"Pobedi ili umri" – pobedio je

Selektor Francuske Didije Dešan u nedelju će imati šansu da postane tek drugi trener koji je odbranio titulu prvaka sveta.Pre njega, to je učinio samo Italijan Vitorio Poco, koji je trofej osvajao 1934. i 1938. godine.Inače, uz tu generaciju "azura", samo je još Brazil osvajao Mundijal dva puta zaredom, 1958. i 1962. godine.Poco, poznat pod nadimkom &quot;Stari majstor&quot; u trenerskim krugovima, smatra se vizionarom tog vremena i jedan od onih koji su stvorili formaciju &quot;Metodo&quot;, najranijeg primera 4-3-3. Iako je u dva navrata, i to u nizu, osvojio Svetsko prvenstvo, Poco je i dalje relativno malo poznat. Za to postoji razlog. &quot;Naravno da malo ljudi zna ko je on&quot;, priča istoričar dr Aleks Aleksandru, suosnivač mreže &quot;Fudbal i rat&quot;. &quot;Ako razmišljate o Italiji posle 1945, FIFA i Fudbalski savez Italije nisu želeli da spominju Poca i onoga što se dogodilo tridesetih godina, jer je povezan sa krajnjom desnicom i fašizmom&quot;.Iako je reprezentaciju preuzeo pred Olimpijske igre 192, pre nego što su fašisti došli na vlast, te nikada nije bio član Nacionalne fašističke partije, njegova priča je neraskidivno povezana sa pokretom koji je predvodio Benito Musolini. Četiri zvezdice istaknute na dresu Italije, kao simbol četiri titule prvaka sveta, priznaju i pobede 1934. i 1938, ali još uvek osećaju nelagodnost zbog njih. &quot;Poco nije toliko slavan kao što bi mogao da bude, jer je osvajao trofeje pod fašističkim režimom&quot;, objašnjava italijanski fudbalski stručnjak Džon Fut. Mnogi ljudi Poca opisuju kao nekog ko stoji pred režimom, slaže se sa tim, umesto da mu se suprotstavlja. Musolinijeva vlada brzo je fudbal identifikovala kao nešto jako bitno, novac je ulivan u sport, a Serija A reorganizovana 1929. godine. Policijski general Đorđo Vakaro je bio predsednik Saveza, a Italija domaćin Mundijala 1934. godine.However, that doesn’t take anything away from Vittorio Pozzo’s accomplishment, the first major one in the history of Italy. pic.twitter.com/6cxAHipTf6&mdash; The Cult of Calcio (@cultofcalcio) December 13, 2022Navodno, Musolini je imao susrete sa sudijama pre ključnih mečeva u pohodu na prvu titulu prvaka planete. Uprkos prizužbama, nema sumnje da je Pocova taktička genijalnost imala uticaja. Italijani su primili samo tri gola u pet utakmica, što je impresivno ako se pogleda na relativno veliki broj golova koji su padali u to vreme. Poco se u može posmatrati kao preteča modernog menadžera, koji je insistirao da ima punu kontrolu u vođenju tima. Takođe, u reprezentaciju je pozivao momke, koji su imali italijansko poreklo, a nisu živeli na apeninskom poluostrvu, poput Luisa Montija, koji je 1930. igrao finale za Argentinu, Raimunda Orsija, još jednog argentinskog reprezentativca koji je bio strelac 1934. u finalu za Italiju, u pobedi nad Čehoslovačkom (2:1). Poco je nastavio da razvija tim i u naredne četiri godine, 1936. je osvojio Olimpijske igre u Berlinu, a potom i Mundijal 1938. u Francuskoj.2 - Didier Deschamps is the fourth manager to lead a nation to back-to-back World Cup finals, after Vittorio Pozzo with Italy (1934, 1938), Carlos Bilardo with Argentina (1986, 1990), and Franz Beckenbauer with Germany (1986, 1990). Midas. pic.twitter.com/eauFEetYM4&mdash; OptaJoe (@OptaJoe) December 14, 2022Publika u Francuskoj je bila izrazito anti-italijanski bila nastrojena, a nije ni čudo, igrači i Poco su pre utakmica ruke dizali uvis, poput pravih fašista. Tenzija je rasla tokom turnira, pošto su Italijani umesto uobičajenih plavih dresova, počeli da nose potpune crne. Italija je redom pobeđivala Francusku (3:1), potom Brazil (1:0), a onda u finalu Mađarsku (4:2). Legenda kaže da je Musolini tada pretio članovima reprezentacije, sa porukom &quot;Pobedi ili umri&quot;. To je detalj koji nikada nije potvrđen. Ovo je bio kraj Pocove priče na planetarnim smotrama, izbio je Drugi svetski rat, a 1950, kada je ponovo organizovan Mundijal, on je uveliko bio razrešen dužnosti zbog veza sa fašističkim režimom. Kasnije je postao ugledni novinar &quot;La Stampe&quot;, a umro je u decembru 1968. u 82. godini.