bez nekih emocija jer to vise nisu uzori i legende kao sto su nekad bile u plavom dresu..
(kamurabi, 30. avgust 2014 12:54)
To su bili slavni dani i megdani,secam se dobro i generacije iz 1998 i 2002,ove iz 1990 kroz maglu sto bi se reklo,jer sam imao jedva 5 godina tada.To je bila neverovatna dominacija nasih tih godina.Mogu samo zamisliti sta bi bilo u Barseloni '92 da se Juga nije raspala,nzm da li bi pobedili Dzordana i drim tim,ali bi to sigurno bio najbolji kosarkaski mec ikad odigran.Ovoj danasnjoj generaciji mnogo srece zelim
(dominus, 30. avgust 2014 13:21)
pre samo 12 god. bili smo najjaci,nije nam niko nista mogao...a sad N.Zeland ne mozemo da dobijemo... :-/
(Haahahahaha :D, 30. avgust 2014 13:02)
Druze kao prvo PRIJATELJSKA utakmica je bila a kao drugo pa mi smo na tom SP 2002 izgubili sa ONAKVIM sastavom OD PORTORIKA ii sta?
(KUM, 30. avgust 2014 14:33)
Sta reci u hramu kosarke pa zlato ... jos uvek se ponosim tom utakmicom i tim prvenstvom... hvala toj reprezentaciji!
(Ime i prezime!, 31. avgust 2014 13:19)
E tad smo imali sve! Jaku ekipu bez nesuglasica, odličnog trenera koji je imao autoritet (baš se sećam kako smo svi bili u fazonu da pljujemo radmanovića zašto se zakačio sa Karijem, a sada smo svi pljuvali Saleta NAcionaleta što se pokačio sa Micovim, "pa pobogu ko će sad da nam šutira trojke"). Ekipa je bila mašina za koševe, davali su koševe non stop i onog trenutka kada protivnička ekipa malo zastane eto nas u vodjstvu, a i tada smo nastavili da cepamo mrežice i više nisu mogli da na sstignu.
Svaku utakmicu sam odgledao na prvenstvu. Pre 15 dana sam ponovo pogledao 1/4 sa amerima. Koliko volim da gledam tu utakmicu ne mogu vam opisati! Ako ima neki snimak te utakmice u malo boljem kvalitetu, molim neka ostavi link ili neka kaže gde mogu da je nadjem!
(vlada, 30. avgust 2014 13:41)
pre samo 12 god. bili smo najjaci,nije nam niko nista mogao...a sad N.Zeland ne mozemo da dobijemo... :-/(Haahahahaha :D, 30. avgust 2014 13:02)
Druze kao prvo PRIJATELJSKA utakmica je bila a kao drugo pa mi smo na tom SP 2002 izgubili sa ONAKVIM sastavom OD PORTORIKA ii sta? (KUM, 30. avgust 2014 14:33)
Upravu si....samo sam zeleo da naglasim koliko smo nekad bili jaci....ali sta je tu je..Napred Srbija ..da postignemo sto bolji rezultat.
(Haahahahaha :D, 30. avgust 2014 21:11)
Ja sam tah dogadjaj proziveo slicno kao autor teksta. Bio sam sedmi razred i srecan ko kucence :) inace, posle 98. poceo sam da treniram kosarku.
(Petar, 30. avgust 2014 13:42)
Protiv Amerike sam gledala do jedno 8-9 min. do kraja a onda otišla spavati ( radni dan ) ubjeđena da smo izgubili. Tješila sam se mišlju da smo se u 1. poluvremenu dobro držali i tada ( prvi put, čini mi se ) doživjela da amerikanci uzmu TM, prije toga im izgleda bilo ispod časti.
Ujutru me zove ćerka: »Mama pobjedili smo Ameriku«. Toliko sam vrisnula da su se svi sjatili u kancelariji pitajući se šta mi je. Gledala sam snimak tog dana, Gurovićeve trojke i lavlja rika …
Protiv Argentine se sjećam jedino Bodiroge ( slikala se s legendom u Kranjskoj Gori, na prvenstvu mladih ), jednostavno nije dao pehar, sve je čini mi se sam uradio, u sjećanju mi je kako puzi po podu za loptom i ne da, ne da…
Sjećam se kritika na račun Pešića i njegovih čestih izmjena. Da smo u većini utakmica u početku zaostajali a odna preokrećali. Novozelanđana i njihovih rituala.
Sjećam se slavlja, Peđinog bačenog kaputa među djecu na dočeku…
Sjećam se… kao da je juče bilo.
Pozdrav svima i hvala Saši, zaista lijepa sjećanja
(Jova, 11. septembar 2014 20:22)
Ne truj odličan tekst budalaštinama!
Vujoševoć ne može da ne pomene Zvezdu a vi, pak, ne možete da ne pomenete njega.
(antimatter, 30. avgust 2014 12:10)
gledam ovaj snimak i prisetim se svega...e i onda,sedam godina kasnije...milis teodosic sa svojih 22 zatrpa slovence u polufinalu,svi znamo koliko smo dugo i koliko zarko cekali na taj momenat,drugar i ja u delirijumu,litar rakije skoro otisao,odlazimo u grad,dres divca iz 2002 standradno na meni,urlamo ulicama,lik iz kola pokazuje srednji prst,u gradu slavi nas deset,sta se dogodi za sedam godina?
(markonatto, 7. septembar 2014 11:39)
Replika za Novosadjanina i ostale, i obecavam da necu vise, greota je kvariti secanja na 2002.
Tacno je da je Dule 2003. vodio sve te koji su nabrojani, ali to su u tom momentu bili najbolji igraci koji su bili u stanju ili zeleli da igraju za reprezentaciju.
Bogavac je bio u sastavu iz prostog razloga sto је Rakocevic napustio ekipu dva dana pred prvenstvo, a Djuro Ostojic (sasvim solidan igrac) jer se Tomasevic "odmarao" i zaista ne znam sta je tu vama sporno?
Neko je pomenuo sto nisam pomenuo TNT i Perovica, pa jel su oni mozda sa 15-16 godina trebali da igraju za A reprezentaciju, normalno da cu da pomenem one igrace koji su trebali da posle SP polako budu nosioci igre tima. Kada su pomenuta cetvorica postali oslonci reprezentacije, mi smo se 2009. vratili sa EP sa srebrnom medaljom i sa ukradenim finalom SP naredne godine.
Sto su se i oni upropastili u medjuvremenu, to zaista vise nema veze sa Indijanapolisom 2002.
(ZR, 30. avgust 2014 12:34)
Prestanite vise da nostalicarite. Je l zivite u proslosti? Je l kukate za Jugoslavijom? Ako da, daj da napravimo referendum i da se izbrijimo.
(Buba Pera, 30. avgust 2014 17:06)
Mora se priznati da smo imali pomoc sudija u finalu, u poslednjoj cetvrtini. Namerno, ili nenamerno, Argentinci su osteceni. Naravno, to mi nije smetalo da se radujem tada!
(bojan, 5. septembar 2014 12:09)
Moram priznati da nikad nisam gledao ovaj meč. Amerikanci su na tom SP dostigli dno, znao sam i to pre prvog meča kad sam video kakva je to ekipa, jedva skrpljena i nimalo spremna. Nakon nas njih su na kraju dobili čak i Španci u meču za peto mesto.
Nama svaka čast, nismo mi krivi što su oni bili jadni pa ih je tukao svako ko je shvatio kakav su raspad.
(SQI, 30. avgust 2014 15:36)
Srbija nikad nie bila na krovu svjeta,zelim reci da Srbija nikad nie bila kosarkaski prvak svjeta. SFRJ je bia federacione republika Srbija, Hrvatska, BiH, Slovenia, Makedonia, CG i dvie autonomne republike Kosovo i Vojvodina (Kosovo i Vojvodina su davala glas u svim politickim odlukama kao i ostale republige, zelim reci bez uzbudjenja za citaoca).
2002 nije srbia bila prvak svjeta jer je drzava bila neka forma Jugoslavie sa CG, a poslje Srbia i CG.
To ce potrajati kad neka drzava iz bivse juge bude prvak svjeta, a mozda i balkana. Kosarka je sve vise komercionalan sport i evroliga se priblizava NBA sto je negativt za male zemlje i teze, a ono je najgore da smo mi siromsne drzavice i sve smo siromasnie svake godine.
I mi hrvati mozemo reci da smo bili hokejaski prvaci svjeta 2013 jer su svedi bili prvaci svjeta a i mi i svedi smo u EU, to je poredjenje isto kao sto vi se poredite sa jugoslovenski uspjesima.
(splico, 30. avgust 2014 13:46)
Mozes mislit, Amerikanci igrali bez Kobe Bryanta, Shaquille O'Neala, Kevin Garnetta, a Ray Allen i Jason Kidd sedeli celo vreme na klupi. Jedva smo im pobedili B tim...
(USAfil, 30. avgust 2014 10:49)
Mozes mislit, Amerikanci igrali bez Kobe Bryanta, Shaquille O'Neala, Kevin Garnetta, a Ray Allen i Jason Kidd sedeli celo vreme na klupi. Jedva smo im pobedili B tim...
(USAfil, 30. avgust 2014 10:49)
Srbija nikad nie bila na krovu svjeta,zelim reci da Srbija nikad nie bila kosarkaski prvak svjeta. SFRJ je bia federacione republika Srbija, Hrvatska, BiH, Slovenia, Makedonia, CG i dvie autonomne republike Kosovo i Vojvodina (Kosovo i Vojvodina su davala glas u svim politickim odlukama kao i ostale republige, zelim reci bez uzbudjenja za citaoca).
2002 nije srbia bila prvak svjeta jer je drzava bila neka forma Jugoslavie sa CG, a poslje Srbia i CG.
To ce potrajati kad neka drzava iz bivse juge bude prvak svjeta, a mozda i balkana. Kosarka je sve vise komercionalan sport i evroliga se priblizava NBA sto je negativt za male zemlje i teze, a ono je najgore da smo mi siromsne drzavice i sve smo siromasnie svake godine.
I mi hrvati mozemo reci da smo bili hokejaski prvaci svjeta 2013 jer su svedi bili prvaci svjeta a i mi i svedi smo u EU, to je poredjenje isto kao sto vi se poredite sa jugoslovenski uspjesima.
(splico, 30. avgust 2014 13:46)
Prestanite vise da nostalicarite. Je l zivite u proslosti? Je l kukate za Jugoslavijom? Ako da, daj da napravimo referendum i da se izbrijimo.
(Buba Pera, 30. avgust 2014 17:06)
Moram priznati da nikad nisam gledao ovaj meč. Amerikanci su na tom SP dostigli dno, znao sam i to pre prvog meča kad sam video kakva je to ekipa, jedva skrpljena i nimalo spremna. Nakon nas njih su na kraju dobili čak i Španci u meču za peto mesto.
Nama svaka čast, nismo mi krivi što su oni bili jadni pa ih je tukao svako ko je shvatio kakav su raspad.
(SQI, 30. avgust 2014 15:36)
Prvi i poslednji put u svom zivotu sam posle neke utaknice otisao na trg da slavim posle te titule. Bilo je zaista velicanstveno. I pored toga sto smo igrali sa USA secam se da je bila bas pozitivna atmosfera da realno mozemo da ih pobedimo. Ta titula mi je najdraza i tokom finala sam se nervirao najvise u zivotu ali zaista... U to doba sam trenirao ozbiljno basket i mogu reci da mi je bila najvaznija stvar na svetu. Svestan da nikada necu postati profesionalac uzivao sam u poslednjoj godini svaki minut, treninga, utakmice... Ne znam zaista koji to sportski uspeh moze da nadmasi tu 2002 i Indianapolis, bar meni. To je bio slag na torti perioda u kom smo u 8 takmicenja uzeli 5 zlatnih medalja, olimpijsko srebro i evropsku bronzu. 8 takmicenja 7 medalja! A onda je evropskog i svetskog prvaka preuzeo Vujosevic :)
(Novosadjanin., 30. avgust 2014 10:48)
Bog nam je uslisio molbe da dobijemo vec izgubljeno finale, ali izgleda da misli da mu jos nismo otplatili svu srecu i radost koju nam je podario na tom prvenstvu.
Od tada je krenuo nas pad, kada su Divac, Bodiroga i Tomasevic presli svoj reprezentativni zenit, "neki novi klinci" Stojakovic, Radmanovic, Rakocevic... iz ovog ili onog razloga nisu uspeli da ih zamene.
(ZR, 30. avgust 2014 10:23)
Pa kako se seti ovu trojicu da pomenes?!!!!! Kako se ne seti da pomenes Vujosevicevu skolu reprezentativaca?!!!!! Stojakovic od 2003 vise nikada nije obukao dres, znamo i zbog koga iz KSJ. Radmanovic i Rakocevic nikada vise nisu bili u prvom planu. A sta je sa naslednicima iz Partizana iz te "velike skole" maga i doktora kosarke. Gde su igraci Velickovic, Perovic, Tepic, Tripkovic...….. Gde su ti igraci velike skole?
(sta bi ?, 30. avgust 2014 11:28)
Post ti je na mestu, ali ne razumem sta je ti Vujosevic kriv za taj losiji rezultat 2003?
Mozda sto mu je desetak igraca iz raznoraznih razloga otkazalo ili nije moglo da igra (vrhunac je bilo Rakocevicevo napustanje ekipe, jer mu se ne svidjaju trenerove postavke igre)?
Ili mozda sto je Jaric igrao sa slomljenim nosom od prve utakmice protiv Rusa, ili sto se Stojakovic povredio pred najbitinije eliminacione meceve?
Sa svim tim nedacama Dule je bio 6. na tom EP, sto niko ne pomene da je posle njega jedan Zeljko imao dve velike blamaze, od cega jednu pred domacom publikom?
(ZR, 30. avgust 2014 11:13)
Mora se priznati da smo imali pomoc sudija u finalu, u poslednjoj cetvrtini. Namerno, ili nenamerno, Argentinci su osteceni. Naravno, to mi nije smetalo da se radujem tada!
(bojan, 5. septembar 2014 12:09)
U tih 8 godina je svakako bilo i mnogo vecih prolema zbog neodazivanja pa smo ipak uzimali mahom zlata. Jednostavno pad nase kosarke se poklapa sa preuzimanjem selekcije od gospodina Vujosevica :) Tada je krenuo trenda da igraci poput Djure Ostojica mogu da igraju za svetskog prvaka. Da smo bili pametni trebali smo jednostavno da yrtvujemo to prvenstvo, odnosno da je Vujosevic bio pametan jer smo imali obezbedjene OI2004. U toj reprezentaciji su igrali Bogavac, Djuro Ostojic, Avdalovic, Kosta Perovic...Uzas. Tada je sve krenulo nizbrdo, naglo se urusio kult reprezentacije. Jednostavno trebalo je otici turisticki u Svedsku i onda gladni i odmorni da napadamo bolji rezultat u Atini. Atina je ispostavice se kljucna tacka u nasem padu, jer Vujosevic jednostavno nije imao kredibilitet da se smatra nekim ko moze da naudi nasoj kosarci, on je to uradio nesto docnije. 2004 i 2005 su zacementirali nas krah i pored sastava koji je realno u tom trenutku bio odmah iza USA. Stojakovic, Pavlovic, Milicic, Bodiroga, Radmanovic, Jaric, Rakocevic, Vujanic, Tomasevic, Drobnjak... I pored toga nama je najbitnije minute u utakmici sa Kinom igrao Avdalovic i napravio trokorak sam u kontri na polaganju u najbitnijem momentu utakmice (nadam se da ima fanatika koji se secaju tog detalja jer sam hteo da razbijem tv, plejmejker sam kao duh u kontri pravi trokorak i polaze loptu u kos...) Posle toga nije imalo smisla da se igra a bas nam se otvorilo polufinale...
(Novosadjanin., 30. avgust 2014 11:53)
citam ovaj tekst i placem kao malo dete.Placem od srece ali i od tuge jer se nikad tako nesto nece ponoviti.Cekam pola 4 da vidim sta ovi nasi mogu da urade,ali najtuznije je sto cu ih gledati bez nekih emocija jer to vise nisu uzori i legende kao sto su nekad bile u plavom dresu..
(kamurabi, 30. avgust 2014 12:54)
Bog nam je uslisio molbe da dobijemo vec izgubljeno finale, ali izgleda da misli da mu jos nismo otplatili svu srecu i radost koju nam je podario na tom prvenstvu.
Od tada je krenuo nas pad, kada su Divac, Bodiroga i Tomasevic presli svoj reprezentativni zenit, "neki novi klinci" Stojakovic, Radmanovic, Rakocevic... iz ovog ili onog razloga nisu uspeli da ih zamene.
(ZR, 30. avgust 2014 10:23)
Ja znam samo jedno, ovakve euforije vise nece nikad biti, cak i sad da uzmemo zlato. Drugacije vreme bilo, vise smo se drzali zajedno,radovali uspesima. Sad? Sad samo znamo da pljujemo i gledamo lose strane
(Aljosa, 30. avgust 2014 11:59)
Trebinje je dalo znacajan doprinos srpskoj kosarci. Da nije bilo Trebinjaca Bodiroge i Gurovica,i prije toga Danilovica mnogo manje bi se radovali. To je bila zlatna generacija. Pozdrav
(RepSrpskaHercegovina, 30. avgust 2014 20:19)
Replika za Novosadjanina i ostale, i obecavam da necu vise, greota je kvariti secanja na 2002.
Tacno je da je Dule 2003. vodio sve te koji su nabrojani, ali to su u tom momentu bili najbolji igraci koji su bili u stanju ili zeleli da igraju za reprezentaciju.
Bogavac je bio u sastavu iz prostog razloga sto је Rakocevic napustio ekipu dva dana pred prvenstvo, a Djuro Ostojic (sasvim solidan igrac) jer se Tomasevic "odmarao" i zaista ne znam sta je tu vama sporno?
Neko je pomenuo sto nisam pomenuo TNT i Perovica, pa jel su oni mozda sa 15-16 godina trebali da igraju za A reprezentaciju, normalno da cu da pomenem one igrace koji su trebali da posle SP polako budu nosioci igre tima. Kada su pomenuta cetvorica postali oslonci reprezentacije, mi smo se 2009. vratili sa EP sa srebrnom medaljom i sa ukradenim finalom SP naredne godine.
Sto su se i oni upropastili u medjuvremenu, to zaista vise nema veze sa Indijanapolisom 2002.
(ZR, 30. avgust 2014 12:34)
Ako ti mislis da su Reggie Miller, Paul Pierce, Majk Finli i Dejvis pripadali B timu, onda ne poznajes kosarku. Istina je da nisu igrali Kobi, O'Nil i Rej Alen, ali to ne umanjuje znacaj trofeja. Pa zasto ih nisu poslali ako su mislili da in trebaju? Zato sto nisu znali da postoji neko jaci od njih.
(smederevac, 30. avgust 2014 12:27)
Te 2002 sam spremao prijemni za fax. Prof. me vratila kuci jer nisam dobro naucio lekciju iz neoraganske hemije. Sedeo sam sam u dnevnoj sobi i skakao kad smo pobedili Argentinu a majka je prolazila pored mene kao pored Turskog groblja :) bila je ljuta na mene sledecih 10 dana ma ni titula je nije oraspolozila :D . Naredne godine sam upisao fakultet,kasnije ga zavrsio i evo vec 3 godine cekam posao...
(Muka, 30. avgust 2014 11:09)
Zemlja Jugoslavija, kakva god, mala velika, bivsa itd. bila je prvak sveta u kosarci 1990. Nije mala stvar biti sampio sveta, jel tako? E, a onda, na sledecem prvenstvu, cetiri godine kasnije, nismo igrali ( pu, mater im ), nisu nam dali. A bili smo mnoooogo jaki. Naredni turnir bio je 1998. Pogodi ko je bio prvak sveta? Jugoslavija! Potvrdjivanje dominacije. Djordjevic ( sa vec utemeljenim statusom legende ) objasnio je sta znaci rec kapiten i tandem Bodiroga-Rebraca koji im je da prostite...uterao strah u kosti. Cetiri godine nakon toga, tacnije 2002. sampioni odlaze da brane tron. A gde? Tamo gde se navodno igra najbolja kosarka. Hajde da vidimo. Dosli smo po jos jedno zlato i ne zanima nas ko je sa druge strane. Tim promenjen, ishod isti. Sampion sveta - Jugoslavija! Da li shvatate, da je na cetiri svetska prvenstva 1990 - 2002 jedna zemlja bila sampion kad god je igrala. Govorili su, mi smo u kosarci ono sto je Brazil u fudbalu, ali neeeeee to je samo kompliment za Brazil. Ja ne znam da li je ijedna zemlja bila toliko dominantna u nekom sportu osim nas, tih godina, u kosarci? Mislim da nedostajemo tom peharu. Ceka nas vec dugo. Hejde da ga ponovo podignemo visoko! Neka igre pocnu.
(kkk, 30. avgust 2014 11:48)
Bog nam je uslisio molbe da dobijemo vec izgubljeno finale, ali izgleda da misli da mu jos nismo otplatili svu srecu i radost koju nam je podario na tom prvenstvu.
Od tada je krenuo nas pad, kada su Divac, Bodiroga i Tomasevic presli svoj reprezentativni zenit, "neki novi klinci" Stojakovic, Radmanovic, Rakocevic... iz ovog ili onog razloga nisu uspeli da ih zamene.
(ZR, 30. avgust 2014 10:23)
Stojakovic ???
Pa covek je 2002 bio u IDEALNOJ PETORCI
(KUM, 30. avgust 2014 14:35)
Ne truj odličan tekst budalaštinama!
Vujoševoć ne može da ne pomene Zvezdu a vi, pak, ne možete da ne pomenete njega.
(antimatter, 30. avgust 2014 12:10)
@splico ti mozes samo da puknes od zavisti!
puna su vam usta losih stvari o jugoslaviji i srbima e pa eto vam ga na. cinjenica je da je srbija legalni naslednik svih trofeja osvojenih u zajednickoj drzavi jer ste se vi vasim bezanjem iz drzave odrekli istih. cinjenica je isto i da je to srpski tim jer crnogorci i mi nismo dve razlicite nacije nego ista krv, dva brata od iste majke.
budi musko, stegni ruku i cestitaj na uspehu umesto sto ostavljas zlurade i zajedljive komentare. delujes pateticno.
(enigma, 30. avgust 2014 15:04)
Nismo se razumeli najbolje, ja sam hteo da kazem da kada je ta generacija koja je rodjena krajem sedamdesetih i pocetkom osamdesetih trebala da preuzme "stafetnu palicu" nosilaca igre u reprezentaciji od ovih starijih, tada je usledio pad.
Naravno da ne zelim da sporim Stojakovica i njegov veliki doprinos osvajanju zlata 2001 i 2002, samo sam hteo da kazem da je on trebao da odigra jos puno utakmica za reprezentaciju (2003 kada je poslednji put igrao, Pedja je imao tek 26 godina), a cinjenica je da nije (opet nisam rekao da je iskljucivo on za to odgovoran) i da smo mi posle 2002. i tog zlata totalno potonuli na reprezentativnom planu.
(ZR, 30. avgust 2014 11:31)
Златна ера српске кошарке је почела 1995е на ЕП и потрајала 7 година, кулминација би управо 2002, на том СП и величанствен подвиг једне генерације, по много чему јединствен и незапамћен у историји спорта.
Много тога је речено, написано, али није све то ишло глатко и лако како се данас представља. Би много проблема, разних, нервозе (и жао ми је што је са Радманом испало како је испало), и са селекцијом, Кари је саставио екипу какву нико пре њега није, нити ће икад саставити, у екипи су била само 3 испод 2 м, и чак 9 виших од 205 цм, читаво СП су наши одиграли са 4 изразито висока момка (на поз.2-3 су се ротирали Бодирога, Стојаковић и Гуровић) у петорци, нико шре тога такву кошраку није играо. Зато и би много проблема са брзанцима и екипама које воле да дивљају (попут Порторика, касније и Зеланда), биле су то Танталове муке за такву петорку, били су наши момци у тешкој ситуацији, али када је требало доказали су квалитет, и од каквог су материјала грађени.
Остаће упамћен 5.9.2002. и тада су Срби урадили нешто што нико пре тога није, и што су сви сматрали да је немогуће, заправо би "јерес" тако нешто и изговорити, срушили су један наметнути мит и у 1/4Ф елиминсана је екипа САД састављена од водећих НБА играча. Следи и велико емотивно пражњење, и ход по мукама у 1/2Ф али и невероватан преокрет против Зеланда, и онда финале, фантастично финале са Гаучосима.
Свака златна медаља је драга, али ова са СП 2002 је свакако најдража и посебног сјаја
(Divos, 30. avgust 2014 11:04)
Ja sam te noci kada su igrali sa Amerima bio u Patrisu, sutradan me cekao ispit iz Matematike 1 ali sanse nije bilo da se spava. Svi su bili kao na iglama, i tv sala je bila prepuna, naboj emocija, psovanje, erupcija odusevljenja na kraju je nezaboravna. Kasnije sa Argentinom psovanje Divca zbog onih bacanja (takav smo narod) i urlik na Stojakovicevu trojku. Secam se komentara jednog kolege "Jednom se daje uslov za drugu godinu ali jednom se postaje i svetski prvak" Nisam dao ispit a ni uslov (dao sam ga u januaru) ali mi nije zao jer sam bio deo one energije koju su slali svi ljudi sa ovih prostora, ogromna podrska koju su kosarkasi i osetili kada su se vratili kuci. Imam osecaj da sam pomogao u osvajanju zlata, zovite to kako hocete, ludost, glupost, ali je za mene to bila neizmerna sreca i radost.
(rada, 30. avgust 2014 12:03)
Jeste indianapolis nešto zbog čega se uvek naježim ali se još više naježim (iz više razloga) zbog tog nesudjenog finala Dream Team - Jugoslavija 1992 na Oi i 1994 na SP! Kakavi bi to bili mečevi sunce ti poljubim! Samo da rata nije bilo!!!
(Aca, 30. avgust 2014 13:56)
imao sam 15 godina i kosu chupao kad Ginobili povredjen a mi gubimo od Argentine bez reshenja za pick&roll igru, potpuno nas nadigrali! Sve do momenta u samom finishu kad Bodiroga uzima stvar u svoje ruke i vise nikom neda loptu! Dve trojke sa devet metara, dva ulaza i bacanja! kakav ucinak za dva i po minuta! Nevidjen kralj, nije priznao poraz iako su i Divac i Stojakovic vec bili na kolenima, Jaric bez ideje, Gurovic bez uchinka! Kako nas je samo podigao iz pepela najveci kralj- 'Beli Medzik'!! josh jedno zlato opet njegova neverovatna rola donosi! kakav nam je ponos probudio tad!! Hvala legendo najveca
(limeni, 30. avgust 2014 11:56)
Evo gledam jutros Ginobili se slikao sa svojom statuom u Buenos Airesu-zasluzeno-covjek je legenda...i nesto se mislim-ako neko od nasih igraca zasluzuje svoju statuu to je Dejan Bodiroga-ono sto je on uradio u finalu 2002 ne vjerujem da ce neko nekada nadmasiti...svaka cast Djordjevicevim tricama u finalu protiv Litvanije 95-e ali ovo je bilo nesto posebno,nesto bas magicno-vec smo se oprostili od titule-sjecam se dobro da sam se na dva i po minuta prije kraja prestao nervirati,gubili smo osam razlike-gotovo je...a onda kao nekom filmu loptu uzima Bodiroga-i sam postize devet uzastopnih koseva,od toga jednu tricu sa sedam metara-inace PRVU tricu na citavom prvenstvu!!...sta dalje da pricam,uvijek se najezim kada to gledam,takvog igraca vise nemamo a tesko da cemo ga i imati,inace moj omiljeni igrac je uvijek bio Pedja,ali imam beskrajno postovanje prema Bodirogi,tim vise sto mu ovo nije bio jedini put da uradi nesto ovakvo,ali finale SP se ne zaboravlja i zato-hocemo spomenik Dejana Bodiroge-ako moze Manu moze i on,zasluzio je! :)
(ManuGinobili, 30. avgust 2014 12:42)
Od tada je krenuo nas pad, kada su Divac, Bodiroga i Tomasevic presli svoj reprezentativni zenit, "neki novi klinci" Stojakovic, Radmanovic, Rakocevic... iz ovog ili onog razloga nisu uspeli da ih zamene.
(ZR, 30. avgust 2014 10:23)
Sta bre pricas ti? Stojakovic odigrao 5 takmicenja uzeo , 2 zlata i bronzu. Radmanovic je odigrao mozda 3 takmicenja, sto znaci da nije igrao 15 godina pa bilo koga da menja. Dok ni Rakocevic nije odigrao nista vise od toga. Neki drugi ih nisu zanenili, ovi su dali sasvim solidan doprinos koliko su igrali. Stojakovica koji je dva puta bio najbolji igrac prvenstva je smesno i komentarisati. Covek ima 2 zlata! 2 zlata! Ko sada ima 2 zlata. Potcenjujes medalju ovom izjavom.
(Mikeli, 30. avgust 2014 11:16)
Ja sam tad bio u komsiluku,u Sofiji.4-5 ujutru,Gurovic reketira kos dream team-a,Jaric ladan k'o spricer a ja posle zavrsetka otvorio sirom prozore i odvrnuo Bregoviceve trubace...mislim da sam tad bio najsrecniji na svetu ?
(Boksi, 30. avgust 2014 15:03)
meni su ostala upamcena imena dvojice sudija... Grk Pecilkas i Mersedes iz Dominikanske republike... Kad Sarenac krece da vice posle nedosudjenog faula nad Divcem - Pa sram vas bilo sudijo Pecilkas... ostalo je istorija
(Stella Rossa, 30. avgust 2014 11:19)
Jeste indianapolis nešto zbog čega se uvek naježim ali se još više naježim (iz više razloga) zbog tog nesudjenog finala Dream Team - Jugoslavija 1992 na Oi i 1994 na SP! Kakavi bi to bili mečevi sunce ti poljubim! Samo da rata nije bilo!!!
(Aca, 30. avgust 2014 13:56)
Bili bi to stvarno mecevi za pamcenje.Cak sam misljenja da bi smo ih mozda i dobili u tom nesudjenom finalu.Ko zna,mozda bas zbog toga i nije odigrano :))
(don, 30. avgust 2014 16:35)
Protiv Amerike sam gledala do jedno 8-9 min. do kraja a onda otišla spavati ( radni dan ) ubjeđena da smo izgubili. Tješila sam se mišlju da smo se u 1. poluvremenu dobro držali i tada ( prvi put, čini mi se ) doživjela da amerikanci uzmu TM, prije toga im izgleda bilo ispod časti.
Ujutru me zove ćerka: »Mama pobjedili smo Ameriku«. Toliko sam vrisnula da su se svi sjatili u kancelariji pitajući se šta mi je. Gledala sam snimak tog dana, Gurovićeve trojke i lavlja rika …
Protiv Argentine se sjećam jedino Bodiroge ( slikala se s legendom u Kranjskoj Gori, na prvenstvu mladih ), jednostavno nije dao pehar, sve je čini mi se sam uradio, u sjećanju mi je kako puzi po podu za loptom i ne da, ne da…
Sjećam se kritika na račun Pešića i njegovih čestih izmjena. Da smo u većini utakmica u početku zaostajali a odna preokrećali. Novozelanđana i njihovih rituala.
Sjećam se slavlja, Peđinog bačenog kaputa među djecu na dočeku…
Sjećam se… kao da je juče bilo.
Pozdrav svima i hvala Saši, zaista lijepa sjećanja
(Jova, 11. septembar 2014 20:22)
E tad smo imali sve! Jaku ekipu bez nesuglasica, odličnog trenera koji je imao autoritet (baš se sećam kako smo svi bili u fazonu da pljujemo radmanovića zašto se zakačio sa Karijem, a sada smo svi pljuvali Saleta NAcionaleta što se pokačio sa Micovim, "pa pobogu ko će sad da nam šutira trojke"). Ekipa je bila mašina za koševe, davali su koševe non stop i onog trenutka kada protivnička ekipa malo zastane eto nas u vodjstvu, a i tada smo nastavili da cepamo mrežice i više nisu mogli da na sstignu.
Svaku utakmicu sam odgledao na prvenstvu. Pre 15 dana sam ponovo pogledao 1/4 sa amerima. Koliko volim da gledam tu utakmicu ne mogu vam opisati! Ako ima neki snimak te utakmice u malo boljem kvalitetu, molim neka ostavi link ili neka kaže gde mogu da je nadjem!
(vlada, 30. avgust 2014 13:41)
Gledao svaku utakmicu nase reprezentacije sa ekipom iz Toronta:) Studirali smo svi u to vreme pa smo cuvali i stedeli da bi otisli i navijali..Upoznali smo nase ljude iz svih krajeva SAD-a i Kanade..:) Pozdrav za Gorana i Milicu koji su na taj turnir dosli iz Australije:)
A momcima koji su nam doneli zlato...do neba hvala za nesto sto cu pamtiti citavog zivota.
(tamo_daleko, 30. avgust 2014 17:41)
Златна ера српске кошарке је почела 1995е на ЕП и потрајала 7 година, кулминација би управо 2002, на том СП и величанствен подвиг једне генерације, по много чему јединствен и незапамћен у историји спорта.
Много тога је речено, написано, али није све то ишло глатко и лако како се данас представља. Би много проблема, разних, нервозе (и жао ми је што је са Радманом испало како је испало), и са селекцијом, Кари је саставио екипу какву нико пре њега није, нити ће икад саставити, у екипи су била само 3 испод 2 м, и чак 9 виших од 205 цм, читаво СП су наши одиграли са 4 изразито висока момка (на поз.2-3 су се ротирали Бодирога, Стојаковић и Гуровић) у петорци, нико шре тога такву кошраку није играо. Зато и би много проблема са брзанцима и екипама које воле да дивљају (попут Порторика, касније и Зеланда), биле су то Танталове муке за такву петорку, били су наши момци у тешкој ситуацији, али када је требало доказали су квалитет, и од каквог су материјала грађени.
Остаће упамћен 5.9.2002. и тада су Срби урадили нешто што нико пре тога није, и што су сви сматрали да је немогуће, заправо би "јерес" тако нешто и изговорити, срушили су један наметнути мит и у 1/4Ф елиминсана је екипа САД састављена од водећих НБА играча. Следи и велико емотивно пражњење, и ход по мукама у 1/2Ф али и невероватан преокрет против Зеланда, и онда финале, фантастично финале са Гаучосима.
Свака златна медаља је драга, али ова са СП 2002 је свакако најдража и посебног сјаја.
(Divos, 30. avgust 2014 10:57)
Kako lijep tekst i emocije koje budi ovo prvenstvo! Valjda nam je ovo posle bombardovanja bila nrka vrsta duevne terapije... Nikada necu zaboraviti krik Milana Gurovica nakon trecr trojke koju je pogodio, najzeim se i sad dok pisem i cini mi se da u meni jos odjekuje taj krik koji sam i ja ispustio u tom momentu! Za sva vremena momci!
(Savo, 30. avgust 2014 10:51)
pre samo 12 god. bili smo najjaci,nije nam niko nista mogao...a sad N.Zeland ne mozemo da dobijemo... :-/(Haahahahaha :D, 30. avgust 2014 13:02)
Druze kao prvo PRIJATELJSKA utakmica je bila a kao drugo pa mi smo na tom SP 2002 izgubili sa ONAKVIM sastavom OD PORTORIKA ii sta? (KUM, 30. avgust 2014 14:33)
Upravu si....samo sam zeleo da naglasim koliko smo nekad bili jaci....ali sta je tu je..Napred Srbija ..da postignemo sto bolji rezultat.
(Haahahahaha :D, 30. avgust 2014 21:11)
Sta reci u hramu kosarke pa zlato ... jos uvek se ponosim tom utakmicom i tim prvenstvom... hvala toj reprezentaciji!
(Ime i prezime!, 31. avgust 2014 13:19)
Znači čitam vaše komentare ljudi i suze idu.. Puštam film 12 godina sam imao, primao inekcije i pre i posle podne, ali nisam propustio ni jedan meč budio se noću... Onako bolestan valjao se, skakao, trčao po sobi... Bilo bi lepo da se to nekad ponovi...
(Poručnik Draguljče, 30. avgust 2014 12:57)
gledam ovaj snimak i prisetim se svega...e i onda,sedam godina kasnije...milis teodosic sa svojih 22 zatrpa slovence u polufinalu,svi znamo koliko smo dugo i koliko zarko cekali na taj momenat,drugar i ja u delirijumu,litar rakije skoro otisao,odlazimo u grad,dres divca iz 2002 standradno na meni,urlamo ulicama,lik iz kola pokazuje srednji prst,u gradu slavi nas deset,sta se dogodi za sedam godina?
(markonatto, 7. septembar 2014 11:39)
Ja sam tah dogadjaj proziveo slicno kao autor teksta. Bio sam sedmi razred i srecan ko kucence :) inace, posle 98. poceo sam da treniram kosarku.
(Petar, 30. avgust 2014 13:42)
Bio tamo, gledali zadnje tri utakmice uzivo. Vrh, vrhova! Kad smo culi da idemo na Amere, mislili vracamo se sutra. Kakav trip!
(Rile, 30. avgust 2014 15:45)
Secam se svega kao da je bilo pre neki dan, bio sam u Indianapolisu, nije bilo lako ni protiv Novog Zelanda u polufinalu. Pored domacina, Jugoslavija je imala najvecu podrsku sa tribina. Bilo je bas ludo, i slavlje je trajalo jos dugo u noc nakon pobede. Secam se kafane u centru, mislim da se zvala Champs, pita me sanker da li imamo neku srpsku muziku na CDu, ja iz kola donesem, kad je pustio DLM - Vlade Divac, haos u kafani, puno se popilo a i polomilo. Ne znam koliko je gazda na kraju bio srecan zbog tog CDa.
(bluez, 30. avgust 2014 11:09)
Имао сам тад 11 година, гледао сам финале са братом, он је 7 година старији од мене, и негде пред крај Аргентинци воде, не можемо да приђемо, и Бодирога даје прву тројку, ја скачем нервирам се, дерем се, а мој брат узима новине и почиње да чита..мене сад он нервира, како може да чита новине сад! а он каже: шта се примаш, видиш да Бодирогу нема ко да чува, добијамо 100% 2007 сам остао без брата, и кад год гледам ову утакмицу крећу ми сузе, сетим се колико смо сви били срећни..
(о шонеси, 30. avgust 2014 18:40)
to je bio pravi tim, sa svim pozitivnim i negativnim detaljima koji prate jedan kolektiv! sve bih dao da se opet rode, takvi asovi.. pa pred skupštinu, kao i te, 2002 godine kad su nas pustili iz škole zbog dočeka!
(vlade, 30. avgust 2014 10:41)
Meni je najdraza ona ekipa iz 1998 to je bila potcenjena ekipa bez najacih igraca ali sa srcem i talentom.Ova ekipa moze da bude kao ona 1998 i da pokaze sta je Srbija.Bodiroga je najveci genije kojeg smo imali on je bio vezivno tkivo za sve te ekipe jos od 95.Tih i proracunat lider koji igrom i primerom vodi.On je ideal prema kome treba da se ugledaju nasi mladi igraci i bez sumnje bi imali sjajne karijere pune novca i slave.
(Dragutin, 30. avgust 2014 13:09)
pre samo 12 god. bili smo najjaci,nije nam niko nista mogao...a sad N.Zeland ne mozemo da dobijemo... :-/
(Haahahahaha :D, 30. avgust 2014 13:02)
Druze kao prvo PRIJATELJSKA utakmica je bila a kao drugo pa mi smo na tom SP 2002 izgubili sa ONAKVIM sastavom OD PORTORIKA ii sta?
(KUM, 30. avgust 2014 14:33)
Sta reci, mislim da je ta utakmica protiv SAD i ona protiv Litvanije 1995 najbolje u celoj nasoj kosarkaskoj istoriji i da su zapravo besmrtne
(murajsam, 1. septembar 2014 15:07)
To su bili slavni dani i megdani,secam se dobro i generacije iz 1998 i 2002,ove iz 1990 kroz maglu sto bi se reklo,jer sam imao jedva 5 godina tada.To je bila neverovatna dominacija nasih tih godina.Mogu samo zamisliti sta bi bilo u Barseloni '92 da se Juga nije raspala,nzm da li bi pobedili Dzordana i drim tim,ali bi to sigurno bio najbolji kosarkaski mec ikad odigran.Ovoj danasnjoj generaciji mnogo srece zelim
(dominus, 30. avgust 2014 13:21)
Kakve su to utakmice bile,malo je reci istorijske,secam se svakog trenutka protiv SAD,Novog Zelanda i Argentine kao da je juce bilo iako sam imao 12 godina.U cetvrtfinalu protiv Amera molio sam caleta da me probudi da gledamo,naravno da nisam oka mogao da sklopim,negde iza ponoci dolazi cale da me budi da gledamo.Od samog pocetka srce mi je udaralo kao ludo,pogledam kroz prozor,ceo grad budan,svi gledaju.Cale kalemi cigaru na cigaru a ja ni jedno trenutka nisam seo,ceo mec sam prestojao.Posle one Gurovicevih trojki i sokantne zavrsnice,prvi put sam zaplakao od srece.Napolju se cuju sirene,ma opsti haos.Tog jutra nisam ni isao u skolu(da budem iskren nisam bio jedini,bar polovina razreda nije dosla).Polufinale je bilo veoma tesko,svi su ocekivali laganu pobedu,dosta smo se mucili ali su oni na kraju popustili i nas kvalitet je isplivao na povrsinu,na kraju smo ih ubedljivo dobili.A u finalu smo imali i srece,Divac je mogao da odluci sa sl.bac.ali je oba promasio.I da se zahvalim sudujama(stvarno im ne znam imena)Ko zna da je bio neki drugi sudija,verovatno bi svirao onaj faul na kraju.Gledajuci iz danasnje perspektive,mislim da smo to zlato zasluzili,imali smo sjajne pojedince i sjajnog trenera koji je sve to ukomponovao.Ali ovo zlato je oznacilo i kraj jedne uspesne ere,kraj jedne generacije koja ce jos dugo cekati na svog naslednika.Duda Ivkovic bio je veoma blizu u Turskoj ali valjda su Turci morali da dobiju onu sramotnu polufinalnu utakmicu i plasiraju se u finale.
(WSC, 30. avgust 2014 11:22)
Utakmicu Jugoslavija - SAD sam gledao u jednom malom baru u Delaveru. Ameri su navijali onako prepotentno, kao i uvek. Kada su izgubili, cela ekipa je prebacila kanal na bejzbol, kao da se nista nije desilo i nastavila da gromoglasno navija za Phillies iz Filadelfije, koji su u tom trenutku drali neke mučenike iz Teksasa. To mi je bila druga godina zivota u Amrici i prvi pravi primer koliko se kao kulture razlikujemo.
(Jefferson rooftop, 30. avgust 2014 13:28)
pogledao sam video i bas sam nekako bio ponosan da je ekipa s nasih prostora dobila dream team....a hrvat sam...svaka cast...nisam brojao al onaj decko gurovic je podjelio te veceri nevidjeno puno "in ya face" trica. Kapa dolje jos jednom i sretno u spanjolskoj!
(dantreal, 30. avgust 2014 15:30)
Indijanapolis 2002: Bili smo na krovu sveta...
Probudio sam se spokojan za odlazak u školu znajući da uprkos kiksevima imamo relativno prohodan put ka finalu – pa ne igramo s Amerima!