Novi dan
Ako je nešto dobro u svetu tenisa, onda je to činjenica da uvek postoji novi dan. I nova šansa.
Zoran Kecman
Novak Đoković je, da budemo realni, propustio još jednu (dobru) priliku da pobedom nad Rafaelom Nadalom, trku za titulom najboljeg u istoriji učini još spektakularnijom, ali podvlačim šljakasto crvenom – ona nije završena!
Jedna izgubljena bitka, ne znači izgubljen rat. Iako tenis ne sme da bude rat, jer suviše nam je ta zlokobna reč prisutna u glavama ovih turbulentnih dana.
Crvena prašina Pariza voli Nadalova stopala, to je činjenica, on je tu svoje tragove ostavio za večnost. I na tome mu, bez izuzetka, svi mi skidamo kapu.
Kao što Novaka prepoznajemo po njegovim australijskim (pa i vimbldonskim) herojstvima, tako i Nadala po njegovom parčetu zemlje u zapadnom delu Pariza.
Rolan Garos je oduvek bio njegov koloseum, poprište njegovih gladijatorskih podviga poput ovog poslednjeg.
I zato ovo ne sme i ne može da bude iznenađenje.
Šta reći o čoveku koji na tim terenima u Parizu ima skor 110:3? Koji je eto, da zaokružimo i to procentualno, dobio 80 odsto mečeva protiv Đokovića na istom mestu?
Ništa, brojke sve govore. Kao što i, kada se sve realno sagleda, zaista govore da će i Novak i Rafa još morati da krvare za taj imaginarni GOAT trofej.
Ako pogledamo tu trku, bilo je i gorih pozicija. Setite se da je Novak Đoković 2021. godinu započeo sa "minus tri".
Rafa je imao 20, Rodžer 20, Novak 17 titula.
Sada je situacija daleko bolja po Novaka, Rafa ima 21 (doduše blizu je 22.), Novak je na 20, Rodžer na 20.
Teško je verovati da Nadal, sad kada je eliminisao svog najvećeg rivala, neće iskoristiti ovakvu priliku da se veslima odgura dalje od pratećih srpskih i švajcarskih brodova.
Ali, posao nije završio i dok ga ne završi, nećemo mu ništa pripisivati. Svaka računica unapred u svetu tenisa, račun je bez krčmara i osuđena je na propast.
Je li nas Nadal iznenadio? Nije. To je on. Lukav, taktičan, prepreden. Povređen? Nije, to više ne veruju ni petogodišnji klinci.
Patetičan? Sračunato, jako sračunato, da bi se dobio dodatni talas energije sa Šatrijea, navodnim porukama "kako bi mu to mogao biti poslednji meč u Parizu".
No, ni to mu se ne može zameriti - i takva taktika je dozvoljena kada imate viši cilj. Generisao je energiju koja mu je bila potrebna da se prebrodi izazov Đokovića, koji mu je prošle godine, na istom mestu, zadao jak udarac.
Nekako sam utiska da je ovaj meč bio prilično šizofren i neshvatljiv u pojedinim momentima, valjda zbog tog stalnog nadvlačenja konopa preko središnje crte, kako fizički, tako i mentalno.
Nadal možda ne voli da igra noćne mečeve, ali nije iskren kada kaže da mu to ne odgovara. Svakako, više mu odgovara sunčan dan i visok odskok na najsporijoj podlozi, ali ko kaže da mu i noćni termin kada su loptice svakako teže, ne odgovara?
Odgovara mu to svakako više nego Novaku, ako ništa drugo bar zbog enormne fizičke snage i energije koju ulaže u udarce od znatno tananijeg Novaka. Tu je, da se ne zavaravamo, u prednosti.
Za Đokovića nastaje problem kada ne uspe da odgovori na tu vihornu snagu udaraca koja krene sa druge strane.
Kada odjednom počne da kolapsira sa ritmom igre, što začudi i samog Nadala.
Kada mu stane prvi servis, pa nema lakih poena po šablonu jedan-dva, uz dva tri precizna, duboko plasirana udarca. Kada Nadal, poput pitona sa svojom žrtvom, počne da ga "davi" snagom svoje igre, kao što to nemilosrdno čini sa svim drugom igračima.
Problem je kada se Novak brzo ne izvuče iz tog stiska, što je svakako u stanju kreativnošću i nepredvidljivošću svoje igre, promenom ritma.
Ali kada svaki set počnete gubitkom servisa, kada set i po sebi kopate jamu neiznuđenim greškama i ne koristite i najmanju priliku da se brzo vratite u meč, Nadalu ne dajete prst, već celu ruku.
To je neoprostivo i kod daleko bezazlenijih protvnika, kamoli kod šampiona takvog kalibra.
Sa takvim nivoom Nadal ne može da se pobedi, posebno ne u Parizu.
"Novak nije na Šatrijeu, nažalost, on je negde na Port D'Otoju", konstatovao je tokom početnog seta srpski trener Petar Popović, komentarišući meč za francusku televiziju.
Taj mentalni šah dvojice igrača, bio je možda još važniji, sve sa onom medijskom Rafinom predigrom, kojoj je zapdana štampa obilato dala vetar u jedra.
Novak nije imao dovoljno dug period konzistencije u meču, da bi, i kada je za to imao priliku, poput boksera u naletu oborio protivnika na pod, čak i kada je to delovalo neizbežno, kao u tom četvrtom setu.
No dobro, idemo dalje. Jun je. Zatvaramo stranicu Pariza, nekako je uvek bila zgužvana, nečitka, idemo na klisku površinu trave, ka Vimbldonu.
Dotle, Novak će pre svega morati da nađe odgovor zašto je imao te mentalne prolapse, koji nisu bili karakteristični samo za ovaj meč? Zašto mu se, sve češće događa, da ne uspeva da završi set?
Tih 5:2 u četvtom setu i dve set lopte, jednostavno, moraju se pretvoriti u 2:2 u setovima, jer u petom, ko zna šta bi stvarno bilo.
Ovako, Nadal je osetio krv, napao neustrašivo i odlučno i kako je i sam Novak konstatovao, zasluženo dobio meč. Kao što je i on zasluženo dobio prošle godine.
Nije nacionalna tragedija kada Novak izgubi meč, ne smemo to tako doživljavati. Ovo je sport, uvek postoji novi dan. Sve se može ispraviti i nadomestiti.
Novakova svežina sugeriše da on može da traje duže od Nadala, a samim tim i da ima više prilika da ga stigne, pa i prestigne. Vidite, čak i uz najgoru moguću pretpostavku, da Nadal osvoji Pariz, Novak uz trofeje na Vimbldonu i US Openu, godinu može da završi na rukometnom remiju - 22:22.
Ali, za to treba raditi, žestoko, uporno i znajući Novaka i Gorana, oni već sad razmišljaju kako će doći na Vimbldon u pohod na sedmu krunu.
Svaki poraz je i lekcija, a svaka lekcija može da se nauči i kasnije primeni na sopstvenu dobrobit.
Sport je, kako je to rekao i Gi Forže tokom sinoćnjeg prenosa meča, ponekad nemilosrdan.
Francuska publika je takva, tu nema pomoći, ali ista je, da se ne zavaravamo i na Vimbldonu, i u Njujorku i u Melburnu, "antinovakovska". Neprijateljski raspoložena. Nije fer, ali ni život nije fer, najčešće.
To je činjenica i tu se ne može ništa, osim da kao što je Novak mnogo puta do sada radio, pokuša to da pretvori u svoje pogonsko gorivo.
Na Vimbldonu 2019. je uspeo, u Parizu 2022. nije. Ali različite su i podloge i protivnici. I ima mnogo drugih faktora, publika je samo jedan.
To će ga, čega je svakako odavno svestan, čekati do kraja karijere, sa tim mora da sa pomiri.
Zato, treba oduvati prašinu sa reketa i patika, zatvoriti oči, udahnuti duboko, naći unutrašnji fokus i mir i koncentrisati se na ono što dolazi.
Knjiga Pariza od sinoć je zatvorena, prelazimo na fini, zeleni rukopis, umetnosti igranja na travi.
A Novak je tu, jasno je i Nadalu, veći majstor.
Možda vas zanima
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
