Ezkerraldea, leva obala estuara (kroz koji u Biskajski zaliv ističu tri reke – Nervion, Ibaizabal i Kadagua) srce je industrijskog razvoja Baskije i čitave Španije na kraju XIX veka. Pošto je dotle vodila pruga iz obližnjih rudnika, u Barakaldu su decenijama bile smeštene čeličane i brojne fabrike, a na čelu je bila kompanija Altos Ornos de Viskaja (AHV), koja je zapošljavala i do 15 hiljada radnika. Dresovi lokalnog fudbalskog kluba (crno-zlatne pruge) simbolizuju to doba, jer stubovi dima predstavljaju osnovu bogatstva grada.

Za pola veka od 1880. do 1930. godine Barakaldo je od gradića sa 5000 stanovnika prerastao u ozbiljno industrijsko mesto sa preko 35.000 ljudi, zahvaljujući velikom prilivu imigranata iz inostranstva i ljudi iz drugih delova Španije. Građanski rat je donekle usporio razvoj, ali u gradu nije bilo oštećenja, a trend sa unutrašnjom migracijom nastavio se posle rata, 1950. je tamo živelo 42 hiljade ljudi, dve decenije kasnije 109 hiljada.

U prethodnih tridesetak godina demokratizacije i ekonomskog iskoraka Španije teška industrija se brzo povlačila, što je izazvalo krizu koja je potrajala skoro dve decenije i dovela do odlaska četvrtine stanovnika između 1983. i 1996. Početkom veka nekadašnje mesto industrije preuzela je trgovina, najbitniji šoping molovi u regionu Bilbaa sada su smešteni u Barakaldu, a na prostoru koji je zauzimao AHV od 2004. se nalazi Kongresni i izložbeni centar Bilbao (BEC). To je dovelo do velikih promena, finansijskog oporavka i novog povećanja broja stanovnika.

Biskaja Arena smeštena je na istoj liniji metroa kao i kultni stadion San Mames, pet stanica od njega. Arena je deo BEC i najveća je hala u Španiji, jer za neke priredbe može da primi do 26 hiljada ljudi. Košarkaši Bilbao Basketa povremeno igraju tamo najveće utakmice, a za taj sport kapacitet je 15.414 mesta, koliko je 2010. gledalo završni turnir Kupa kralja, a u oktobru jednu od retkih pobeda Siksersa u prošloj sezoni.

Nama najpoznatiji sin Barakalda je bez dileme bivši selektor Srbije Havijer Klemente, koji je tamo živeo tokom cele igračke karijere i kasnije kao trener, sve dok ga posao nije odveo u Espanjol 1986. U istom mestu rođeno je još desetak igrača koji su tokom karijere igrali za Atletik, među njima je najpoznatiji Asijer Del Orno, koji je igrao i za Čelsi i Valensiju.

Najdublji sportski trag ipak je ostavio jedan sportski funkcioner. Hose Luis Nunjes ušao je u istoriju kao čovek koji je Barselonu od ponosa Katalonije transformisao u klub svetskog formata. Nunjes se rodio u Barakaldu, njegova porodica se u detinjstvu preselila u Kataloniju, a 1978. došao je na čelo Barselone. Za 22 godine na toj poziciji on je utemeljio La Masiju, najbolju fudbalsku školu na svetu, proširio fan-klub sa 96 na preko 1300 podružnica širom sveta, izgradio Mini Estadi i klupski muzej, rekonstruisao Palau Blaugranu. Za to vreme na terenu Barsin fudbalski, košarkaški i rukometni klub ređali su domaće i evropske trofeje, njih ukupno 140.

U prethodnih tridesetak godina demokratizacije i ekonomskog iskoraka Španije teška industrija se brzo povlačila, što je izazvalo krizu koja je potrajala skoro dve decenije i dovela do odlaska četvrtine stanovnika između 1983. i 1996. Početkom veka nekadašnje mesto industrije preuzela je trgovina, najbitniji šoping molovi u regionu Bilbaa sada su smešteni u Barakaldu, a na prostoru koji je zauzimao AHV od 2004. se nalazi Kongresni i izložbeni centar Bilbao (BEC). To je dovelo do velikih promena, finansijskog oporavka i novog povećanja broja stanovnika.

Biskaja Arena smeštena je na istoj liniji metroa kao i kultni stadion San Mames, pet stanica od njega. Arena je deo BEC i najveća je hala u Španiji, jer za neke priredbe može da primi do 26 hiljada ljudi. Košarkaši Bilbao Basketa povremeno igraju tamo najveće utakmice, a za taj sport kapacitet je 15.414 mesta, koliko je 2010. gledalo završni turnir Kupa kralja, a u oktobru jednu od retkih pobeda Siksersa u prošloj sezoni.

Nama najpoznatiji sin Barakalda je bez dileme bivši selektor Srbije Havijer Klemente, koji je tamo živeo tokom cele igračke karijere i kasnije kao trener, sve dok ga posao nije odveo u Espanjol 1986. U istom mestu rođeno je još desetak igrača koji su tokom karijere igrali za Atletik, među njima je najpoznatiji Asijer Del Orno, koji je igrao i za Čelsi i Valensiju.

Najdublji sportski trag ipak je ostavio jedan sportski funkcioner. Hose Luis Nunjes ušao je u istoriju kao čovek koji je Barselonu od ponosa Katalonije transformisao u klub svetskog formata. Nunjes se rodio u Barakaldu, njegova porodica se u detinjstvu preselila u Kataloniju, a 1978. došao je na čelo Barselone. Za 22 godine na toj poziciji on je utemeljio La Masiju, najbolju fudbalsku školu na svetu, proširio fan-klub sa 96 na preko 1300 podružnica širom sveta, izgradio Mini Estadi i klupski muzej, rekonstruisao Palau Blaugranu. Za to vreme na terenu Barsin fudbalski, košarkaški i rukometni klub ređali su domaće i evropske trofeje, njih ukupno 140.